Uticaj društvenih mreža na naše potrebe, osećaj neadekvatnosti i mentalno zdravlje: Šta se dešava kada konačno napravimo pauzu?

U vremenu u kojem su društvene mreže postale podrazumevani deo svakodnevice, sve je više mladih koji primećuju da im konstantna povezanost – umesto osećaja pripadanja – donosi emocionalni zamor, poređenje, osećaj izolovanosti ili gubitak fokusa.

Upravo o ovim temama razgovarali smo sa psihološkinjom Minom Radosavljević, koja svakodnevno radi sa mladima i u praksi posmatra kako digitalni svet utiče na naš unutrašnji.

Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)

Digitalni identitet: Kada mreže postanu važnije od stvarnih odnosa

Mina objašnjava da društvene mreže danas oblikuju ne samo način na koji komuniciramo, već i to kako mislimo o sebi i drugima:

„Mladi danas razmenjuju mnogo više od fotografija i poruka – razmenjuju vrednosti koje se na mrežama kotiraju kao poželjne. Često više brinu o tome kakvu sliku ostavljaju na ljude koji ih jedva poznaju, nego o odnosima koji bi trebalo da im budu zaista važni.“

Tako nastaje jaz između onlajn i stvarnog identiteta. Pažnja postaje kraća, razgovori plići, a sposobnost da budemo prisutni sa nekim – značajno oslabljena. Sve je više mladih koji primećuju da ne mogu da čitaju knjigu, fokusiraju se na predavanje ili podnesu sporiji ritam razgovora bez potrebe da posegnu za telefonom.

Gubitak kontakta sa sopstvenim potrebama

Stalne notifikacije, upoređivanje i dostupnost dovode do hroničnog unutrašnjeg nemira.

Mina navodi da veliki broj stimulansa sužava pažnju, preopterećuje mozak i menja način na koji doživljavamo sebe i svoje potrebe. Rezultat su:

• problemi sa koncentracijom
• povećan stres
• osećaj praznine i iscrpljenosti
• pojačana sklonost poređenju
• emocionalni umor

U terapijskom procesu jedno od prvih pitanja glasi: „Koju potrebu pokušavaš da zadovoljiš kroz društvene mreže?“

Kada osoba prepozna da joj zapravo nedostaje bliskost, pripadanje, potvrđivanje ili samo predah od dosade, lakše kreira granice – jer sada razume sebe, umesto da reaguje impulsivno.

Zašto se javlja osećaj neadekvatnosti?

Iako „znamo“ da su objave filtrirane, uređene i selektovane, emocije često ne prate to znanje.

Adolescenti su posebno ranjivi, jer se nalaze u fazi formiranja identiteta – pa njihovo samopouzdanje direktno zavisi od reakcija vršnjaka. Kod mladih odraslih pritisci se menjaju: posao, očekivanja, finansije, životni standard. Ali mehanizam je isti – poređenje je neizbežno, a kriterijumi nerealno visoki.

Usamljenost u digitalnoj gužvi

Paradoks koji psiholozi sve češće primećuju: mladi nikada nisu bili povezaniji, a osećaj usamljenosti nikada veći.

Mina ističe da mreže ne stvaraju loše odnose, već pojačavaju postojeće obrasce. U stabilnim odnosima one služe kao dodatni kanal komunikacije. U nesigurnim – postaju okidač za ljubomoru, pasivnu agresiju, izbegavanje ili idealizaciju tuđih života.

Najčešći oblici anksioznosti povezani sa mrežama

Kod mladih se najčešće javljaju:

• FOMO – strah da propuštamo nešto važno
• socijalna anksioznost – strah od procene i komentara
• stres zbog poređenja – stalno merenje sopstvenog života tuđim merilima
• digitalna prezasićenost – osećaj unutrašnje buke, umora, razdražljivosti
  
  

Mina naglašava da naš mozak nije građen za konstantan unos informacija, pa se zato javlja osećaj „unutrašnje gužve” i mentalnog preopterećenja.

Detoks efekat: Šta se dešava kada napravimo pauzu?

Kada mladi potpuno ili delimično smanje upotrebu društvenih mreža, obično prolaze kroz nekoliko faza:

1. Povlačenje i nelagoda – javlja se napetost, dosada, navika da se traži telefon.
2. Stabilizacija pažnje – bukvalno se smanjuje mentalni šum, fokus postaje jači.
3. Regulacija emocija – lakše se osećaju motivacija, kreativnost, spontanost.
4. Reevaluacija navika – tek tada osoba vidi koliko je ranije bila „svuda i nigde”.

I što je najvažnije – čak i kratki periodi odricanja (par sati dnevno ili jedan dan nedeljno) imaju vidljiv pozitivan efekat.

Najvažniji savet za mlade

„Razdvojite digitalni i stvarni identitet. Digitalni je selektivan i performativan – on nije merilo vaše vrednosti“, poručuje Mina.

Da bi se sprečio osećaj neadekvatnosti, Mina savetuje:

• jasne offline zone
• ograničeno vreme na mrežama
• praćenje sadržaja koji inspiriše, a ne izaziva poređenje
• negovanje odnosa van ekrana
• rad na samorazumevanju i emocionalnoj regulaciji

Društvene mreže nisu ni dobre ni loše – one su alat. Ali način na koji ih koristimo može duboko da utiče na našu percepciju, odnose, vrednosti i mentalni ritam.