Beograđanke Ljubica i Katarina Cimeša ostvarile san da istovremeno studiraju na čuvenim svetskim univerzitetima Kembridžu i ETH univerzitetu u Cirihu. Za obe obezbeđene stipendije.
Foto: Pixabay.com
Pakuju kofere, ali ne za letovanje, već za studiranje i usavršavanje. Sestre Cimeša - Ljubica (23) i Katarina (19), ovog septembra odlaze iz Beograda da bi nastavile školovanje na elitnim fakultetima elektrotehnike. Katarina je stipendista Triniti koledža u Kembridžu, a Ljubica master studija na čuvenom ETH univerzitetu u Cirihu, gde će sedeti u klupama u kojima su nekad sedeli i Albert Ajnštajn i Mileva Marić.
Gotovo u isto vreme, obe devojke saznale su da su primljene na toliko željene fakultete. I da su im troškovi studiranja i života u Švajcarskoj i Engleskoj, potpuno pokriveni stipendijama. Verovatnoća da se obema ostvare životni snovi, u isto vreme, bila je toliko mala, vele, da u kući Cimeša već nedeljama vladaju neverica, uzbuđenje i neizmerna sreća. A roditelji, takođe inženjeri, iako svesni da odjednom ispraćaju obe ćerke, ponosni su i presrećni.
Obe sestre vukovci su beogradske Matematičke gimnazije. Ljubici je do kraja studija Elektrotehničkog fakulteta u prestonici ostao još jedan ispit i diplomski. Prosek ocena joj je 9,95, pa nije čudo što je jedna od tri najbolja studenta, među 70 u svojoj grupi. U Cirihu će se usavršavati u bioinženjeringu.
- Prva ideja je bila da master završim u Beogradu, a upišem doktorske studije na čuvenom ciriškom univeriztetu, pa sam sada više iz radoznalosti aplicirala da bih videla kako sve funkcioniše - priča Ljubica. - Znala sm da već pet i po godina niko iz Srbije nije dobio punu stipendiju za ETH. Kao i to da je u pitanju četvrti po redu najboljih univerizteta elektrotehnike na planeti. I maštala sam da odem tamo, jer mi je velika želja da se bavim naukom, istraživanjem u medicinskom inženjeringu.
Vest iz Švajcarske, Ljubici je stigla 8. marta i ostavila je bez daha - da je primljena i oslobođena svih troškova, kao i da će za svaki od tri semestra dobijati po 12.000 franaka za stanovanje, hranu, pa čak i avionske karte.
- Dok je Ljubica čekala mejl, bila sam u Rumuniji na takmičenju iz fizike i iako smo se dogovorile da mi ništa ne javlja, da se ne razočaram, stigla mi je poruka "dobila sam punu stipendiju, nisam mogla da ti ne javim" - priseća se Katarina. - Tu sreću ne mogu da opišem. Naravno da sam posle zablistala na takmičenju.
Katarinin put do osnovnih studija elektrotehnike i informatike na Kembridžu, za razliku od Ljubičine odluke i prijave u poslednjem trenutku, tekao je mnogo duže. Pre godinu dana počela je da gleda sajt Kembridža i priprema neophodne papire za prijavu. Nadala se koledžu Triniti, jer osim što su, kako kaže, mentori najveći stručnjaci iz svojih oblasti, već je i jedini u Kembridžu koji daje pune stipendije deci van Evropske unije.
- Već nekoliko prijatelja iz Gimnazije dobilo je odgovor da su odbijeni, pa sam mislila da ni ja neću bolje proći, naročito jer sam u pismu koje sam slala jasno naglasila da "ne pije vodu" nikakva polovična stipendija - priča nam Katarina. - Sad mi deluje kao čudo pismo u kom me obaveštavaju da sam dobila stipendiju od 40.000 funti godišnje. A moja porodica je mogla da mi obezbedi najviše 1.000 funti godišnje i to uz velika odricanja. I sada mi je još neverovatnije da smo obe sa prosečnim srpskim kućnim budžetom otvorile vrata prestižnih svetskih univerziteta.
Katarina je srećna što će učiti u amfiteatrima u kojima su učili i Nils Bor, Frensis Bekon, Radživ Gandi, Džejms Maksvel...
Foto: Pixabay.com
- Ponosna sam na svoju Matematičku gimnaziju, jer se pokazalo da se nijedan od naših đaka, nije vratio sa Kembridža zbog neostvarenog uslova da bude svake godine među najboljim studentima i nastavi da dobija stipendiju - priča Katarina. - I konačan test za prijem, polagala sam na engleskom jeziku, čije znanje sam isključivo stekla u svojoj Gimnaziji. Naši đaci, generalno odlično prolaze u Kembridžu, jer pokazujemo izvanredno znanje i, kako engleski profesori kažu, izuzetnu sposobnost brzog razmišljanja i povezivanja.
Nismo štreberi
Predrasuda je da smo mi, dobri studenti i đaci tehničkih i prirodnih nauka, osobenjaci, zaluđeni samo knjigom i školom, štreberi - kaže Katarina. - To, međutim, nije tačno. Imam vremena za druženje, koncerte, predstave... Neke stvari, jednostavno nam bolje idu i mozak nam tako funkcioniše. Imam divne prijatelje iz Gimnazije i nekoliko njih je u isto vreme kad su mene primili odbijeno, ali su se iskreno radovali mom uspehu. Zajedno smo proslavili moju stipendiju.
Prednost devojkama
Zapadnoevropski fakulteti podržavaju da što više devojaka studira prirodne i tehničke nauke i izuzetno cene kada "registruju" talentovane žene - kažu sestre Cimeša. - I ukoliko na prijemnim ispitima i testovima, student i studentkinja ostvare iste rezultate, a konkurišu na isto mesto, prednost se daje ženama.
