Escape Room Game Master: Animator, narator, tehničar i mozak svake igre

Escape room je interaktivna igra u kojoj tim od dve do šest osoba pokušava da „pobegne“ iz prostorije tako što rešava zagonetke i otkriva tragove. Svaka prostorija ima svoju priču i atmosferu, a igre su dizajnirane tako da podstiču logičko razmišljanje, kreativnost i komunikaciju među članovima tima.

Zagonetke mogu uključivati šifre, slagalice, mehaničke uređaje, UV svetla, pa čak i skrivena vrata. Ključ uspeha? Saradnja i sposobnost tima da brzo razmišlja pod pritiskom.

Foto: Tamara Plavšić

Sve popularniji koncept escape room avantura prilagođen je i najmlađima – a ključnu ulogu u njihovoj edukativnoj i zabavnoj vrednosti ima Escape Room Master. To je osoba koja vodi igru, kontroliše tok i pomaže igračima da ostanu na pravom putu.

Master escape room-a je kombinacija naratora, animatora i tehničara, a njegova uloga je ključna za doživljaj igrača, a kako je došla na ideju da otvori prvi dečiji Escape Room i postane Escape Room Master, otkriva za naš portal mlada preduzetnica Tamara Plavšić.

“Pre svega, volela bih da počnem od toga da sam ja majka dvoje dece, a po struci sam vaspitač. Ljubav prema deci generalno je bio moj kompas koji me je vodio i usmeravao na želju da pokrenem privatan biznis koji je usko povezan sa mojom strukom”, rekla je Tamara Plavšić, osnivač i kreator Escape Room-a za decu “LittleBloom”.

Foto: Tamara Plavšić

Kako nam je otkrila, prethodno iskustvo i rad pod svetskom franšizom "Fox in a box" Escape Room, koji je bio redovan, ne dečiji, joj je omogućio sticanje veština na poziciji Game mastera, odnosno osobe koja "vodi" igru ekipi/timu koji je u tematskoj sobi.

Igrači moraju da zaborave na realan svet

“Cilj svake igre je različit u odnosu na temu sobe, ali suštinski cilj jeste rešiti sve zagonetke, logičke prepreke i zadatke za 60 minuta. Svaka Escape Room igra se zasniva na timskom duhu, razmeni ideja, slušanju i uvažavanju tuđeg mišljenja. Veštine Game mastera se ogledaju u tome da pažljivo slušaju ekipu tokom igre, da predvidi sledeći korak, da pomogne ekipi pri rešavanju nekog zadatka, ali vrlo promišljeno i dozirano tako da igrači ne steknu utisak da neko rešava sve umesto njih, već da ih malim sugestijama na domišljat način navodi na dobar put”, objasnila je za naš portal Tamara.

Foto: Tamara Plavšić

Prema njenim rečima, igrači moraju osetiti da su potpuno u igri, da zaborave na realan svet i da se u potpunosti predaju ulozi u kojoj se nalaze u tom trenutku.

“Uvek moraju osetiti i sigurnost da, iako su u zatvorenom prostoru, nema opasnosti”, dodala je.

Kako postati dobar Escape Room master?

Takođe, Tamara nam je otkrila koje veštine treba da ima dobar Escape Room master.

“Održavanje balansa tokom igre, uočavanje potreba svakog igrača i zajedničko lepo i zabavno iskustvo, veštine su koje dobar Game master treba da postigne. Kvalitet igre se ne ogleda samo u dizajnu tematske sobe, zadacima, već ključnu kariku u iskustvu ostvaruje upravo Game master”, navela je Plavšić.

Momenat kada se desila ideja "Escape Room za decu", kako je rekla Plavšić, bio je u trenutku planiranja proslave 8. rođendana njenog deteta.

“Njen komentar kako je obišla sve igraonice u gradu, kako ništa više nije zabavno, nema više avanture niti bilo čega što je drugačije... Tada se desio "klik" i spoznaja da Escape Room može da se prilagodi deci, tj. školarcima, od 7 do 12 godina, koji su u tom uzrastu dovoljno emotivno zreli, znaju da čitaju i pišu, nisu u ego-fazi, vole timsku igru, a pre svega avanturu. Tako je nastao prvi Escape Room za decu u Srbiji”, rekla nam je Tamara.

Tehnička priprema pred svaku igru

Kako je navela, priprema svake sobe pred igru ili proslavu rođendana počinje proverom tehničke ispravnosti: kamere, mikrofon, zvučnici, magnetne brave, propovi, katanci, nakon toga detaljno brisanje nameštaja koji je u sobi, podova.

Foto: Tamara Plavšić

“Nameštanje svetlosnih efekata (ukoliko ih ima), provera "sound tracka" i unošenje rekvizita za igru. Naoštrena olovka i čist papir za zapisivanje ideja koje igrači dobijaju tokom igre i računanja, jer ga u svakoj igri ima bar malo. Kada su sobe sređene i spremne, čekamo decu sa nestrpljenjem i igra ili rođendan može da počne”, objasnila je Tamara.

Prema njenim rečima, najlepši deo njihovog posla je osećaj kada deca slave svoju pobedu, svoj timski rad i kada vide koliko uvažavaju tuđe mišljenje i koliko su spremni na kompromis.

“Nasuprot tome, vreme modernog roditeljstva stvara decu koja su nažalost previše zaštićena i obmanuta pogrešnim idealima bez moralnih načela. Izuzetno visok nivo dečijeg samovrednovenja do neukusne granice dovodi do manjka veština, slabog snalaženja u novim situacijama i izuzetno lošeg socijalnog uklapanja, a neretko i odbacivanja od strane dece koja nose neke druge vrednosti iz kuće. Teško je kada se spoje različiti svetovi u jedan tim i kada deca ne mogu da sinhronizuju svoje potrebe i prihvate različitost među njima. Tu, nastupamo mi”, objasnila je.

Međutim, kako je navela Tamara, oni se ne bave višečasovnim prevaspitavanjem jer to nije njihov posao, ali se maksimalno trude da im približe prave vrednosti, da ih nauče kako da prihvate razlike i da jedni druge gledaju kao prijatelje, jer imaju mnogo toga zajedničkog.

“Imaju isto godina, imaju istu učiteljicu, žive u istom gradu, a možda imaju i istu simpatiju. Vrlo brzo postižemo balans i prijateljsku atmosferu i deca nam se već četiri godine vraćaju i nikako "ne beže " iz Escape-a”, navela je.

Ne postoji recept za dobar Escape Room

Takođe, prema njenim rečima, recept za dobru Escape Room igru ne postoji.

“Ona može da ima svoju osnovu koja vremenom može i treba da se menja, nakon iskustva koje deca prenose. Slušanjem dečijeg mišljenja i ideja koje dobijaju tokom igre utiče i na promene koje vršimo povremeno”, objasnila je Plavšić.

Foto: Tamara Plavšić

Da je ovaj posao veoma zanimljiv potvrđuje nam Plavšićeva koja navodi da im se anegdote dešavaju svakodnevno.

“To šta dete može da smisli ili pomisli ne može ni jedan filmski producent pa čak ni AI. Te situacije su bile inspiracija za "Porodičnu avanturu" kako bi pre svega roditelji i deca proveli sat vremena u interaktivnoj igri bez mobilnih telefona, a zatim roditeljima omogućili da čuju te fenomenalne ideje i način kako im deca razmišljaju, što ne bi imali priliku da čuju u nekim drugačijim, pasivnijim aktivnostima ili u svakodnevnoj rutini ovog brzog života”, zaključila je naša sagovornica.