Životna ispovest srpskog studenta iz srca Švedske: Vratiću se u Srbiju ako mi ponude dobar posao

- U Švedskoj se neretko dešava da kolega ode godinu dana na "porodiljsko", da vam šef otvori vrata, ili da devojka sama očisti sneg sa auta. Ljudi tamo zarađuju više novca nego što im treba za lagodan život - kaže nam ovaj talentovani Beograđanin. 

 

 

- Odlazak u Švedsku je bio neplaniran. Jedino što je bilo planirano jeste nastavak školovanja u inostranstvu, a ostalo je sudbina – započinje svoju priču Milan Jocevski (27), stipendista Evropske unije u okviru Erazmus Mundus programa i stipendista Fonda za mlade talente.

 

Da se razlikuje od svojih vršnjaka, videlo se još u ranom detinjstvu. Pored toga što je bio najbolji učenik i osvajao prva mesta na takmičenjima iz prirodnih i društvenih nauka, pohađao je i različite kurseve. Oprobao se i u polju novinarstva i glume. Svestan mnogobrojnih talenata koje ima, tražio je najbolji način da ih ispolji.

 

Milan je završio dve srednje škole, na prijemnom za fakultet bio prvi na listi na ETF-u i FON-u, ali se, ipak, odlučio za telekomunikacije na Elektrotehničkom fakultetu. Dok razgovarate s njim, jasno je da je, već sada – predstavnik srpske i evropske intelektualne elite. Možda je dugo birao svoje životno zanimanje, ali jedino što je oduvek znao je da će se usavršavati u inostranstvu.

 

– Nisam bio siguran koliko opcija imam i zato sam aplicirao na više fakulteta. Svi su me primili i tada je trebalo doneti najtežu odluku, izabrati gde otići – kaže Milan koji je na svoje inostrano putovanje krenuo u jesen 2012. godine.

 

Odlučio se za zajednički Erazmus Mundus master program i upisao Kraljevski tehnički institut u Stokholmu i Katalonski politehnički univerzitet u Barseloni, i sada ga, pet godina kasnije, godinu i po deli od završetka doktorskih studija.

 

– Odluka da odem u Švedsku više je bila racionalna i inspirisana kvalitetom studija, nego samom državom. I nisam se pokajao. Ljudi tamo žive u saglasnosti sa prirodom, pa je tako potpuno normalno ići kroz blato u novim cipelama ili se sunčati u toplesu u centru grada. Gradski saobraćaj funkcioniše besprekorno, a u slučaju da nije tako, možete pozvati taksi i račun poslati GSP-u. Ukoliko ne znate švedski, nećete imati problema jer svi, od obdaništa pa do pozne dobi, govore engleski – objašnjava mladi Beograđanin.

 

Dodaje i da se u Švedskoj neretko dešava da vam šef otvori vrata, da devojka sama očisti sneg sa auta ili da kolega ode godinu dana na “porodiljsko”, kao i da ljudi tamo zarađuju više novca nego što im treba za lagodan život.

 

– Upravo ta opuštenost, lagodnost i prirodnost ljudi je prilično osvežavajuća. Ipak, verujem da nije svakome tako. Ja sam i dalje na doktorskim studijama. Primam platu, ali živim u studentskom domu. Napravio sam kombinaciju koja mi omogućava da uštedim, jer bih inače mnogo više trošio na stanarinu. Ako je jedan problem očigledan ovde, onda je to izuzetno nedostupan i skup smeštaj – kaže Milan.

 

 

Dodaje da bismo od Šveđana mogli da naučimo jednu bitnu stvar.

 

– Pre svega, da ne treba da budemo “mirođija u svačijoj čorbi”. Da cenimo uspehe drugih. Da se maksimalno posvetimo našoj deci i da ih učimo pravim vrednostima. Zaminljivo je napomenuti da deca u Švedskoj neretko posle srednje škole odluče da rade 2-3 godine ili putuju godinu dana, a sve kako bi se spoznala i odlučila šta dalje. Fakultet je njihov samostalni izbor i upisuju ga kada smatraju da im je potreban – objašnjava Jocevski.

 

Kaže, ipak, i da bi oni mogli nešto da nauče od nas.

 

– Šveđani su jako prijatni i spremni da vam pomognu, ali gotovo nikada neće pristati da odu sa vama na piće posle posla ukoliko niste zakazali nekoliko dana (do dve nedelje) unapred. Tako da bi verovatno mogli da nauče da budu “topliji” kao nacija.

 

Kao o svim narodima, i o Šveđanima postoje ustaljeni stereotipi. Neki, međutim, ne piju vodu.

 

- Nisu svi plavi, niti visoki. Konkretnije, nisu sve devojke plave i visoke. Ali, mnogi stereotipi su tačni. Imaju dobar standard, izbegavaju konflikte, nemaju puno svetlosti tokom zime (pa su opsednuti suncem), prilično su otvoreni i uživaju u svojim slobodama, uredni su i pedantni, ne koriste keš za plaćanje.

 

 

Kako se završetak doktorskih studija bliži, i Milan mora da razmišlja o tome šta dalje. Trenutno ispred sebe ima četiri države i otvorene mogućnosti o nastavku života u svakoj od njih.

 

- Uklopio sam se u život u Švedskoj, a na stvari koje nisu bile potaman sam se navikao. Ipak, planovi su tu da bi se menjali i zato ne mogu sa sigurnošću da kažem kuda po završetku studija. Ukoliko se pojavi prava prilika u Srbiji, verovatno bih se vratio – zaključuje Milan.