Studenti koji varaju na ispitima koriste ovu spravu kao "siguricu", a nekada su se služili čak i toki-vokijem!
Čuvene "puškice", toki-voki u lažnom gipsu i "žrtovanje za grupu" sistemi su za varanje na ispitu koje su profesori otkrivali na beogradskim fakultetima i u školama. Međutim, tehnologija radi protiv "žandarma iz slušaonice" - poslednjih godina (zlo)upoteba modernih tehnologija uzima maha, te je sada moguće iznajmiti bubicu i ručni sat za prepisivanje, a usred ispitnih rokova semafori i bandere oko fakulteta su bukvalno beli od takvih oglasa.
Foto: RAS Srbija/Milan Ilić
Premda će profesori i dekani pričati o tome kako su mere zaštite maksimalne, sama činjenica da se bubice reklamiraju i to da je za njihovo otkrivanje potreban čak i telesni pregled studenta govori o tome da su oni koji žele na nečasan način da polože ispit uspešni u svojoj nameri...
Cena iznajmljivanja bubice je oko 1.500 dinara i zavisi od koga iznajmljujete, dok je za sat za prepisivanje potrebno izdvojiti oko 1.000 dinara. Pozvali smo jedan od brojeva telefona i proverili kako sve to funkcioniše, te dobili savet i objašnjenje zašto je bolje koristiti sat.
- Bubica je neprimetna, jer je premala, a posebno ako imate dugu kosu nema šanse da neko primeti. Ubacite u ušni kanal, a mikrofon zakačite na telo. Domet je neograničen, ali ako na fakultetu imaju ometače onda je sigurnija varijanta sat. Izgleda kao običan ručni sat, nema domet i možete odmah da prepišete. Preko usb-a ubacite materijal koji vam je potreban otkucan u notpedu, do četiri gigabajta. Na ispitu pritisnete dugme i imate sve, a kada vidite da prilazi profesor onda opet na dugme i nema šanse da primeti - objašnjava momak koji iznajmljuje ove spravice.
Foto: Blic/RAS Srbija
Dok neko danonoćno "buba" za ispit, ima onih koji jednostavno ne žele da se muče ili im neki ispit ne ide od ruke, pa hoće da ubrzaju proces. Moral, čini se, nije u prvom planu, a cilj opravdava sredstva, dok oni koji žele brz keš mogu lako da zarade. Prepisivanja je uvek bilo, samo su se menjali načini na koji su studenti sprovodili u delo svoje lukave planove.
- Nekada su se koristi papirići, ali posebno bih izdvojio tri situacije. Jedan student se žrtvuje za grupu, tako što izađe u kafanu, odnese zadatke kod onoga ko zna rešenja, potom drugi ode do toaleta, nađu se i on uzme te zadatke i da podeli im ostalima da profesor vidi. Dešavalo se da se penju na zgradu fakulteta i dodaju kroz prozor rešenja onima koji polažu. Kada sam studirao, negde 1973. godine, video sam da je došao čovek koji je imao gips na ruci, a u njemu toki voki radio stanicu - priča profesor na Saobraćajnom fakultetu Milan Vujanić.
Ometači mobilnih telefona i kazna
Na mnogim fakultetima postoje, posebno od uvođenja "Bolonje", ometači mobilnih telefona, tako da su ovi uređaji gotovo prevaziđeni. Kazne za one koji budu "uhvaćeni" zavise od fakulteta do fakulteta, ali su to uglavnom poništavanje ispita i zabrana polaganja istog narednih šest meseci.
- Oduvek smo imali probleme sa ljudima koji žele da ostvare prava koja im objektivno ne pripadaju. Tako je i sa polaganjem ispita. Prepisivanje je krađa. Ne samo da kradete mogućnost da dobijete diplomu, već kradete ocenu od profesora. Zgranut sam da policija ne reaguje kada vidi oglase za iznajmljivanje bubica i ostalih pomagala. Zato na mnogim fakultetima postoje uređaji koji ometaju telefone. Generalno, nije mi važno da li će slučajno proći student koji ne zna, već mi je važno da prođe student koji zna - objašnjava profesor Vujanić i dodaje da "zna za prepisivanje iz matematike i društvenih predmeta, dok na visokostručnim to ide mnogo teže".
