Gotovo polovina akademaca teže savladava gradivo zbog predavanja u virtuelnom okruženju.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Uvreženo je, donekle i opravdano, mišljenje da su se studenti najbolje snašli u atipičnoj nastavi po pravilima koja diktira epidemijska situacija i da im je mnogo lakše nego učenicima u preduniverzitetskom obrazovanju. Međutim, da im je sasvim prijemčivo obrazovanje na daljinu i da nemaju zamerki, studenti ne bi apelovali na uprave univerziteta da se, što je pre moguće, već narednog semestra potpuno vrate neposrednoj nastavi.
Korona nam je donela nov način studiranja, moderniji kroz korišćenje onlajn alata za učenje. Studentima najviše nedostaje socijalni aspekt studiranja, i to je nešto što neće moći da im se nadoknadi. Imamo poteškoća s povratkom u fakultetske klupe jer je veliki broj građana zaražen, ali svi težimo starom vidu nastave. Uskoro se završava aktuelni ispitni rok i očekujemo da će ovog meseca pitanje realizacije novog semestra biti tema broj jedan na svim univerzitetima. Ponovo ćemo apelovati da se potpuno vratimo na nastavu uživo, a ako to ne može, onda da ubuduće što je više moguće pratimo predavanja i vežbe uživo – naglašava za naš list Margareta Smiljanić, predsednica Studentske konferencije univerziteta Srbije.
Studiranje u epidemijskim uslovima zavisi i od individualnog pristupa i lične prilagodljivosti studenata. Gotovo polovina akademaca (46 odsto) teže savladava gradivo i suočava se s velikim poteškoćama zbog praćenja predavanja u virtuelnom okruženju. Sa ovim zaključkom, istaknutim na nedavno održanoj tribini „Studiranje u doba korone – izazovi i adaptacije” u organizaciji Fakulteta političkih nauka, saglasna je Ana Grčić studentkinja-prorektorka Univerziteta u Beogradu (UB). U razgovoru za „Politiku” ona napominje da nije lako ni studentima, ni profesorima i da s nestrpljenjem iščekuju povratak na neposrednu nastavu i praksu.
Čini se da smo sada u uslovima koji su najpribližniji onima pre korone i žao mi je što moram da kažem da se na nekim fakultetima nastava i dalje odvija isključivo onlajn. Predispitne obaveze i ispiti, naravno, polažu se uživo, što se nije ni menjalo. Mislim da je greška da se nastava održava isključivo na daljinu. To je problem za studente fakulteta svih grupacija. Na primer, prirodnjacima nedostaje rad u laboratorijama, društvenjacima je živa reč u amfiteatru mnogo značajnija nego putem kompjutera. Na daljinu je nemoguće, recimo, studentima Rudarsko-geološkog fakulteta da idu na terenske vežbe, kao i medicinarima na kliničku praksu. Medicinski fakultet je tu ozbiljnu prepreku prevazišao, inače kako bi kvalitetno obrazovao buduće lekare bez rada s pacijentima? Kod njih je već u oktobru bilo vakcinisano više od 80 odsto studenata i profesora. Kao zdravstveni radnici, oni su najbolje razumeli tu potrebu – ukazuje studentkinja prorektorka UB.
Sadašnji studenti druge godine i brucoši dve su generacije koje zapravo i ne znaju kako izgleda studirati van kovid režima. Sa visokoškolskim ustanovama u kojima stiču obrazovanje mnogi od njih su se u stvari upoznali tek na prvom ispitu.
To jeste dodatna poteškoća. Oni ne poznaju zgradu svog fakulteta, što dosta utiče i na samopouzdanje i na psihološko stanje najmlađih studenata, a verujem da može uticati i na uspeh u studiranju. Između ostalog, i zbog toga su studentske organizacije tražile povratak nastave uživo, makar u manjim grupama, a naročito za kolege sa prve i druge godine studija, što je dosta fakulteta u Beogradu i omogućilo – kaže Ana Grčić.
Novi sojevi virusa korona, koji se rapidno šire i volšebno zaobilaze imunitet stečen prirodnim putem ili vakcinacijom, doprineli su porastu broja obolelih i među studentima i njihovim nastavnicima. Podsećajući da u januaru na fakultete nije dolazio veliki broj studenata, bili su praznici, a ispitni rok je počeo krajem meseca, Grčićeva ističe da je polovina testiranih studenata bila pozitivna na kovid, ali i da je taj procenat početkom decembra bio drastično manji.
I dalje je upitno da li svi studenti imaju obezbeđene neophodne tehničke i druge uslove da mogu neometano da prate nastavu na daljinu. Univerzitet u Beogradu ima 100.000 studenata. Svi fakulteti u saradnji s resornim ministarstvom potrudili su se da omoguće svojim studentima besplatan internet. Zaista su se svi potrudili da izvođenje nastave onlajn bude kvalitetno i dostupno, organizovali su dodatne „kovid rokove”, u kojima su studenti mogli da izađu na ispite koje su propustili kada su bili zaraženi ili u izolaciji. Ipak, uprkos velikom trudu i angažovanju sa svih strana, studentima nedostaje nastava uživo koja je nezamenjiva – zaključuje studentkinja-prorektorka UB.
Izvor: Politika
