Da se znanjem otvaraju sva vrata, nije samo opšta istina. Put do postizanja kompletne stručnosti nije nimalo lak, pomisao na đake u osnovnoj školi pred kojima se nalaze srednja škola i fakultet, uvek podseti ne samo na dužinu puta, već i na poteškoće koji su pred njima na putu obrazovanja.
Foto: Pixabay
Osnova svakog znanja je jezik na kome govorimo. Da bismo išta naučili uspešno, potrebno je da znamo maternji jezik kroz sva jezička bogatstva koje poseduje.
Takođe, upotreba književnog jezika nakon postignutog obrazovanja i u toku školovanja, odslikava stepen našeg kulturnog i intelektualnog razvoja, jer ono smo ne samo šta govorimo, već i kako to govorimo. Sistem obrazovanja ima problem u dostizanju dobrog znanja u svim oblastima, jer ne zapošljava dovoljno stručan kadar.
Prema podacima sa interneta, Srbija ima oko 10 posto visokoobrazovanih ljudi, te je i manjak stručnog kadra problem. Naime, nije puno ljudi u prosveti koji su potpuno stručni i mogli bi da ponude dobru nastavu. Dobra nastava, s druge strane, iziskuje i neke druge dobre osobine, kao što su strpljivost i upornost predavača.
Usvajanje znanja i trajnost u pamćenju, kao i neposredna primena znanja u realnim situacijama ili transfer znanja predstavljaju najveći uspeh u učenju.
Za tako nešto potreban je iskusan kadar koji u nastavi ume da motiviše učenika dok predaje predmet na interesantan način. Lako naučena tema obično se i lako prepozna na završnom testu, jer je dugo prisutna u pamćenju zbog zanimljivosti u procesu učenja, naravno, uz povremeno obnavljanje.
To znaci da ako smo temi iz srpskog jezika pristupili tako da smo u procesu učenja iskoristili moderna učila kao interaktivnu tablu, na primer, učenici će lakše zapamtiti gradivo.
Stepen znanja maternjeg jezika stvarno leži u pozitivnom odnosu između stručnosti i interaktivne nastave. Pasivni oblici nastave i nestručnost i nedovoljna motivisanost učenika izgleda da baš i ne daju rezultate u učenju.
Izvor: Politika
