Vanja ima prosek 10,00, najbolji je student medicine, a recept za uspeh je: "Jednostavno, daš sve od sebe"

"Svi mi koji upišemo medicinu dolazimo kao najbolji đaci svojih škola i od nas se očekuje da nastavimo sa izvanrednim uspesima, pa je to jedna vrsta tereta. Mislim da je to potpuno pogrešno. Medicinu ne možeš da upišeš sa idejom da ćeš do kraja studija imati prosek 10, ali možeš da ispitima pristupaš sa željom da znaš svaki red iz knjige i da uvek čitaš još. Onda najbolji prosek dolazi kao nagrada."

To u razgovoru za "Blic" kaže mlada doktorka medicine Vanja Radišić (25) iz Arilja, koja je u junu ove godine diplomirala sa prosečnom ocenom 10,00 na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

 

Povodom obeležavanja 100 godina rada ove obrazovne ustanove, a u znak priznanja za postignut uspeh tokom studija, Radišićevoj je dodeljena plaketa za najboljeg diplomiranog studenta u protekloj školskoj godini.

Odrasla je u Arilju gde je završila osnovnu školu i gimnaziju, dok je Medicinski fakultet u Beogradu studirala na programu Integrisane akademske studije medicine.

 

Kako ističe, ljubav prema medicini rodila se još u detinjstvu, kako to obično i biva.

 

- Da budem potpuno iskrena, više ne mogu ni da se setim koji je to tačno trenutak u kome sam odlučila da ću postati lekar. Sa ove distance mi se čini da je medicina oduvek bila moj jedini izbor. Mnoge devojčice u nekom trenutku svog odrastanja žele da postanu doktorke. Kod mene se ta želja održala, pa sam odlučila da plastični stetoskop zamenim pravim i dodam mu neurološki čekić - priča Radišićeva.

 

Naime, kaže da ju je tokom školovanja fasciniralo funkcionisanje ljudskog organizma, te je uvek želela da zna što više, a što je više učila, nova pitanja su se sama postavljala.

- Čovek je vrlo složen i lako „kvarljiv“ sistem, a ja sam želela da budem među onima koji će umeti da ga poprave. Medicinu sam videla kao najbolji način da svoju ličnu glad za znanjem i istraživanjem posvetim humanom cilju - ističe Radišićeva.

 

"Opet bih upisala medicinu"

Studiranje je za nju predstavlja najlepši period školovanja i smatra da se tako osećaju svi koji fakultet biraju samo na osnovu svojih ličnih želja i afiniteta.

 

- Konačno imate mogućnost da učite samo ono što volite, a velika prednost medicine je u tome što, iako je gradivo podeljeno na predmete, sve je povezano i sve, od histologije do higijene, ima za cilj da vas nauči da razumete zdravlje i bolest i tako budete dobar lekar - ukazuje naša sagovornica.

 

Dodaje da joj je fakultet doneo i troje najboljih prijatelja koji su joj, kako ističe, ulepšali i olakšali proteklih šest godina.

Ipak, ozbiljan i odgovoran pristup studijama podrazumeva i određena odricanja.

 

- Stres i nespavanje poslednju noć pred ispit je uvek prisutan, jer uvek postoji ono “a samo još ovo da ponovim”, mada mislim da je moja porodica stresnije proživljavala moje ispite od mene same. Najveći bauk svih studenata medicine su anatomija i patologija. Valjda nam, kada upišemo fakultet, starije kolege kažu da ti predmeti treba da budu teški i stresni, pa ih se mi pribojavamo dok ne upišemo ocenu u indeks i tek onda odahnemo - priča Radišićeva.

 

O tome koliko je dnevno provodila vremena učeći, kaže da je uvek zavisilo od drugih obaveza na fakultetu, zbog čega je najviše volela period pred ispitni rok kada nema nastave i dan može da organizuje kako joj odgovara.

 

- Imala sam tu sreću da moji bliski ljudi imaju obaveza koliko i ja, pa da uspevamo da ono malo slobodnog vremena provedemo zajedno, ali hobiji su trepeli, nikada manje knjiga van stručne literature nisam pročitala. Ono što mi je najviše nedostajalo je to što nisam išla kući, u Arilje onoliko često koliko sam htela - seća se ona.

Naglašava da nikada nije razmišljala o odustajanju od studija i čak da ponovo treba da upiše fakultet, kako kaže, opet bi upisala medicinu.

