Čuveni francuski matematičar Sedrik Vilani održao je predavanje u novom Naučnom klubu Centra za promociju nauke u Beogradu, u saradnji sa Francuskim institutom u Srbiji i Univerzitetskom agencijom Frankofonije.
„Pogledajte sliku na projektoru. To je slika koju koristim da opišem sudbinu matematičara, prikaz pesme Lorine Makenit. Tu je opevana legenda u kojoj prokleta Dama od Šalota, zatočena u kuli, ne sme direktno da gleda svet, već samo kroz odraz od ogledala. Međutim, jednog dana, tuda se šetao Lanselot koji ju je privukao da pogleda kroz prozor. Istog trenutka ju je ubio grom, a njeno telo plovilo je rekom pored Lanselota, ostavljajući ga sa pitanjima ko je ta žena. Volim da mislim da je ova priča matematička alegorija. Postoji neka vrsta kletve koja pogađa matematičare, koja nam brani da se direktno igramo sa svetom. Zato to radimo kroz apstraktnu refleksiju formalne matematike. Ne možemo eksperimentisati kao fizičari i biolozi, ali možemo se igrati konceptima" ‒ tako je svoje predavanje započeo dobitnik Fildsove medalje.
„Trouglovi, gasovi, nagrade i ljudi" naziv je Vilanijevog predavanja sa kojim je ovih dana, u sklopu turneje po Balkanu, gostovao u Tirani, Prištini, Ljubljani, Zagrebu, Sarajevu, Novom Sadu, Beogradu, Nišu i Skoplju. Ovako neobičan naziv za jedno matematičko predavanje zbunio je, ali i privukao raznovrsnu publiku.
Matematika kao tradicija
„Postoji duga istorija između matematike i Francuske. Još od 17. veka veoma značajni matematičari bili su Francuzi, što se ogleda u francuskom sluhu za apstrakciju i univerzalnosti. Ove vrednosti, kasnije prenete na institucije, omogućile su kontinuitet takvog sistema. Ključ Srbije je što neguje dugu tradiciju matematike i nauke. U svetu, mnogim mladim talentima koledž i vežbe su veliki izazovi. Bitno je da izazov postoji jer je on mladim matematičarima bitan za sticanje bogatog znanja. Bitan u smislu sticanja profesionalnog znanja ‒da bi mogli da nastave sa svojim istraživanjima na internacionalnim takmičenjima. Imao sam priliku da upoznam nekoliko vaših matematičara, među kojima je i nekoliko srednjoškolaca koji su zasigurno talentovani. Primetno je da su veoma motivisani. U ovom delu Evrope sistem kojim ih obučavate je veoma dobar, međutim, malo se ulaže u istraživačke institucije. U Zapadnoj Evropi postoje veće poteškoće u sistemu za obrazovanje srednjoškolaca, ali mi imamo veoma jako istraživačko polje koje pomaže nauci da se održi", zaključio je Vilani. Na svojim predavanjima često matematiku povezuje sa bogatstvom. Insistira na tome da bi trebalo da svi budu svesni da su najveći uspesi našeg doba zasnovani na matematičkim formulama i algoritmima. Finansije, aj-ti svet, Gugl, Majkrosoft, itd. Ipak, on tvrdi da matematika nije jedini životni cilj, već da je ključ za uspešno postizanje cilja.
Najpotrebniji nepotreban predmet
Svi smo se bar jednom zapitali ‒ zašto moram da učim matematiku, kada mi ništa osim osnovnih računskih operacija neće kasnije trebati. U zemlji u kojoj taj predmet retko ko voli, a ipak, omladina ostvaruje najbolje rezultate i donosi Srbiji zlatne medalje sa matematičkih takmičenja, ugostivši Vilanija, dobili smo odgovor: „Matematika je bitnija u progresivnim inovacijama, jer ima ključnu ulogu u algoritamskim rešenjima koja se sve više koriste. Ljudi vrše sve zahtevnije operacije. Sistem postaje komplikovaniji, zato je znanje matematike ključno za budućnost. Matematika doživljava kulturno otvaranje, što je fantastično. Bez matematike možete živeti na isti način kao i bez literature, ali literatura vam daje zanimljive teme za razmišljanje."
Na predavanju u CPN-u pričao je o tome kako je sa svojim kolegama uspeo da razradi koncepte stare mnogo decenija ‒ Rimanovu geometriju, Bolcmanovu entropiju, Kantorovičevu teoremu i uklopi ih u nešto sasvim novo. Slavni matematičar, koji važi za rok zvezdu matematičkog sveta, ili ekscentrika kakvim ga mnogi opisuju, svojim nekonvencijalnim pristupom neprestano inspiriše, pa tako malo koga može začuditi njegova izjava da je matematika „seksi". „Matematika je fascinantna jer daje nove prilike za prelepa osećanja, pruža novi pogled na stvari koje nas okružuju, omogućava njihovo novo razumevanje. Ona je razbuđivanje za ljudski svet, generalno, kako za čovečanstvo tako i za pojedince", objašnjava Vilani.
Paukova mreža entropije
Sedrik je i direktor Instituta „Anri Poenkare" pri Univerzitetu Pjer i Marija Kiri u Parizu. On je posetio Beograd krajem aprila 2013. godine, kada je u okviru manifestacije „Maj, mesec matematike" predstavio svoju knjigu „Živa teorema". Fildsova medalja, koju je dobio 2010. godine, dodeljuje se svake četvrte godine matematičarima mlađim od 40 godina na Međunarodnom kongresu Međunarodne matematičke unije. To je jedna od najprestižnijih nagrada u naučnom i matematičkom svetu. Osim toga, dobitnik je i Fermaove nagrade, kao i brojnih drugih priznanja. Zanimljiva činjenica je da na sebi uvek nosi različiti broš pauka, što je odbio da nam objasni. „Pauk nosi simboliku za mene, ali ne mogu da vam otkrijem tajnu zašto. Reći ću vam samo da je ovaj koji sam danas odabrao da nosim, poklon jednog srpskog matematičara. Zato sam ga odabrao za ovu priliku", objašnjava Vilani.
