U 2016. godini u Srbiji su diplomirala 51.554 studenata, skoro pa identičan broj koliko ih je u prošlogodišnjim upisnim rokovima dobilo indekse. Među novopečenim diplomcima i brucošima prednjače pripadnice lepšeg pola.
Foto: FPN
Podaci Republičkog zavoda za statistiku za prethodnu godinu pokazuju gotovo nulti rezultat. Samo 200 manje njih upisalo je prvi put prvu godinu akademskih studija, nego što je svih onih koji su se uspešno završili osnovne studije.
Sa državnih univerziteta u 2016. godini, poteklo je najviše uverenja o visokoškolskoj spremi - 31.439, (79,9 odsto), a sa privatnih univerziteta 7.871, (20,1 odsto). Još svežih diplomaca sa državnih visokih škola je 11.330 (92,6 odsto i 904 sa privatnih visokih škola (7,4 odsto).
Na Univerzitetu u Beogradu, što opravdavaju i njegovi kapaciteti, diplomiralo je 14.716 studenata, a u Novom Sadu njih 8.297.
Sudeći prema rezultatima sa kraja školovanja, studentkinje mnogo bolje “zagreju stolicu”, pa je njih 30.116 dobilo diplomu, nasuprot 21.428 studenata. U većini institucija je tako, a najosetnije je na Univerzitetu u Beogradu, gde je 4.000 više diplomkinja. Dovoljan broj bodova za budžet uspelo je da iz godine u godinu, do diplome, održi 18.430 studenata, a kolege koji su sve vreme plaćali iz svog džepa, na samofinansiranju je 26.116. Kombinacijom ta dva, i budžetom i samofinansiranjem, obrazovalo se 6.998 ljudi.
Svršenih studenata sa severa zemlje je 39.309, a sa juga je 12.235. Državne visoke škole naročito su popularne među "južnjacima" - u prethodnoj akademskoj godini završila ih je ukupno trećina 4.160, za tek 3.000 manje nego stanovnika severa Srbije, čiji je ukupan broj mnogo veći.
Obuhvaćeni svi univerziteti
Istraživanje se sprovodi putem idindividulanog upitanika u svim visokoškolskim institucijama. Obuvatilo je sve diplomirane studente i na akademskim i na strukovnim studijama, na sva tri stepena, kao i stari program.
