Svetski lekari nisu bolji od nas, ali imaju robote: Student iz Paraćina na kongresu u Belgiji

Rad studenta Dušana Brkića iz Paraćina na Međunarodnom kongresu u Belgiji. Srpski lekari imaju dobro znanje, ali ne i tehnologiju.

 

Foto: Pixabay

Pred Dušanom Brkićem, koji će u decembru napuniti tek 24 godine, sjajnim studentom Medicinskog fakulteta u Beogradu, sa prosekom ocena 9,68, već se otvaraju široki putevi i lepe perspektive. Upisao je završnu, šestu godinu, a u svoje dragoceno iskustvo može da upiše i učešće na Međunarodnom kongresu studenata medicine, u belgijskom gradu Antverpenu, koji okuplja mlade istraživače iz celog sveta.

 

Mladi Paraćinac je prezentovao svoj naučno-istraživački rad iz interne medicine, pod nazivom "Korelacija između citološkog nalaza štitaste žlezde dobijenog aspiracijom tankom iglom i definitivnog patohistološkog nalaza", koji je, u saradnji sa mentorom - redovnim profesorom Medicinskog fakulteta, sproveo na Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije.

 

Taj rad sam odbranio na mini-simpozijumu na Medicinskom fakultetu krajem marta, i to je uobičajeni postupak za sticanje prava na prezentovanje rada na Kongresu studenata biomedicinskih nauka Srbije, sa internacionalnim učešćem, održanom u aprilu na Kopaoniku. Moja prezentacija na tom najvećem nacionalnom kongresu protekla je sa najvišim ocenama i pohvalama stručne naučne komisije. Rad je i objavljen u Knjizi sažetaka kongresa, koja je zvanični dokument centara za naučno-istraživačku delatnost studenata medicine u Srbiji - priča nam Dušan Brkić, rodom iz Striže, kod Paraćina.

 

Dostojno je predstavio svoj grad i Srbiju, na kongresu u Antverpenu, za koji se prijavio u julu sa svojim radom i, naravno, pozvan je.

Bilo je stotinu učesnika. Mada je moj rad bio iz interne medicine, pohađao sam radionicu robotske hirurgije, budući da me hirurgija najviše interesuje. Dosad sam napisao dva naučna rada iz interne medicine, a na trećem, iz oblasti hirurgije, upravo radim, jer sam nedavno položio i taj ispit - iznosi planove Dušan.

Kako kaže, prvi put u univerzitetskoj bolnici u Antverpenu sedeo je za Da Vinči robotom, utisak mu je bio impresivan.

 

Taj kongres je bio za mene dragoceno iskustvo, mada Medicinski fakultet u Belgiji nije prvi koji sam obišao u inostranstvu. Bio sam i u Nemačkoj, Grčkoj. Jedina prednost koju u medicini u svetu imaju jeste ta tehnologija. Van toga, što se tiče fonda znanja i odnosa između profesora i studenata, mi smo u prednosti. Zato što smo naučili da radimo u drugim, da ne kažem lošijim uslovima, ali bez vrhunske tehnologije, mi moramo više da razmišljamo svojom glavom. A to je, generalno, velika prednost srpskih lekara - tvrdi Brkić.

 

Planovi ovog ambicioznog mladog čoveka usmereni su ka učenju, usavršavanju, te sticanju praktičnog iskustva na klinikama u Srbiji i inostranstvu. A odlazak kući, u Strižu, gde mu žive roditelji i baka, "puni mu baterije". A da ima podršku - ima. Čak i od Opštine Paraćin, koja je iz budžeta finansirala deo njegovih troškova radi učešća na kongresu u Belgiji.

 

Želim da ostanem u Srbiji.

 

Obilazeći različite medicinske fakultete u inostranstvu, Dušan je video kakva je situacija u Evropi. Zna sve prednosti i mane, zna kakve su mu prilike, ali još ne pravi nikakve planove za odlazak. Razmišlja kratkoročno, najpre da završi studije i klinički staž, potom pripravnički.

Nije mi prioritet da odem u inostranstvo, mada su mnogi otišli. Za početak, pokušao bih da ostanem u Srbiji. Sada volontiram na Institutu za majku i dete, na dečjoj kardiohirurgiji. Hirurgija je velika oblast, treba da istražim šta me najviše interesuje, da se usmerim, da učim.