Vesti

Studenti iz Srbije napravili prvu karate igricu na svetu

23.01.2017.
4 min

U ovom trenutku oko 1.000 najvernijih fanova ima ekskluzivnu priliku da igra i isprobava igricu Karate Do, koja je u zatvorenoj beta fazi. 

 

Studenti napravili karate igricu

 

Nakon tog testiranja, kada zvanično bude puštena u rad, svi ostali ljubitelji karatea moći će besplatno na svojim mobilnim telefonima preko istoimene aplikacije da uživaju u toj borilačkoj veštini, uz svetski poznate karatiste koji su autorima dali dozvolu da koriste njihov lik i ime.

 

Prva karate igra za mobilne telefone na svetu nastala je u Beogradu 2016. godine, po ideji šest prijatelja od kojih petorica studiraju na Fakultetu organizacionih nauka.

 

Inicijator, odnosno direktor njihovog start up preduzeća Uroš Mijalković (22) iz Pirota profesionalni je karatista, seniorski je reprezentativac Srbije i član karate kluba Proleter iz Pirota. U timu su i: Nemanja Tanasković (22) iz Lazarevca, Stanko Kostić (23) iz Pirota, Stefan Đorđević (21) iz Beograda, Nikola Dragojević (22) iz Smederevske Palanke i Stevan Končar (22) iz Vrnjačke Banje.

 

Studenti napravili karate igricu

 

– Iako studiramo na istom fakultetu, nismo se svi ranije poznavali. Spojila nas je želja da napravimo ovu igricu, a jedni druge smo našli uglavnom preko preporuka kolega sa faksa. Kada sam došao na ideju za Karate Do imao sam viziju, ali ne i način kako da je sprovedem u delo. Udružio sam se sa Nemanjom, a onda su i ostale kolege sa FON-a dolazili jedan po jedan. Najviše informacija dobili smo kada smo ušli u mentoring ICT hub-a i FON-a – priča mi Uroš.

 

Igrica je trenutno u fazi testiranja, jer da bi izašli na tržište sve mora besprekorno da funkcioniše, a moji sagovornici kažu da postoje standardi ispod kojih ne smeju da idu.

 

Prvih meseci radili su u Uroševom iznajmljenom stanu na Konjarniku, a od pre devet meseci prešli su u zvaničan prostor nedaleko od Autokomande. Do kraja 2017. godine potrudiće se da uvedu radno vreme od osam sati jer im se sada često dešava da ostanu duže, kad ih ponese kreativna energija.

 

– Kada smo sebe ubacili u „mašinu“ znali smo da nema povratka nazad. U međuvremenu smo našli i partnera iz Njujorka i tada smo shvatili da smo bili na dobrom putu i da je dobro što nismo odustali. Prijatelji nam kažu da smo fanatici kad vide koliko radimo – pričaju mi kroz osmeh.

 

Ovi budući inženjeri organizacionih nauka sa smera informacionih sistema i tehnologije priznaju da su zbog igrice malo zapostavili studije, ali da će sve nadoknaditi kad prođe gužva. Kažu i da nemaju veliku podršku sa fakulteta jer gejming nije uvek prepoznat u oblasti koju studiraju, ali se nadaju da će se to promeniti posle ove Priče sa dušom.

 

– Likovi koje smo odabrali su poznati karatisti koje na društvenim mrežama prate na stotine hiljada obožavalaca. To su svetski šampioni od Brazila do Azerbejdžana: Slobodan Bitević, dvostruki svetski šampion iz reprezentacije Srbije, Rafael Agajev, petostruki svetski šampion, Tom Skot iz Amerike, Serkan Jagči iz Turske… Karate nije medijski dovoljno zastupljen sport u Srbiji i nadamo se da će se to sa ovom igricom promeniti – poručuju mladi programeri.

 

Studenti napravili karate igru

 

Njihova ciljna grupa su ljudi od 13 do 35 godina i to najčešće muškarci koji prate ovaj sport. Interesovanje za igrom je sve veće, svakodnevno im stižu mejlovi podrške iz celog sveta, imaju oko 10.000 pratilaca na društvenim mrežama, što kažu da ne čudi jer u svetu oko 100 miliona ljudi trenira karate.

 

– Uroš nam je dosta pomogao svojim profesionalnim savetima kada je o mehanici reč. Teško je bilo preneti karate u računar. Pravila su takva da jedan udarac resetuje celu borbu, a karate nije klasičan borilački sport kao boks ili MMA, već veoma specifičan. Naš CEO nam je detaljno preneo sva pravila i svaki udarac pojedinačno pojasnio kako bismo tačno koristili u samoj igrici – kaže Stanko.

 

Ovi kreativni momci ispričali su mi da za sada ne mogu da žive od igrice, već samo da prežive, ali da očekuju da će im novac stići od reklama kada projekat bude na tržištu. Dodaju i da su njihove porodice očekivale da će posle FON-a da se zaposle u nekoj firmi i da rade u kancelariji, ali da je njihova zajednička vizija jača od šablona „završi faks i nađi siguran posao“.

 

Kopiraj link