Srbiju je, prema zvaničnim podacima, napustilo 150.000 mladih osoba u periodu između 2002 i 2011. godine, a stručnjaci koji proučavaju migracije s pravom strahuju da je broj mladih iseljenika mnogo veći.
Foto: FPN
Posebno zabrinjava činjenica da je prosečna starost emigranata – 28,7 godina, kao i da je svaka peta mlada osoba visokoobrazovana. Istraživanje Ministarstva za demografiju i populacionu politiku, koje je urađeno na uzorku od 11.013 studenata državnih i privatnih fakulteta u Srbiji, daje nove povode za zabrinutost jer trećina njih planira da emigrira čim diplomira. Osim toga, svaki četvrti akademac izjavljuje da će da se iseli „bez obzira na to šta se desi u Srbiji”. Njihov odlazak trajno će promeniti broj i starosnu strukturu našeg stanovništva, koje u ovom momentu spada u osam najstarijih naroda na evropskom kontinentu.
Ovo su samo neki od upozoravajućih podataka koje je studentima Geografskog fakulteta u Beogradu iznela Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku. Ističući da niko sa sigurnošću ne može da kaže koliko se osoba iselilo iz Srbije u prethodne tri decenije, ona je zaključila da su nekada iz zemlje odlazili pečalbari „trbuhom za kruhom”, a danas odlaze mlade žene u reproduktivnom periodu.
– Podatak da se svake godine u Srbiji rađa hiljadu prvih beba manje nego prethodne godine svedoči o velikom iseljavanju mladih žena. U ovoj generaciji, devojke čine većinu akademaca – u školsku 2016/2017. godinu upisano su 148.902 devojke i 115.206 mladića. I u našem istraživanju, koje smo uradili u saradnji sa Ministarstvom prosvete i Republičkim zavodom za statistiku, devojke su činile čak 65 odsto ispitanika. Zbog toga obeshrabruje podatak da je trećina akademaca odgovorila da planira da se iseli kada diplomira, a u toj odluci ih podržava 90 odsto roditelja. Govor brojki i slova svedoči da od 11.013 studenata – 3.489 njih planira da se iseli, 2.807 namerava da se preseli iz svog mesta, a svega 4.472 žele da ostanu u svom rodnom gradu – rekla je ministarka Đukić Dejanović.
Rezultati ovog istraživanja takođe su pokazali da o emigraciji najviše razmišljaju studenti medicine i informatičkih tehnologija, a najmanje studenti društveno-humanističkih nauka. Posmatrano po regionima, najveću motivaciju za odlazak imaju mladi iz regiona južne i istočne Srbije.
– Kada smo studente pitali zbog čega žele da se isele iz zemlje, trećina je odgovorila „zbog nemogućnosti da nađem posao u struci”, svaki peti je rekao „zbog slabo plaćenog posla u struci”, a dodatna petina je odgovorila da je u pitanju loš životni standard u Srbiji. Najviše akademaca razmišlja o odlasku u Nemačku, svaki deseti planira da se iseli u SAD ili u Švajcarsku, osam odsto njih svoju budućnost vidi u Austriji. Posebno onespokojava činjenica da polovina akademaca ne planira da se ikada vrati u Srbiju, petina kaže da će u inostranstvu ostati dok ne obezbede novac za pokretanje sopstvenog posla u zemlji, dok 13 procenata akademaca izjavljuje da ne namerava da se vrati sve dok ekonomska situacija u Srbiji ne bude stabilna.
U želji da studentima omogući sticanje što više praktičnog znanja, dr Slavica Đukić Dejanović potpisala je sa dekanom Geografskog fakulteta Sporazum o naučnostručnoj i poslovnoj saradnji. Ističući da se njen kabinet oslanja na zaključke i predloge stručnjaka, ministarka je rekla da će Geografski fakultet biti nosilac kvalitativnih istraživanja, imajući u vidu da dosta statističkih podataka potvrđuje stav Vlade RS da jedan od njenih prioriteta bude rad na populacionoj politici i demografskim pitanjima. „Rezultati istraživanja biće pretočeni u preporuke Vladi Srbije kako da dođemo do jedinica lokalne samouprave u kojima žive mladi koji planiraju formiranje ili proširivanje porodica i kako da ih u tome stimulišemo”, rekla je Đukić Dejanović nakon potpisivanja sporazuma.
Dekan Geografskog fakulteta Dejan Filipović zahvalio je ministarki i Vladi Srbije što su prepoznali fakultet kao važnog partnera za realizaciju istraživanja u oblasti demografije i populacione politike. On je rekao da ovaj sporazum omogućava da fakultet svoje kapacitete i kadrove stavi na raspolaganje kabinetu u smislu pronalaženja najboljih rešenja u oblasti demografije i populacione politike.
