Slušam ovo ceo život: Društvo više voli ranoranioce. Oni su tačniji, imaju bolje ocene u školi i napreduju na korporativnoj lestvici. Predstavljaju ih kao osobe koje postižu mnogo i koje su često izvršni direktori.
Foto: Pixabay
Ali šta ako to nije tačno? Šta ako su noćne ptice (poput mene) neopevani geniji? Šta ako mi menjamo i remetimo pravila, ako smo bolje uklopljeni u moderno, postindustrijsko društvo kojim vladaju ponoćni šifranti, digitalni nomadi i moguli frilenseri?
"Why We Sleep" knjiga Metjua Vokera, direktora Centra za izučavanje ljudskog sna na kalifornijskom Univerzitetu Berkli, detaljno opisuje ljudski 24-časovni dnevni ritam, unutrašnji sat koji koordinira pad temperature tela koje se priprema za spavanje i koje se ponovo zagreva kada je vreme za buđenje. Doktor Voker kaže da oko 40 procenata populacije spada u "jutarnje osobe", dok 30 procenata potpada pod večernje. Oni između su ostatak.
"Noćne ptice nisu to po sopstvenom izboru", naveo je on. "One funkcionišu po rasporedu koji im diktira DNK. To nije njihova svesna krivica već genetska sudbina."
Lekari imaju naziv za ovo stanje, sindrom odložene faze spavanja, koje se odnosi na sve koji na spavanje idu kasnije od "uobičajenog" vremena. Fraza je svedena na inicijale koji zvuče zastrašujuće, poput mnogih ozbiljnih bolesti - DSPS, prenosi Nedeljnik.
Kada su noćne ptice primorane ranije da ustanu, njihov prefrontalni korteks, koji kontroliše sofisticirane misaone procese, "ostaje u isključenom, ili oflajn stanju", navodi Voker. "Poput hladnog motora koji se pokreće rano ujutru i kojem je potrebno dosta vremena da se zagreje."
To možda ima evolutivnu svrhu. Kada su prvi ljudi živeli u malim plemenima, kasniji odlazak na spavanje je bio stvar preživljavanja: Neko je morao da čuva stražu i pazi na leoparde koji vrebaju, navodi se u knjizi.
Razvoj poljoprivrede je doveo do toga da ljudi u cik zore odlaze na polja. Industrijska revolucija je donela fabrike koje se otvaraju u osam ujutru. Noćne ptice su bile prinuđene da se tome prilagode i to je možda uzelo svoj danak.
Prema studiji hronotipova, noćne price umiru ranije od ranoranilaca. Druga studija objavljena u Žurnalu za psihijatrijska istraživanja je pokazala da noćne ptice imaju šest odsto više šansi da obole od depresije.
Druge studije navode da noćne ptice takođe piju i puše više i imaju više seksualnih partnera. Istraživanja su ispitivala i povezanost sa poremećajima ličnosti: makijavelizmom, psihopatologijom i narcisizmom.
Ne iznenađuje da "zaposlene koji počnu ranije svoj dan njihovi nadređeni ocenjuju kao vrednije", navodi se u studiji Fosterove poslovne škole na Univerzitetu Vašington koja je objavljena 2014. To je stara formula za uspeh, dodaje se u studiji.
Ali šta ako moderna radna mesta više ne funkcionišu po toj formuli? Šta ako je to što ste noćobdija zapravo prednost?
Foto: Pixabay
"Ja nikada nisam bio ranoranilac", rekao je 2016. osnivač Fejsbuka Mark Zakerberg. On navodno ustaje oko osam ujutru, satima posle tradicionalnih direktora, ali savršeno u skladu sa hakerskim radnim vremenom.
"Najproduktivniji koderi koje znam - kao i pisci i verovatno mnogo drugih kreativaca, najbolje rade kada ostali spavaju, u vreme kada ima najmanje ometanja", rekao je Tim Feris, tehnološki investitor i pisac.
Tehnološki titan Redita Aleksis Oanijan se hvali kasnim odlaskom na spavanje i kaže da se to obično dešava oko dva izjutra i da ustaje oko 10 ujutru ili kad ga mačka probudi.
Tradicionalno radno vreme od 9 do 5 polako ispada iz mode, naročito u kreativnim sektorima, u kojima radni dan više nije povezan sa dnevnim svetlom. Nova radnička kultura manje polaže na tačnost, a više na kreativnost i kršenje pravila.
Noćne ptice su osobenjaci. Među najpoznatijim su buntovnici (Kit Ričards, Hanter S. Tompson) i revolucionari (Mao, Staljin), geniji (Džejms Džojs, Princ) i ludaci (Čarls Manson, Hitler).
To možda nije slučajnost. Sama esencija hronotipova pravi od nas čudake sklonije tome da drugačije gledamo na život.
Posle ponoći smo slobodni da mislimo šta god poželimo, sanjamo šta želimo, bezbedni od osude uštogljenog sveta.
Da li to znači da smo narcisi? Možda. Bar smo drugačiji. Možda čak i posebni.
Bar nekoliko naučnika je s tim saglasno. U studiji iz 2009. Satoši Kanazava, provokativni evolucionarni psiholog sa Londonske škole za ekonomiju i političke nauke, pokušao je da pokaže da su noćne ptice možda inteligentnije od ranoranilaca.
Drugi stručnjaci su naveli da smo mi prirodno skloniji rizikovanju. Studija Čikaškog univerziteta iz 2014. je pokazala da su noćobdije "povezane sa generalnom većom spremnošću da rizikuju" kada je reč o finansijama, etici i slobodnom vremenu.
Kamila Kring, danski poslovni konsultant, osnovala je "Bi-sosajeti" (B-Society), pravnu grupu koja lobira da se promovišu fleksibini radni sati i da škole prilagode vreme tako da "podržavaju različite ljudske hronotipove".
"Kompanije mogu da koriste znanje o dnevnom ritmu kao takmičarsku prednost", rekla je ona.
Termin "dnevna raznovrsnost" počinje da se prima, jer poslovni menadžeri ispituju koncepte poput timske energetske asinhronije i prilagođavaju radno vreme kako bi svi radnici radili u vreme kada su najefikasniji.
Možda čudaci ovog sveta - koji se osećaju najviše živim u mraku, bezbedni u iluziji da je svet naš onih nekoliko dragocenih sati kada svi ostali spavaju - konačno dobijaju priznanje.
