Sve o visokom obrazovanju u Srbiji: Najmanje diploma u deceniji, 13.000 studenata ima 35 godina

U akademskoj 2019/20 godini u Srbiji je diplomirao najmanji broj studenata u poslednjih 10 godina na svim visokoškolskim ustanovama u zemlji i na svim nivoima studija. Diplomu je uzelo 42.499 akademaca, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku objavljeni u publikaciji o visokom obrazovanju za 2019/20 godinu.

 

Slična je situacija i sa diplomiranim studentima kojih je iz godine u godinu manje po par hiljada tako da je u odnosu na 2010/2011. školsku godinu broj akademaca koji su stekli diplomu na državnim fakultetima manji za 2.239 (34.755), a na privatnim za 1.424 (7.744).

 

Rekordan broj diplomaca zabeležen je u školskoj 2016/2017. godini kada se na državnim fakultetima diplomom okitilo 42.797 akademaca, a na privatnim fakultetima rekordna je bila 2015/2016. godina kada je diplomiralo 9.817 studenata.

 

Najveći pad broja diplomiranih zabeležen je u regionu Vojvodine gde je broj studenata koji su dobili diplomu sa 30,3 odsto smanjen na 23,2 odsto.

 

U drugim delovima Srbije ti brojevi su znatno manji i kreću se između jedan i tri odsto.

 

U odnosu na 2010/2011. godinu, broj studenata na državnim fakultetima povećan je za 19.281 (208.719), a smanjen na privatnim za 5.844 (33.249), od kojih je 41 odsto na budžetu, a 59 školovanje plaća iz sopstvenog džepa. Ipak, u odnosu na 2010. godinu, trenutno ima dve više državne visokoškolske ustanove kojih je sada ukupno 122, dok je broj privatnih sa 14 smanjen na sedam.

 

U ovoj akademskoj godini, Srbija je imala 241.968 upisanih studenata. Najveći broj njih je na samofinansiranju, takođe, najveći broj njih živi kod roditelja, najviše je studenata od 19 godina, a među njima ima i oni koji su razvedeni ili udovci.  

 

Po starom programu studiralo je 18 studenata, tačnije 10 devojaka i 8 muškaraca. 

 

Na državnim fakultetima, naime, u prethodnoj akademskoj godini diplomiralo je 34.755 studenata, a na privatnim 7.744.

 

Među studentima koji su pohađali prethodnu akademsku godinu bilo je 104.058 muškaraca i 137. 910 devojaka.

 

- Od ukupnog broja diplomiranih studenata 17. 497 ili 41,2 odsto su muškarci, a 25.002 ili 58,8 odsto su žene. 

 

Predsednica Sindikata visokog obrazovanja Srbije prof. dr Dragana Latković tvrdi da ovi podaci ne treba da čude jer je generalno sve manje dece.

 

- Mi iz godine u godinu imamo sve slabiji upis i interesovanje za fakultete je sve manje. S jedne strane, to je zato što generalno u Srbiji imamo sve manje dece i to mi posebno primećujemo jer nam sada na upis stižu generacije rođene u 21. veku, a s druge strane, mladi se ne odlučuju za studije zato što ne vide neku perspektivu. Možda je upravo zbog toga poslednjih godina veće interesovanje za inženjerske smerove i one iz IT sektora jer pružaju brže mogućnost zaposlenja kako u zemlji tako i u inostranstvu - zaključila je prof. dr Latković.

 

I zaista, tokom godina menjala su se i interesovanja studenata prema poljima obrazovanja, a najveća promena vidljiva je u oblasti poslovanja, administracije i prava gde je palo interesovanje sa 26 odsto (zabeležno školske 2010/2011) na čak 15,5 odsto (danas).

 

Ubedljivo najveći skok interesovanja studenata zabeležen je u oblasti inženjerstva, proizvodnje i građevinarstva (sa 14,2 na 19,1 odsto) i u oblasti informacione i komunikacione tehnologije (sa 3,2 na 9,3 odsto).

 

Više upisanih u Beogradu

Najveća promena zabeležena je u Beogradskom regionu po broju upisanih, 57,5 odsto ih ima sada, dok je od generacije 2010/2011. bilo njih 51,7 odsto. Skoro srazmerno u tom regionu povećan je i broj diplomiranih studenata sa 50,7 odsto na 53,1 odsto.

 

U regionu Vojvodine broj upisanih studenata za pomenuti period sa 23,8 odsto smanjen je na 21,9 odsto, u regionu Šumadije i Zapadne Srbije broj brucoša sa 12,9 pao je na 9,7 odsto, dok je u regionu Južne i Istočne Srbije broj upisanih studenata za 11,6 odsto smanjen na 10,9.

 

- Na teret države studiralo je 100.250 njih (38 odsto), dok se najveći broj studenata - 141.718 samofinansira (48 odsto), dok su 14 odsto bili korisnici budžeta i na samofinansiranju - pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

 

Najviše je studenata, razume se, bilo je u beogradskom - 139.206, a zatim u Vojvodini 52.894.

 

Na državnim fakultetima u Beogradu od 94.232 studenata, najviše ih je učilo na Pravnom fakultetu - 8.454.

 

- Zatim na Filološkom - 8.081, a treće meso zauzima Fakultet organizacionih nauka sa 6.099 upisanih studenata - navodi se u ovoj publikaciji.

 

Više od 13.000 studenata ima 35 i više godina

Kada se pogleda starosna struktura studenata, najveći broj onih koji su studirali u prošloj akademskoj godini imao je 19 godina, njih 32.901. Najmanje je onih koji imaju 18 i manje godina, a čak 13.133 studenata ima 35 i više godina. 

 

Među studentima je bilo najviše onih koji nisu u bračnom statusu - 223.413. To se ne može reći za njih 1.203 koji su već stigli da se razvedu. Među njima je bilo i 177 udovaca, i to 54 muškaraca i 123 žene. 

 

Studenti najviše žive kod roditelja, njih 112.539. U iznajmljenom stanju je živelo 69. 362, u studentskim domovima 17.059, a sopstveni stan ima 23.182. Kod rođaka je stanovalo 5.166.

 

Roditelji najvećeg broja studenata završili su srednju školu, a čak 44.153 studenta je zaposleno.

 

Studenti sa Sejšelskih ostrva, iz Mamibije, sa Antarktika

Na našim fakultetima obrazovalo se najviše Srba - 191.946, ali i stranih državljana, kojih je bilo 11.419. Najviše ih je bilo iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske...

 

Pored Mađara, Makedonaca, Albanaca, Mađara, Makedonaca, Čeha, Švajcaraca, Grka, Rusa... imali smo i po jednog studenta sa Antarktika, iz Maroka, Moldavije, Mamibije, sa Novog Zelanda, iz Portugalije, sa Filipina, iz Moldavije, Hongkonga, Azerbejdžana, sa Kostarike, Kube, Sejšelskih ostrva, iz Sudana, Vijetnama, Jemena... Gotovo da nema zemlje da bar jedna osoba prošle akademske godinje nije sticala znanje na našim fakultetima.

 

Srbija, inače, ima 16.201 nastavnog osoblja po univerzitetima i fakultetima. Nastavnika je 11.823, a saradnika 4.378.

 

Izvor: Telegraf i Blic