 

Kako se postaje najbolji student?

Ističe da joj veoma znači nedavno dodeljeno priznanje za najboljeg studenta Medicinskog fakulteta, jer je, kako kaže, došlo kao lepa završnica jednog lepog perioda, ali i kao podsticaj za neke buduće uspehe.

 

- Moram da kažem da je moja generacija na fakultetu sjajna i da je, osim mene, još nekoliko kolega nagrađeno, a da ja lično u svima njima vidim lepu budućnost naše medicine - kaže Radišićeva.

 

Na pitanje kako se postaje najbolji student, ističe da u tom "receptu" nema tajne - "jednostavno, daš sve od sebe, a rezultati dođu kao nagrada za trud."

- Naravno, negde od polovine studije se malo i zaintaš, pa kad se umoriš, pomisliš: “Pa neću sad da kvarim prosek”. I sama sam na početku karijere, ali što se školovanja tiče, smatram da je vaše znanje, upornost i trud najbolja vizit-karta koju možete imati i da to uvek na kraju bude prepoznato - poručuje ona.

 

Onlajn nastava ne može da zameni kliničko iskustvo

Pandemija virusa korona je, između ostalog, jedan od najvećih izazova postavila i pred obrazovanje. Čini se da su učenici i studenti, njhovi roditelji, kao i profesori u strahu da će ovaj period onlajn nastave ostaviti negativne posledice po obrazovanje mladih.

 

- Nastava na Medicinskom fakultetu je organizovana tako da je poslednji, dvanaesti semestar zapravo fakultetski staž koji bi trebalo provesti na kruženju po klinikama, ali mi smo zbog epidemije ostali uskraćeni za to. Mišljenja sam da postoje fakulteti na kojima je moguće da onlajn nastava ima isti kvalitet kao i nastava „uživo“, ali medicina nije jedan od njih - napominje Radišićeva.

 

Dodaje da se medicina uči pored pacijenta i nijedan vid onlajn nastave, ma koliko dobro idejno osmišljen, ne može da zameni kliničko iskustvo.

 

- Najviše uskraćeni ostaju studenti četvrte i pete godine koji bi trebalo da stiču prva iskustva iz interne, neurologije, hirurgije. Međutim, sada je bezbednost i zdravlje na prvom mestu i nadam se da će biti prilike da se propušteno nadoknadi - smatra sagovornica "Blica".

 

"Odlučila sam da ostanem i pružim sebi šansu u svojoj zemlji"

Neretko se u javnosti govori o "odlivu mozgova" iz Srbije, te da se znanje više ceni van granica naše zemlje, zbog čega mladi odlaze na usavršavanje i ostaju u "obećanim zemljama".

 

Naša sagovornica iskreno kaže da je i ona dugo razmišljala da ode iz Srbije i upiše doktorske studije negde na zapadu.

 

- Prvenstveno sam bila vođena time da se nauka uopšte, a naročito neuronauke koje mene zanimaju, tamo negde razvijaju mnogo brže nego kod nas. Sa druge strane, posle završene medicine ulazite u jednu neizvesnost čekanja zaposlenja i specijalizacije za koju se nadate da će trajati što kraće - iskrena je ona.

 

Ipak, odlučila je da ostane i, kako kaže, pruži sebi šansu u svojoj zemlji, blizu svoje porodice i prijatelja.

 

- Došlo je vreme kada je za zaposlenje mladih doktora medicine najvažniji njihov uspeh i prosek tokom studija, što me raduje, jer uliva nadu da trud nije uzaludan i da na kraju bude prepoznat - poručuje Radišičeva.

 

Na putu do specijaliste neurologije

Ova mlada doktorka medicine trenutno privodi kraju državni pripravnički staž i volontira na Odeljenju urgentne neurologije u Kliničkom centru Srbije.

 

- Velika želja mi je da se bavim neurologijom, jer je veoma izazovna, vrlo egzaktna, možda najviše „inženjerska“ grana medicine koja se vrlo brzo razvija. Takođe, od oktobra ove godina sam i student prve godine doktorskih studija na modulu Neuronauke na Medicinskom fakultetu. Volela bih da kroz pet-šest godina budem blizu odbrane doktorske teze i blizu zvanja specijaliste neurologije - zaključuje Radišićeva.

 

 

Izvor: Blic