Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
“U domu nikada nisi potpuno sam — i to je istovremeno najlepša i najteža stvar”
Za mnoge studente, odlazak u studentski dom predstavlja prvi pravi korak ka samostalnosti. Nekima je dom mesto gde nastaju prijateljstva za ceo život, dok ga drugi pamte po neprospavanim noćima, redu za kupatilo i učenju uz tuđe razgovore iz hodnika. Ipak, jedno je sigurno — život u domu nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
Iako spolja možda deluje kao samo još jedna zgrada puna soba, studentski domovi kriju mali paralelni svet: od zajedničkih kafa u hodniku i panike pred ispitne rokove, do usamljenosti, kompromisa i svakodnevnog prilagođavanja.
Razgovarali smo sa dvoje studenata koji žive u različitim studentskim domovima i podelili su kako izgleda njihova svakodnevica iza vrata studentske sobe.
“Naučiš da deliš prostor, vreme i živce”
Marija, studentkinja Filološkog fakulteta, već tri godine živi u Studentskom gradu u Beogradu. Kako kaže, na početku joj je najteže palo prilagođavanje na život sa nepoznatom osobom.
„Došla sam iz manjeg grada i navikla sam da imam svoju sobu i mir. U domu toga nemaš. Moraš da naučiš da neko drugi uči, spava ili razgovara telefonom u isto vreme kada i ti“, priča ona.
Dodaje da joj je najveći izazov bio pronalaženje privatnosti, posebno tokom ispitnih rokova i stresnih perioda.
„Nekad samo želiš da budeš sam, ali u domu retko kada zaista možeš da se izoluješ. Međutim, baš zbog toga naučiš da budeš tolerantniji prema ljudima.“
Ipak, uprkos manama, kaže da studentski dom ne bi menjala.
„Mislim da me je dom promenio kao osobu. Postaneš snalažljiviji, samostalniji i nekako naučiš da funkcionišeš sa različitim ljudima. A i iskreno, nikada nisi usamljen.“
Marija ističe da su najveće prednosti doma upravo društvo i osećaj zajedništva.
„Uvek ima neko za kafu, za pomoć oko skripti ili samo da sednete i kukate zajedno pred ispit. Mislim da ljudi koji nisu živeli u domu ne mogu potpuno da razumeju tu atmosferu.“
Između buke, rokova i prijateljstava
Život u studentskom domu često podrazumeva ritam koji je teško objasniti nekome ko ga nije iskusio. Hodnici puni ljudi, otvorena vrata soba, zajedničke kuhinje i večita dinamika stvaraju osećaj da se nešto stalno dešava.
Istovremeno, upravo taj tempo nekim studentima ume da bude iscrpljujuć. Nedostatak privatnosti, buka i različite životne navike često postaju svakodnevni izazovi.
“Dom te nauči disciplini — ili potpuno izgubiš rutinu”
Nikola, student Elektrotehničkog fakulteta, živi u domu „Karaburma“ već dve godine. Kako kaže, dom mu je u početku delovao kao potpuni haos.
„Prvih mesec dana nisam mogao da se naviknem. Ljudi dolaze i odlaze u svako doba dana, neko sluša muziku, neko sprema ispit, neko kuva u tri ujutru“, kroz smeh priča Nikola.
Međutim, vremenom je pronašao svoj ritam.
„Moraš sam sebi da napraviš disciplinu. Ako to ne uradiš, vrlo lako upadneš u lošu organizaciju, posebno kada si okružen ljudima koji stalno nešto rade.“
Kaže da je najveća prednost doma finansijska sigurnost, ali i osećaj da nisi sam tokom studiranja.
„Iskreno, mnogo je lakše pregurati fakultet kada oko sebe imaš ljude koji prolaze kroz isto. Nekada jedni druge motivišemo, nekada zajedno odlažemo učenje, ali nekako guramo.“
Ipak, priznaje da postoje stvari koje mu teško padaju.
„Najteže mi je kada imam potrebu za mirom, a nema ga. Nekada ti je potrebna tišina, ali u domu moraš da prihvatiš da nikada nemaš potpunu kontrolu nad prostorom.“
Dom kao mala škola života
Iako svaki studentski dom ima svoje specifičnosti, iskustva studenata često su veoma slična. Život u domu nije samo pitanje smeštaja — to je period prilagođavanja, sazrevanja i učenja kako da funkcionišeš sa drugim ljudima.
Neki će studentske dane pamtiti po buci iz hodnika i neprospavanim noćima, a neki po prijateljstvima i osećaju zajedništva koji se teško pronalazi kasnije u životu.
Možda studentski dom nije savršen, ali upravo u toj nesavršenosti mnogi studenti pronađu uspomene koje dugo ostaju sa njima.
