Marko Mitrović (21) iz Beograda, student informacionih tehnologija, idejni je tvorac patenta koji može potpuno da suzbije crno tržište lekova pomoću jedinstvene baze podataka kojom bi bile povezane sve apotekarske i zdravstvene ustanove u Srbiji.
Foto: Pixabay
Ovaj patent bi omogućio da građani dobiju lekove na legalan način, medikamente koji su u roku trajanja i namenjeni baš za njihovu bolest, umesto da ih nabavljaju na crno i time dovode sebe u opasnost.
- Moja majka je farmaceut i uputila me je u sve probleme u farmaciji. Lekovi u Srbiju mogu na dođu na dva načina - da budu proizvedeni kod nas ili da budu uvezeni. Kada bi se oni unosili u jedinistveni sistem, postojala bi baza svih količina medikamenata na tržištu, što bi omogućilo da svaka apoteka ima uvid u stanje lekova u drugim apotekama. Na taj način obezbedio bi se tačan uvid u tokove lekova. Ali bi i manje apoteke sa manjom maržom imale veće šanse za dobar promet, zato što kada manjim apotekama zatreba lek, one mogu da zovu veće i od njih nabavljaju potrebne količine. Svako bi znao stanje u drugim ustanovama što bi im olakšalo promet na legan način. Takođe, niko ne bi mogao da izda nijedan komad a da on ne bude evidentiran - objašnjava Mitrović.
Pored toga, ovaj softver bi omogućio statistiku potrebe za lekovima, te pacijenti ne bi ostajali bez dnevne doze svoje terapije usled nestašice na tržištu.
- Na osnovu statistike potrošnje lekova tačno bi se imao uvid u potrebe stanovništva, te bi određene količine bile dostupne u pravom trenutku - ističe naš sagovornik.
Kako kaže, i oni koji sada lekove nabavljaju na ilegalan način, mogli bi korišćenjem softvera da pređu u legalne vode jer bi im proizvođač lekova dao rabate ako bi medikamente nabavljali regularnim putem.
Marko je ideju za softver prijavio u Zavodu za patente i zaštitio prava na njega.
Potrebni 10 miliona i 100 programera, čeka se stav države
Marko kaže da je za realizaciju projekta, koji bi koštao oko 10 miliona evra, bio potreban tim od oko 100 programera, koji bi za dve godine uspeli da završe posao.
- Dobio sam kredit od Evropske investicione banke, postoje i zainteresovane kompanije da naprave softver, ali još nema odgovora od vrha države i nadležnih institucija hoće li se taj softver koristiti u zdravstvu, odnosno hoće li biti uvršten u zakon. Bez jasnog stava države, da li im je potreban softver koji će suzbiti crno tržište lekova i omogućiti manjim apotekama da se razvijaju, a građane zaštititi od ilegalne prodaje, ne možemo da napravimo ništa - objašnjava naš sagovornik.
