Vesti

U polovini medijskih sadržaja mladi u negativnom kontekstu

04.03.2022.
6 min

Tokom 2021. godine objavljeno je četiri puta više sadržaja o mladima u medijima nego 2017., pokazalo je istraživanje Mladi u medijskom ogledalu Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS). Tokom novembra 2021. svakodnevno su posmatrani sadržaji o mladima u 9 odabranih medija: tri dnevna lista (Večernje novosti, Danas i Informer), tri centralne informativno-političke emisije („Dnevnik 2” na RTS1, „Nacionalni dnevnik” na TV Pink i „Dnevnik u 19” na N1), kao i tri portala (Blic, Mondo i Peščanik).

U polovini medijskih sadržaja mladi u negativnom kontekstu

Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)

Mediji moraju biti svesni odgovornosti

Više od polovine sadržaja o mladima u ovim medijima ticao se teme bezbednosti, prvenstveno zbog izveštavanja o kriminalu i zločinima, zatim vrednosti mladih, obrazovanja (tržišta rada), aktivizma i volonterskog rada. 

KOMS-ovo istraživanje pokazuje da su u skoro polovini sadržaja (46%) tokom analiziranog perioda mladi predstavljeni u negativnom kontekstu. U trećini slučajeva preovlađuje neutralan kontekst, pozitivan u tek 16%, dok je i pozitivnu i negativnu konotaciju imao tek svaki deseti objavljeni sadržaj.

Miljana Pejić, generalna sekretarka KOMS-a navodi da kada se  govori o adekvatnom izveštavanju bitno je da se posveti pažnja svim mladima, kao i onim temama koje pogađaju većinu njih, bez obzira da li je reč o uspesima ili lošim stvarima. 

Foto: Miljana Pejić

- Ono što nedostaje, a mediji, pogotovo urednici, mogu da promene je da posvete deo svojih programa mladima, da prilagode formate novoj publici koja se promenila i izveštavaju blagovremeno. Oni moraju da budu svesni svoje odgovornosti u kreiranju javnog mnjenja i da se trude da slika ne bude „iskrivljena“, kao što je sada. Trebalo bi da da neguju istraživanja i samoinicijativne priloge, budući da smo primetili da su mediji proaktivni pri izveštavanju i odabiru događaja u svega 15% slučajeva.

Tek svaki peti objavljeni tekst nudi rešenje 

Naša sagovornica ističe da nije nužno loše što mediji ukazuju na određene probleme u društvu, ali je važno da medijski sadržaji nude i rešenje. Posebno je bitno da se pruži prostor mladima da podele svoje mišljenje o datoj temi. Podaci pokazuju da tek svaki peti tekst nudi konkretno rešenje, dok čak 40% tekstova samo ukazuje na problem, a dve petine nudi rešenja samo deklarativno.

-Tokom ovog, ali i u ranijim istraživanjima, bili smo svedoci da poruke retko prenose mladi, da se događaj posvećen mladima često ne isprati adekvatno i da pažnju sa teme događaja uglavnom ukrade neka druga aktuelna tema. Dosta tema o mladima se obrađuje površno i bez proverenih informacija, a neophodno je da se medijski radnici tokom izveštavanja vode najvišim etičkim standardima struke – ističe Pejić. 

Ona napominje da je važno da postoji odgovornost za izgovorenu reč i objavljen tekst, da mediji bolje razumeju svoju odgovornost u kreiranju javnog mnjenja. Sa druge strane čitaoce treba osnažiti da razlikuju kvalitetne medije od onih koji ne urade temeljno istraživanje ili plasiraju netačne informacije. 

Mladi žele da se njihov glas čuje 

Pejić, za kraj navodi da sadržaji o mladima apsolutno ne bi trebalo da budu plasirani i promovisani bez njih samih.

-Bez perspektive mladih osoba ili njihovih predstavnika, ne možemo imati objektivnu sliku o bilo kom problemu ili temi o kojoj se izveštava. Nedostaju sadržaji o kulturi, obrazovanju, delom i zato što smo kao društvo opterećeni drugim aktuelnim temama, ali baš zato je važno da postoji dobra saradnja medija i predstavnika mladih, kako bi i druge teme imale šansu da dođu do svoje publike. Mladi ljudi treba da konstantno komuniciraju svoje potrebe, da udruženja koja ih predstavljaju održavaju stalnu komunikaciju sa medijima i neguju saradnički odnos. Važno je i unaprediti zakonsku regulativu, imati bolju kontrolu nad medijskom scenom i sankcionisati adekvatno one koji krše etičke kodekse. 

Negativan sadržaj privlači više pažnje

A da li mladi prate medije, kako reaguju na sliku koja je formirana o njima, ali i šta treba da se učini kako bi se trenutna situacija promenila istražili smo u mini anketi za sajt Startuj.infostud.com.

Teodora Marković (23), studentkinja Fakulteta organizacionih nauka retko prati dešavanja u novinama i online portalima, osim sporta. Naša sagovornica navodi da je jedan od razloga zašto ne čita novine upravo taj što se uglavnom piše o lošim stvarima. 

-Mislim da mediji moraju na neki način da privuku čitaoce, a ljudi će pre da čitaju o kriminalu i negativnim stvarima, jer su danas mnogo više nezadovoljni svojim životima. Saznanje da je nekome gore od njih je zapravo način da se oni osete bolje. Mediji treba da se osvrnu na talentovane mlade ljude koji ređaju medalje u sportu, nauci ili nekim drugim sferama, na one koji su preduzetničkim idejama doprineli rešavanju nekog društvenog problema i slično.

Andriana Živković (23), studentkinja Pravnog fakulteta ističe da se trudi da isprati bitna dešavanja, ali i postoje periodi kada uopšte ne prati medije. 

-Mislim da se  dugo na našim prostorima mediji ne interesuju za mlade ljude na pravi način, njihovu poziciju, mogućnosti, teškoće, obrazovanje, kulturu, zaposlenje. Smatram da bi trebalo da obrađuju teme kao što su obrazovanje, i formalno i neformalno, kao i kultura, šanse za zaposlenje, funkcionalna ekonomska znanja, itd.

Nina Đurić(23), studentkinja FON-a ocenjuje da je veći broj problematičnijih i agresivnijih mladih nego pre, ali isto tako je veći broj pametnijih, uspešnijih i inteligentnijih ljudi nego što je to ikada bilo.

 -Postoji dosta primera koji mogu da se iskoriste za priče o uspesima školaraca, studenata, raznih organizacija, takmičenja. Svakako da ako bi mediji promenili sadržaj i promovisali pozitivne primere,  i slika o mladima bi bila drugačija. 

Kopiraj link

Zorica Đukić

Po profesiji master pedagog, u duši večni kreativac. Uživam u šminkanju, čitanju knjiga, pisanju i šetnji sa mojim kucama.