Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Muzeji kao mesta priča, znanja i otkrivanja sveta
Kada pomislimo na muzej, često prvo zamislimo prostor ispunjen starim predmetima i tihim hodnicima. Međutim, iza svake postavke krije se mnogo više od izloženih eksponata — krije se rad kustosa, osobe koja istražuje, povezuje činjenice i od predmeta pravi priče koje nam pomažu da bolje razumemo svet oko sebe.
O tome kako zapravo izgleda posao kustosa, koje obrazovanje je potrebno za ovu profesiju i zašto muzeji danas imaju važnu ulogu među mladima, razgovarali smo sa Senkom Ristivojević, kustoskinjom u Kulturnom centru Beograda.
Kustos kao istraživač, čuvar i pripovedač
Kako Senka objašnjava, kustosa često nećemo sresti direktno u muzejskoj postavci, ali je njegov rad prisutan u svakom delu izložbe. Sama reč „kustos” potiče od latinske reči custos, što znači čuvar, dok cura označava negu.
„Muzejski kustos brine o fizičkoj bezbednosti i integralnosti zbirke, ali i o značenjskim vrednostima koje predmeti nose, kao svedoci istorije, kulture i drugih oblasti”, objašnjava ona.
Veliki deo posla podrazumeva istraživanje, proučavanje predmeta i prikupljanje podataka koji će pomoći da se ispriča određena priča. Ponekad taj proces podseća na detektivski rad, nekada na arhivski posao, ali, kako kaže Senka, nikada nije dosadan za ljude koji vole istraživanje i traganje za odgovorima.
Tek kada prikupi dovoljno informacija, kustos kreira izložbu — prostor kroz koji publici prenosi znanje i priče koje stoje iza predmeta.
Put do profesije kustosa
Ne postoji samo jedan put do profesije kustosa, jer različiti muzeji zahtevaju različite stručne oblasti. U Srbiji su najbrojniji kulturno-istorijski muzeji, čije zbirke obuhvataju istoriju, arheologiju, etnologiju, umetnost i druge discipline.
Za ove oblasti najčešći izbor je Filozofski fakultet, dok se stručnjaci za prirodno-istorijske muzeje obrazuju na fakultetima poput Biološkog ili Rudarsko-geološkog fakulteta.
Kada je reč o umetničkim muzejima i galerijama, kustosi su najčešće istoričari umetnosti.
Radoznalost kao najvažnija osobina
Pored formalnog obrazovanja, Senka smatra da su za ovaj posao ključne određene osobine i način razmišljanja.
„Znatiželja, radoznalost, analitičnost i sposobnost jasnog izražavanja veoma su važni za karijeru kustosa”, kaže ona.
Kustosi tokom cele karijere nastavljaju da uče i istražuju, ali je podjednako važno da svoje znanje umeju da približe različitoj publici — ljudima različitog uzrasta, obrazovanja i iskustava.
Prava znanja dolaze kroz praksu
Iako fakultet pruža važnu teorijsku osnovu, veliki deo profesionalnih veština razvija se tek kroz praktičan rad.
„Najveći deo profesionalnih veština stiče se ‘na licu mesta’, sa prvim profesionalnim angažmanom”, objašnjava Senka.
Danas studenti istorije umetnosti i srodnih oblasti imaju više prilika da još tokom studija učestvuju u istraživanjima, organizaciji izložbi i radu institucija kulture, što može značajno pomoći pri ulasku u profesiju.
Muzeji se sve više otvaraju mladima
Savremeni muzeji i galerije danas mnogo više komuniciraju sa mladima nego ranije, a društvene mreže i novi načini predstavljanja sadržaja postaju važan deo kulturnih institucija.
Kako ističe Senka, mnoge ustanove kulture danas imaju posebne programe namenjene mladima, a postoje i primeri gde studenti i mladi profesionalci učestvuju u kreiranju sadržaja ili vođenju društvenih mreža muzeja i galerija.
„Muzeji i galerije u Srbiji sve više se otvaraju ka publici, naročito mlađoj, i ulažu napore da svoje programe učine što pristupačnijim i jasnijim”, dodaje ona.
„U kulturi će uvek biti posla”
Za kraj, Senka ima jasnu poruku za mlade koji razmišljaju o karijeri u kulturi i muzejima — da ne odustaju od svojih interesovanja zbog predrasuda da se „od kulture ne može živeti”.
„Bez humanističkih disciplina i profesija, od ovog sveta ostaće samo ljuštura koja se svodi na brojeve i privid moći”, poručuje ona.
Dodaje i da će u kulturi uvek biti mesta za ljude koji žele da istražuju, tumače svet oko sebe i prenose znanje drugima.
„Čovekovom biću potrebno je da hrani svoj duh, a neki od odgovora na važna pitanja mogu se pronaći upravo u muzejima.”
