Stresni uslovi života, depresija, napadi panike: Zašto studenti sve češće traže pomoć psihologa?

Među studentima su hronična fizička oboljenja retka, ali kada je o mentalnom zdravlju reč, sve više akademaca traži pomoć psihijatra i psihologa.

 

Foto: Pixabay

Mlade osobe suočavaju se sa sve stresnijim uslovima života, anksioznošću, depresijom, napadima panike i raznim vrstama fobija. Nisu isključene ni teže mentalne bolesti, koje se često ispoljavaju upravo u vreme studiranja.

U intervjuu za "Novosti" dr Marija Obradović, direktorka Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata u Beogradu, kaže da su mladi od 18 do 25 godine pod velikim stresom, jer zbog polaska na fakultet bar polovina njih menja mesto boravka, uklapaju se u novu sredinu, upoznaju novo društvo, imaju novi ritam rada i odmora, kao i nove obaveze i često postavljaju sebi visoke ciljeve:

 

- Primetno je da kod nas raste broj pušača među studentima. Takođe, sve je više mladih, a među njima i studenata koji konzumiraju alkohol, sve učestalije i u sve većim količinama. Ima i onih koji traže pomoć lekara zbog trovanja alkoholom, a sve više je i onih sa psihološkim poremećajima usled korišćenja elektronskih pomagala i društvenih mreža.

 

Psiholozi već govore o potrebama razvoja sajber psihologije, koja se bavi posledicama upotrebe digitalnih tehnologija i interneta.

- Pokazalo se da dugo provođenje vremena na internetu i društvenim mrežama utiče na poremećaj pažnje, brzo zaboravljanje, nove vrste voajerizma. Takođe, mladi često imaju iluzije o zajedništvu, virtuelni osećaj slobode i povezanosti. Kada se desi krah tog elektronskog sveta i suoče se sa samoćom, mogu da razviju ozbiljne mentalne poremećaje, poput depresije, anksioznosti i slično.

 

Šta pokazuje praksa, da li studenti vode računa o svom zdravlju?

- Kada govorimo o mladima, to najčešće podrazumeva da bi trebalo da budu dobrog zdravlja, jer to je donekle prirodno. Zato je glavni zadatak nas lekara koji radimo sa studentima da ih naučimo koliko je prevencija značajna, da bi što duže u životu ostali zdravi. Istraživanja pokazuju da čak trećina akademaca ne praktikuje nikakvu fizičku aktivnost, ali ima i onih koji se vrlo posvećeno bave nekim od rekreativnih sportova. Dakle, idu iz krajnosti u krajnost.

 

Poslednjih godina se govori o tome da se hipertenzija, poremećaj masnoća i šećera u krvi sve češće otkrivaju i među mladima.

- Na preventivnim pregledima koje sprovodimo, imamo poneki patološki nalaz kada je reč o poremećajima krvnog pritiska, lipida i glukoze. Statistički rečeno, kod pet do sedam odsto studenata na preventivnim pregledima otkrije se neki loš rezultat. Mnogo izraženiji problem od tog je što su sistematski pregledi pokazali da mladi tokom studija razviju neki od deformiteta kičme ili ga pogoršaju, a čak 25 odsto njih se od prve do završne godine fakulteta suoči sa slabljenjem vida i potrebom za nošenjem naočara ili sočiva. Takođe, u doba studija veoma su učestale polno prenosive i urološke infekcije.

 

Koje polno prenosive infekcije su najdominantnije?

- To su mikoplazma, ureaplazma, kondilomi, odnosno infekcija humanim papiloma virusom (HPV). S obzirom na to da je reč o mladim ljudima, u našem Zavodu imamo Službu za očuvanje i unapređenje zdravlja sa savetovalištem za HIV, i tu mogu da se informišu o rizicima nezaštićenih seksualnih odnosa. Usluge ovog savetovališta češće koriste muškarci, dok devojke traže konkretan savet od ginekologa.

 

Kakva je situacija kada je o respiratornim infekcijama i gripu reč, jesu li mladi otporniji?

- Svakako da mladost čini da se bilo koja respiratorna infekcija lakše podnese. Ali zato mladi ljudi često praktikuju da prehladu "preleže na nogama". Iz tog razloga nisu retke komplikacije kao što su visoko febrilna stanja i problemi sa disanjem. Zato su nam u sezoni respiratornih virusa i gripa popunjene skoro sve bolničke postelje kojim raspolažemo. Naša ustanova dobija određeni broj vakcina za zaštitu od gripa, mada se studenti retko odlučuju na ovu meru prevencije.

 

Grickalice štetne, ali ih jedu

Da li se mladi bar zdravo hrane?

- To zavisi od toga da li su smešteni u domu, žive privatno ili kod roditelja. Dakle, vrlo raznoliko. Sigurno da češće jedu brzu hranu i kalorične grickalice u odnosu na osobe koje su već u zrelom životnom dobu i znaju da bi takvu vrstu namirnica trebalo sasvim izbegavati. U našoj ustanovi imamo i Savetovalište za ishranu, ali preglede koji su priznati od strane zdravstvenog osiguranja mogu da dobiju samo oni koji pate od celijakije, dijabetesa, bolesti bubrega ili imaju neki drugi zdravstveni problem.