Iako je borba protiv lažnih vesti trebalo da bude mačji kašalj, nova generacija lažnih vesti je teža za prepoznavanje, a naše znanje o njima nije mnogo odmaklo od 2016. godine, piše "Politiko".
Foto: Pixabay
Francuska zahteva nove zakone koji bi omogućili sudovima da odluče o tačnosti izveštaja sa interneta uoči nacionalnih izbora u toj zemlji, dok SAD predlažu zakonodavno telo koje će ojačati transparentnost da bi se otkrilo ko kupuje političke oglase na društvenim mrežama.
Evropska komisija će takođe unaprediti sitem za otkrivanje dezinformacija kasnije ovog meseca, sa ciljem da se stane na put digitalnim neistinama uoči izbora za Evropski parlament 2019. godine.
Političari se, međutim, suočavaju sa surovom stvarnošću, navodi "Politiko". Stvaraoci lažnih vesti su korak ispred, zahvaljujući tehnikama koje im omogućavaju da sakriju svoje lokacije, učestvuju kao lokalni aktivisti i kupuju političke oglase u lokalnim valutama, kako bi izbegli pravila protiv stranih uticaja.
Sve više su prisutne i dezinformacije koje se šire kroz aplikacije za dopisivanje kao što je "Votsap" (Whatsapp)). Takve dezinformacije su dizajnirane da poraze staru definiciju lažnih vesti - kupljeno u inostranstvu, lako prepoznatljivo i očigledno lažno.
Pravnici u Evropi, SAD i na drugim mestima su fokusirani na borbu stvorenu tokom predsedničkih izbora u SAD 2016. godine, kada je ruska grupa kupila oglase na društvenim mrežama (najčešće u rubljama) da bi posejala sumnju među zapadnim glasačima i promovisala tvitove i objave u grupama na lošem engleskom, kako bi polarizovala političku debatu.
"Na nivou politike, razgovori koje ljudi vode su bazirani na onome što se desilo 2016. godine. Izazov je u tome što političari nemaju znanja kako ove platforme zapravo funkcionišu", rekla je izvršna direktorka neprofitne organizacije "First draft" Kler Vardl.
To ne znači da je globalni odgovor na dezinformacije kompletno gubljenje vremena, dodaje portal.
Prošli su dani kada se Mark Zakerberg rugao ideji da neistine kruže na njegovoj društvenoj mreži i zaslepljuju glasače na izborima 2016. godine, piše "Politiko".
Posle nebrojenih istraga, tehnološke kompanije kao što je Fejsbuk su konačno shvatile da su deo problema, gde digitalne varalice pokušavaju da kupe oglase kako bi širili dezinformacije, kao i da uklone hiljade sponzorisanih naloga koji promovišu polarizovanje političkih poruka, piše "Politiko".
Obični glasači još uvek imaju veliki problem da tačno odrede šta nije istinita informacija.
"Lažna vest" je sada deo svakodnevnog rečnika, što je dovelo do povećanja svesti da nije sve što se pročita ili vidi istina.
Marija Gabrijel, komesarka za digitalizaciju EU, predstaviće novi propis EU protiv dezinformacija 16. oktobra.
To je neobavezujući vodič za firme kao što su Gugl, Fejsbuk i Tviter da poboljšaju transparentnost za internet politički marketing i da smanje broj lažnih naloga.
Propis je napravljen uz konsultaciju sa samim tehnološkim kompanijama. Uprkos kritikama, druge zemlje od Brazila do Indije prave slične propise. Ali, oni ne drže korak sa taktikama nove generacije digitalnih varalica i entitetima koje sponzoriše država.
Pošto se sada tragovi maskiraju, teško je utvrditi ko je ko u ovoj onlajn igri.
Sa porastom servisa za slanje poruka kao što je Whatsapp - koji je skoro nemoguće regulisati zbog visokog stepena enkripcije - lažne vesti sada mogu da idu od ruke do ruke, i da se rašire među hiljadama korisnika.
Da bi se pobedile lažne vesti, političari i svi ostali moraju da menjaju svoje taktike, zaključuje "Politiko".
