Ljubav prema prirodi i humanost: Aleksa i Vuk otkrivaju kako je to biti volonter u Gorskoj službi spasavanja

Gorska služba spasavanja Srbije oslanja se na rad volontera koji nesebično ulažu svoje vreme i trud kako bi pomogli ljudima u nevolji na planinskim i teško pristupačnim terenima.

Foto: Privatna arhiva

Prema informacijama na zvaničnom sajtu, GSS Srbije su 1952. godine osnovali iskusni alpinisti, dok danas Gorsku službu spasavanja sačinjava oko 250 aktivnih spasilaca, od kojih su mnogi iskusni planinari, visokogorci, alpinisti, sportski penjači, speleolozi, ronioci, skijaši.

Volonteri službe dostupni su svima onima kojima je pomoć neophodna 24 sata dnevno cele godine i oni predstavljaju svojevrsne heroje današnjice, a domeni spasavanja u kojima oni učestvuju su: skijaški tereni, opšti planinski uslovi, vertikalni uslovi (jame i stene), poplave i potraga za nestalim licima.

U želji da saznamo iz prve ruke kako izgleda ceo proces, od postajanja članom do samih akcija spasavanja, za Startuj Infostud razgovaramo sa Aleksom Dragojlovićem i Vukom Jovanovićem, mladim volonterima u službi koji su aktivni na dežurstvima i akcijama u opštim planinskim uslovima.

Spoj lepog i korisnog

Zajednička stvar koja je ova dva momka navela da postanu članovi GSS je pre svega bila želja da pomažu drugima, jer kako kažu to je nešto što im donosi najveću satisfakciju, a takođe tu je i ljubav prema prirodi i sportu.

Foto: Privatna arhiva

Aleksa je sa svoje 22 godine već načelnik GSS stanice u Valjevu, a četiri godine je volonter. Student je Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje u Novom Sadu, a od malena je vezan za prirodu i aktivnosti napolju. On je kao ključni razlog svog pridruživanja službi video mogućnost da spoji boravak u prirodi sa humanitarnim radom.

Vuk, koji se školuje za strukovnog fizioterapeuta već tri godine volontira u GSS-u. Ima 20 godina, uspešno balansira između fakultetskih obaveza i volontiranja, uz to dodatno se bavi sportom. Jedna od njegovih glavnih motivacija za priključivanje GSS-u bila je ljubav prema planinskim predelima i želja za upoznavanjem novih terena.

Ljudi spremni na velika odricanja

Biti volonter u GSS veoma je izazovno i to ne može svako. Osoba koja to želi da bude mora biti svesna da pored fizičke i psihičke spremnosti, treba da se spremi i na druge vrste žrtvovanja.

- Konkurs za prijem se raspisuje jednom godišnje, u avgustu mesecu, a odabrano bude oko 40 kandidata kako bi im se posvetila potpuna pažnja tokom obuke, iako je broj prijavljenih mnogo veći. Kurs se sastoji od fizičkih i psihičkih testova, a nakon uspešno završenog staža od godinu dana, volonteri stiču licencu i imaju slobodu da biraju akcije spasavanja na kojima žele da učestvuju, u zavisnosti od svojih preferencija i sposobnosti. Postoji i obaveza da se jednom godišnje polažu testovi iz oblasti medicine i tehničkog spasavanja kako bi se obnavljala licenca. Najviše šansi imaju oni kandidati koji se bave nekim outdoor sportom, često su u prirodi i dobro se kreću po prirodnim terenima, barataju sa veštinama poput dobre orijentacije, užarije, navodi Aleksa.

Vuk naglašava da je to što je obuka zahtevna u stvari prednost. ”Što je obuka teža, to je onda lakše kasnije kada dođu akcije, jer se kroz nju postaje spremniji na ono što nas čeka na terenu”, naglašava naš sagovornik.

Pošto je u GSS sve na dobrovoljnoj bazi, veoma je teško držati ravnotežu između svih obaveza. Ključna je dobra organizacija, ali privatni život dosta pati, složni su obojica.

Aleksa kao glavni problem vidi to što volonteri u službi nemaju zakonski utvrđen status.

- Najveći izazov u našem radu predstavlja neregulisan status volontera u Srbiji. Zbog toga oni često nisu u mogućnosti da napuste posao ili fakultet kada je potrebno reagovati u hitnim situacijama, pa su prinuđeni da koriste godišnje odmore ili slobodne dane za učešće u akcijama spasavanja. Iako država prepoznaje GSS u Zakonu o smanjenju rizika od katastrofa kao subjekat od posebnog značaja, akcije ponekad finansiraju članovi samostalno, jer ne postoji konstantan izvor prihoda. 

Mi smo kao jedna velika porodica

Avanturistički duh i želja da se bude od koristi društvu glavne su pokretačke snage ljudi iz Gorske službe. Akcije spasavanja, iako umeju da budu veoma izazovne, samo jačaju timski duh i stvaraju dodatnu pozitivnu energiju.

- Najveći izazov za mene lično jeste kada se po lošem vremenu pojavi zadatak i mora se ići na teren. Odlazak u akciju pod takvim okolnostima posmatram kao prevazilaženje samog sebe, ali tu je tim uz čije prisustvo je sve lakše, kaže Vuk za Startuj Infostud.

GSS čine najvećim brojem studenti i srednjoškolci. Broj poziva za intervencije je veliki, pogotovo posle 2020. godine. Na godišnjem nivou se zbrine oko 1.000 povreda i one su najčešće skijaške.

- Svaka akcija spašavanja je priča za sebe i može da potraje od 45 minuta pa do preko 12 sati, sve zavisi od težine uslova. Ali, upravo te okolnosti doprinose da se sklapaju prelepa poznanstva i prijateljstva, a osećaj radosti kada se nekome kome je pomoć neophodna pomogne nema cenu, dodaje Aleksa.

- Mi smo organizacija u kojoj vlada prijateljski duh i zajedništvo. Na kraju krajeva, funkcionišemo kao jedna velika porodica, zaključuju Vuk i Aleksa.