Kada spojite nauku i prirodu ‒ dobijete Teslagram, najsigurniji i najpouzdaniji sistem zaštite na planeti. Napravio ga je srpski tim naučnika iz Instituta za fiziku u Beogradu i nemoguće ga je falsifikovati.
Foto: Pixabay
U prirodi postoje jedinstvene i neponovljive stvari poput krila leptira, odnosno ljuspica od kojih su satkana. Samo jedan leptir na svojim krilima ima čak dvesta hiljada ljuspica. Svaka od njih sadrži jedinstvene mikro i nano strukture koje se ne mogu kopirati. Zato će se u budućnosti ‒ kao deo sistema zaštite vrednosti pod nazivom Teslagram ‒ naći na vrednim i važnim dokumentima, platnim karticama, umetničkim delima.
„To je jedinstvena zaštita, jedinstven tag koji je nemoguće kopirati i koji nam omogućava da svaki pojedinačni dokument ili predmet personalizujemo upravo zato što ima jedinstveni ključ“, kaže Marija Mitrović Dankulov, koja rukovodi Inovacionim centrom u Institutu za fiziku. Ona objašnjava da je Teslagram izuzetno mali, reda veličine 100 mikrona i da je kao takav skoro nevidljiv za ljudsko oko.
„Još bolja stvar je da na sebi sadrži izvesne informacije koje su nekoliko stotina nanometara. U Inovacionom centru sada razvijamo algoritme koji nam omogućavaju da ih čitamo“, kaže Marija i dodaje da na taj način mogu da potvrde da je svaki od Teslagrama jedinstven.
„Analizirali smo kako te ljuspice izgledaju i uspeli da prevedemo kompleksnost koja postoji u ljuspici u neki kod i izmerili kompleksnost tog koda. Došli smo do toga da je broj mogućih, odnosno različitih ljuspica neverovatno veliki i da je mnogo veći od broja atoma u univerzumu", objašnjava Dimitrije Stepanenko, šef istraživanja u Inovacionom centru. On ističe da je tehnologija specifična i po tome što može da kompleksnost prenese i na sliku. Uz to, mašinu mogu da nauče da prepoznaje tu kompleksnost i razlikuje ljuspice.
Pouzdaniji od holograma
Biolog Danica Pavlović, saradnica-istraživač u Institutu za fiziku, kaže da je prednost Teslagrama u odnosu na hologram upravo to što ga je stvorila priroda. „To je savršena i daleko složenija struktura. Hologram sa, recimo, platne kartice identičan je za sve kartice, dok je ljuspica leptira jedinstvena i trenutno ne postoji način na koji čovek može da iskopira svaku pojedinačnu ljuspicu.“ U slučaju da neko ipak pokuša da je falsifikuje ‒ kada je ubaci u automat, u bazi podataka će se oglasiti alarm da se slike nisu poklopile.
Đorđe Vuković, koordinator za industrijsku saradnju sa CERN-om, napominje da pouzdanost podrazumeva neke praktične aspekte: „Ako je vaša bankarska kartica zaštićena tom ljuspicom, ona mora da izdrži deset hiljada ubacivanja i izvlačenja iz automata i da ostane na svom mestu prepoznatljiva.“ Dodaje da u idealnim uslovima kartica može da se čuva neograničeno, a da praktičan život iziskuje i praktične uslove ‒ koji su povezani sa štampom, vidom premaza koji štiti tu ljuspicu, vrstom podloge i sl. „To su sve fini tehnički detalji na kojima trenutno radimo.“
Projekat „Teslagram“ rezultat je multidisciplinarnih istraživanja u koja su uključeni fizičari, biolozi, inženjeri, jer takva tehnologija zahteva povezivanje znanja iz različitih oblasti. Jedan od izazova bila je i tehnologija štampe i čitanja Teslagrama.
„Ovde razvijamo kompletnu tehnologiju štampe i tehnologiju čitanja Teslagrama. Tehnologiju štampe razvijamo u saradnji sa našim partnerom koji je nosilac projekta i ona je sada u završnoj fazi. Što se tehnologije čitanja tiče, razvili smo kompletno naš čitač.
Cilj te tehnologije ‒ i samog Teslagrama kao zaštite ‒ jeste da on bude negde implementiran. Da bismo to uradili, moramo imati konkurentan proces štampe i konkurentno čitanje, kako bi ga lakše prihvatili partneri iz drugih branši, oblasti interesovanja, primene i slično“, objašnjava Stevan Jovanović, glavni inženjer Inovacionog centra.
Idejni tvorac Teslagrama je dr Dejan Pantelić iz Instituta za fiziku, a istraživanje je finansiralo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Ideju je finansijski podržao i Inovacioni fond, a sredstva za patentnu zaštitu obezbedila je Svetska banka.
