Dobra praksa menja početak karijere: Šta mladi zaista dobijaju kada poslodavci ulažu u njih

Za većinu studenata i mladih diplomaca praksa predstavlja prvi ozbiljan susret sa tržištem rada. To je trenutak kada teorijsko znanje dobija svoju primenu, ali i prilika da mladi steknu profesionalno samopouzdanje, upoznaju način funkcionisanja kompanija i naprave prve korake u karijeri.

Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)

Međutim, kvalitetna praksa danas podrazumeva mnogo više od nekoliko meseci provedenih u kancelariji ili jednog reda u biografiji. Sve češće se postavlja pitanje – da li je dovoljno ponuditi iskustvo ili je vreme da se rad praktikanta vrednuje i finansijski?

Sagovornici iz Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS), kreativne agencije Žiška i kompanije Hemofarm saglasni su da kvalitetna praksa nije trošak za poslodavca, već investicija koja donosi korist i mladima i kompanijama.

Praksa nije isto što i besplatan rad

Prvi korak ka kvalitetnijem sistemu praksi jeste jasno razlikovanje stručne prakse koja je deo obrazovanja od radne prakse u kojoj mladi već aktivno doprinose poslovanju organizacije.

Kako objašnjava Tamara Todorović, članica Nadzornog odbora KOMS, komunikološkinja i omladinska radnica, kada je praksa sastavni deo studijskog programa, njen primarni cilj jeste učenje i razvoj kompetencija. Ipak, čak i tada studenti ne bi trebalo da snose dodatni finansijski teret, već bi makar osnovni troškovi, poput prevoza ili ishrane, trebalo da budu pokriveni. S druge strane, kada praktikanti obavljaju konkretne radne zadatke i preuzimaju odgovornosti, „takav angažman mora biti plaćen“, jer njihov rad ima stvarnu vrednost.

Sličan stav deli i Filip Grumić iz direkcije projekata agencije Žiška, koji smatra da svaka praksa koja podrazumeva stvaran rad mora da bude adekvatno nagrađena.

„Ako ste koncipirali praksu kao nešto gde će praktikant zaista da uči i radi, svaki takav rad mora da bude adekvatno nagrađen.“

Prema njegovim rečima, jedini izuzetak mogu biti kratke, opservacione prakse tokom kojih studenti samo upoznaju proces rada, bez konkretnog doprinosa organizaciji.

Plaćena praksa znači jednake šanse

Pitanje naknade nije samo pitanje zarade. Ono direktno utiče na to ko uopšte može da stekne prvo radno iskustvo.

U KOMS-u upozoravaju da veliki broj mladih tokom studija radi kako bi finansirao školovanje ili svakodnevne troškove, zbog čega višemesečna neplaćena praksa za mnoge jednostavno nije moguća. Posledica je da profesionalne prilike postaju dostupnije onima koji imaju finansijsku podršku porodice, dok ostali moraju da biraju između prihoda i razvoja karijere.
Grumić ističe da su neplaćene prakse luksuz koji mnogi mladi ne mogu sebi da priušte.

„Za mlade ljude koji se sami finansiraju, neplaćene prakse su luksuz koji ne mogu sebi da priušte.“

Upravo zato plaćene prakse doprinose većoj jednakosti među studentima i omogućavaju da profesionalno iskustvo bude dostupno mnogo širem krugu mladih.

Dobra praksa podrazumeva mentora, poverenje i odgovornost

Finansijska naknada jeste važna, ali nije jedini pokazatelj kvalitetnog programa.

Miloš Borčić, Senior menadžer za akviziciju talenata i brendiranje poslodavca, iz kompanije Hemofarm smatra da najveća vrednost prakse nije samo u znanju koje mladi steknu tokom nekoliko meseci, već u samopouzdanju, načinu razmišljanja i osećaju da njihov rad ima smisla.

„Ako mladim ljudima damo samo zadatke, dobićemo izvršioce. Ako im damo poverenje, priliku da doprinesu, dobijamo buduće lidere.“

Zbog toga kvalitetan program, prema njegovim rečima, mora da uključi mentorstvo, jasno definisane ciljeve i prostor u kojem je poželjno postavljati pitanja. Praksa tada postaje razvojno iskustvo, a ne formalna obaveza.

I u Žiški naglašavaju važnost strukturiranog programa. Praktikanti imaju jasno definisan plan rada, posvećenog mentora i priliku da rade na stvarnim projektima za velike klijente, što doprinosi motivaciji i osećaju da kompanija ulaže u njihov razvoj.

Mladi danas traže više od iskustva

Promenila su se i očekivanja novih generacija.

Kako ističu iz Hemofarma, mladi danas ne dolaze u kompanije samo po iskustvo koje će upisati u CV. Dolaze sa idejama, pitanjima i željom da doprinesu. Zato uspešan program prakse više nije onaj u kojem se praktikanti prilagođavaju sistemu, već onaj u kojem kompanija stvara prostor da svako razvije svoj potencijal.
„Najveća razlika je u tome da li kompanija praktikanta vidi kao dodatni resurs ili kao budućeg kolegu“, poručuje Borčić, dodajući da mladi mnogo brže razvijaju profesionalno samopouzdanje kada dobiju odgovornost primerenu svom iskustvu i kada osećaju da je njihovo mišljenje važno.

Sličnu poruku šalju i iz Žiške, gde ističu da praktikanti nisu besplatna radna snaga, već dugoročna investicija u budućnost kompanije. Mnogi današnji menadžeri i direktori upravo su kroz program prakse započeli svoju karijeru.

Šta je potrebno promeniti?

Sagovornici se slažu da sistem studentskih praksi u Srbiji može biti bolji ukoliko postoje jasna pravila i standardi.

KOMS godinama zagovara donošenje kvalitetnog Zakona o radnim praksama koji bi jasno definisao prava i obaveze svih učesnika i sprečio zloupotrebe. Pored toga, neophodno je razvijati partnerstva između univerziteta, kompanija i organizacija kako bi kvalitetne prakse bile dostupne većem broju mladih.

Sa druge strane, iskustva kompanija pokazuju da uspešan program nije pitanje samo finansijske naknade, već i kulture organizacije. Mentorstvo, realni zadaci, fleksibilnost, poverenje i mogućnost razvoja ono su što praksu pretvara u prvi ozbiljan korak ka karijeri.

Dobra praksa nije ona iz koje korist ima samo poslodavac, već ona nakon koje mladi izlaze sa novim znanjima, većim samopouzdanjem i osećajem da su njihov trud i potencijal prepoznati. Upravo takve prakse menjaju način na koji mladi započinju svoju profesionalnu karijeru – i grade tržište rada u kojem svi imaju jednake šanse.