Među 50 svetskih akademaca sa 17 univerziteta Božidar Obradović, Luka Stančev i Ksenija Dizdar osvojili su glavnu nagradu na takmičenju finansiranom iz programa Evropske unije „Horizon 2020”.
Foto: Pixabay
U konkurenciji više od 50 akademaca iz celog sveta, projektom iz medicinske fizike studenti Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Božidar Obradović, Luka Stančev i Ksenija Dizdar osvojili su glavnu nagradu na takmičenju finansiranom iz programa Evropske unije „Horizon 2020”. Nadmetanje je organizovano u okviru takozvanog projekta ENEN plus i njihove Nuklearne letnje škole, a okupilo studente sa evropskih i svetskih univerziteta iz 17 zemalja. Pored timskog uspeha, svaki takmičar je i individualno učestvovao u nadmetanju, gde su Obradović i Stančev dobili šampionsku i vicešampionsku titulu u kategoriji medicinske fizike, a u kategoriji nuklearne energije Obradović, Dizdareva i Stančev su osvojili treće, četvrto i peto mesto. Osim zapaženih rezultata, naši studenti su osvojili i novčane nagrade.
Stančev objašnjava da su se na projektu iz medicinske fizike bavili radioizotopima koji se koriste u lekarskoj dijagnostici i radioterapiji i u koje spadaju iks i gama nož, kojima se precizno zrače najteži oblici tumora. Na projektu iz nuklearne energije pozabavili su se pitanjem kako je učiniti dostupnijom malim zemljama, fokusirajući se na Balkan. Stančev kaže da postoji šansa da u toj oblasti napravimo dovoljno dobar energetski sistem, koji bi nam uz sadašnju prodaju električne energije omogućio da postanemo sila jednaka naftnim gigantima. On je nedavno radio i na softveru koji je produkt saradnje Medicinskog fakulteta i ETF-a i prati kinetiku trombocita i promena na slezini.
Konkurencija studenata je bila veoma jaka, a ovim smo pokazali da je naše znanje konkurentno na svetskom nivou. Projekat iz medicinske fizike za koji smo osvojili prvo mesto pisali smo pre i u toku Nuklearne letnje škole, koja je organizovana onlajn iz Budimpešte, sa uključivanjem profesora iz drugih zemalja. Trajala je pet dana po deset časova dnevno. U toku nje smo slušali predavanja iz medicinske fizike, zatim o zaštiti od zračenja, radili testove znanja i kvizove na kojima smo takođe osvojili prvo i drugo mesto - pojasnio je Stančev i dodao da su imali i predavanja i kvizove iz nuklearne energije, kontrole i odlaganja nuklearnog otpada.
On je apelovao da se što pre okonča izrada akceleratora za protonsku terapiju koja će lečiti melanom oka, započeta pre nekoliko godina u Institutu za nuklearne nauke „Vinča”.
Njegova upotreba će ilustrovati koliko je nauka kojom se bavimo bitna jer deca s pomenutom bolešću sada ostaju bez oka. Voleo bih da je akcelerator završen, ali, nažalost, još nije – objasnio je Stančev, koji je sa Obradovićem na Smeru za biomedicinski i ekološki inženjering ETF-a.
Stančev kaže da ovaj tim udruženim radom pokazuje koliki potencijal naša zemlja ima da bude jaka i naglašava da su njih troje Srbija u malom jer je on iz Bora, Ksenija iz Leskovca, a Božidar iz Beograda.
Dizdareva, koja na ETF-u studira Energetiku, pojasnila je da se pri izučavanju nuklearnih nauka bavi kontrolom zračenja koje je veštački stvoreno radi korišćenja u medicinske ili energetske svrhe. Ona je podsetila da Srbija ima zabranu izgradnje nuklearnih elektrana, kao produkt jugoslovenskog doba i černobiljskog akcidenta, koju, kako smatra, treba hitno ukloniti, što su i napisali u projektu na pomenutom takmičenju. Naglašava da male zemlje i te kako mogu da raspolažu nuklearnom energijom, međusobnim udruživanjem, ili partnerstvima s velikim zemljama.
Možemo da imamo manje alternativne reaktore, čija bi proizvodnja bila mnogo jeftinija jer bi se delovi pravili fabrički, serijski. Oni su manje snage, daju manje energije, ali im je i izgradnja kraća. Za zemlje kao što je naša njihova proizvodnja je odlična opcija. Naročito što i kod nas, kao i u svetu, raste potražnja za električnom energijom, moraćemo da pokrijemo te zahteve. A imamo ogroman problem sa zagađenjem vazduha iz starih termoelektrana koje tome najviše doprinose. Ovo je način da dobijemo dovoljno ekvivalentne, stabilne, pouzdane energije, koja pritom ne šteti životnoj sredini - pojasnila je Dizdareva i dodala da za njenu generaciju ima mnogo posla u Srbiji, baš zbog toga što s nuklearnom energijom treba da se krene od nule.
Ističe da se građani neopravdano plaše nuklearnih elektrana i mogućnosti da one naprave akcident, a ne razmišljaju da je trenutno mnogo veća šteta od termoelektrana koje „rade u akcidentalnom stanju i rasipaju pepeo i na oranice sa kojih se hranimo”.
Dekan ETF-a Milo Tomašević kaže da su veoma ponosni na svoje studente, koji stalno pokazuju konkurentnost u svetskim okvirima. Naročito jer time, ističe on, ispunjavaju jednu od osnovnih misija ETF-a, a to je obezbeđivanje izvrsnosti u obrazovanju inženjera elektrotehnike i računarstva uz podsticanje kreativnosti, istraživačkog duha i timskog rada.
Rezultat koji je postigao naš tim na međunarodnom takmičenju iz medicinske fizike i primene nuklearne energije još jedan je u kontinuitetu uspeha naših studenata. Kvalitet njihovog znanja, oplemenjen nepresušnim entuzijazmom i istraživačkom radoznalošću, čini ih sposobnim da daju doprinos u aktuelnim oblastima koje menjaju svet - naglašava Tomašević.
Slađan Velinov, direktor Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije, kaže da znanje, inovativnost, talenat, predan i vredan rad pomenutih akademaca doprinose razvoju nuklearne energije i zračenja i njihovoj humanoj primeni u društvu.
Zahvaljujući njima, verujem da je u budućnost Srbije, kada je reč o korišćenju nuklearne energije, svetla - istakao je Velinov i dodao da će direktorat i dalje pružati moralnu i stručnu podršku studentima u naučnom radu.
Izvor: Politika
