Work & Travel - iskustva i odgovori na sve što treba da znate o programu
Work & Travel program osmišljen je sa ciljem da studenti tokom letnjih meseci, kada nemaju akademske obaveze, otputuju u Sjedinjene Američke Države, da rade, putuju i zarade džeparac. Nije retko da se studenti više puta iznova odlučuju na odlazak u Ameriku, jer je ovo iskustvo jedinstveno i, pored posla i džeparca, imaju priliku da se upoznaju sa različitim kulturama i upoznaju nova lica, prijatelje, pa čak i partnere iz raznih krajeva sveta.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
O utiscima, prednostima, manama, istinama i zabludama ali i svim pitanjima vezanim za sam program, razgovarali smo sa tri studentkinje sa novosadskog univerziteta – Tanjom, Martom i Nikolinom, koje su bile na programu i vratile se sa istog.
U nastavku vam prenosimo njihove priče:
Tanja Vojnović: “Doktore, upravo sam dobila bingo!”
Tanja Vojnović je tridesetogodišnja mlada devojka koja je svoj put prolašla u socijalnom radu – po zvanju je diplomirani sociolog i master socijalni radnik, a svoj mir je pronašla u uzgoju smaragd tuja u čemu uživa kada nije u kancelariji.
Na Work & Travel programu je bila 2019. godine u Nacionalnom parku Denali na Aljasci, a primarni razlog za odlazak joj je bio novac koji joj je “falio” za nekretninu. Kao i većina studenata u Americi, radila je dva posla – pola dana provodila je u hotelu na mestu sobarice, a drugi deo dana je radila kao baštovan, gde je uređivala baštu hotela.
Kako Tanja govori: “Bila sam svesna da novac koji mi je bio neophodan, u našoj zemlji ne mogu da zaradim za četiri meseca, te sam se dosta informisala od drugih studenata na koje mesto bih mogla da odem, gde su uslovi korektni i prihvatljivi, te se Aljaska pokazala kao sjajna prilika – posebno zbog mogućnosti povrata poreza na kraju programa”.
Foto: Privatna arhiva/Tanja Vojnović
Za Tanju je ovo iskustvo bilo životno, s obzirom da, kako sama kaže, nakon njega je dobila jasniju sliku sebe kao mlade osobe koja ulazi u svet odraslih, svesna svojih sposobnosti, veština snalaženja, izdržljivosti i istrajnosti. Iz celokupnog iskustva ne pamti loša iskustva, iako joj se desila nepredvidiva situacija, kako kažu “jedna u milion”, te je nažalost (ili na sreću) upoznala i zdravstveni sistem u Americi:
“Sa koleginicom sa posla, koja je inače iz Inđije, sam se odlučila za šetnju do vidikovca sa kog smo mogle da vidimo čitav Denali. Dan je bio sunčan, bez naznaka da može doci do pogoršanja vremena, te smo se odlučile na pešačku turu u trajanju od 5 sati. Sve je teklo “normalno”, uživale smo u prirodi. Na nebu su se pojavili oblaci i koleginica je predložila da zabeležimo taj momenat. Slikala me je dva puta i prilikom trećeg puta osetila sam, kako to često možemo čuti, “prekid filma”.
Iako sam mnogo puta pokušala iznova i iznova da osvestim sta se tačno desilo, nije mi polazilo za rukom, samo znam da sam osetila ogroman bol u čitavom telu kada sam se osvestila. Upala sam u rupu duboku jedan metar, ta rupa je bila moj sigurni spas, na drugoj strani se nalazila provalija koja bi sigurno značila nešto drugo. Moju drugaricu je od mene odbila neka jaka sila koja je i danas ostala enigma. Kada sam otvorila oči, ništa nisam mogla da vidim, sve ispred mene je bilo belo, nasla sam se u rupi i čula jaku grmljavinu. Ubrzo nakon toga čula sam i koleginicu i videla da me izvlači iz rupe. Na sreću, iza nas je išao jedan par – Amerikanci, pritrčali su upomoć i rekli da me je udario grom i ponudili se da nas prevezu do smeštaja. Osećala sam bol u čitavom telu, a dok smo se vozili, osetila sam kočenje vrata i udova uz pojačanu drhtavicu. Po dolasku u smeštaj, moje kolege su pozvale hitnu pomoć koja me je prevezla u bolnicu jer više nisam mogla da kontrolišem svoje telo. Sa mnom je do bolnice krenula moja supervizorka, poreklom iz Bugarske, koja je sve vreme provela sa mnom i danas sam joj na tome jako zahvalna.
Zaspala sam ubrzo nakon što sam stigla u bolnicu. Kada sam se probudila bolovi koje sam osećajala su bili prejaki, nisam mogla da se pomerim, ali sam bila svesna. Kada sam se probudila dosao je doktor i rekao: “Imala si mnogo sreće, igraj bingo sigurno ćes dobiti“, odgovorila sam mu: “Doktore, upravo sam dobila bingo“.
Foto: Privatna arhiva/Tanja Vojnović
Srećom – imala sam uplaćeno zdravstveno osiguranje koje je pokrivalo i hospitalizaciju i sve propratne preglede. Američki zdravstveni sistem ostao mi je u pamćenju kao veoma modernizovan, nešto što kod nas nemamo priliku da vidimo. Provela sam nekoliko dana u bolnici i nakon otpusta, odlučila sam da promenim svoj plan – ipak nisam otišla kući, poželela sam da se počastim putovanjem”.
Sa prijateljima koje je stekla na Aljasci, Tanja je obišla Havaje, Vašington, Nijagarine vodopade i Njujork. Kako kaže, ova putovanja teško da će biti nadmašena, bila su, jednom rečju – savršena. Sa osmehom na licu, Tanja završava:
Foto: Privatna arhiva/Tanja Vojnović
Bez obzira koliko vas je moja priča mozda zaplašila ili odvratila od pomisli da se odlučite za ovaj program, želim da znate da nepredvidive situacije vrebaju svuda oko nas, ukoliko ih iskoristimo na pravi način, one nas samo mogu unaprediti, osnažiti i uliti nam novu energiju u naš život. Testirajte sopstvene sposobnosti, prijavite se na program, nećete pogrešiti! Srećno!
Nikolina Gvozdenović: “Na programu imate priliku da spoznate sebe!”
Nikolina Gvozdenović, dvadesetčetvorogodišnja Novosađanka, apsolvent na turizmu na Prirodno matematičkom fakultetu u Novom Sadu, 2022. godine je bila na Work & Travel program u Anchoragu, najvećem gradu na Aljasci, gde je radila kao hostesa u Marriott hotelu, a od 2024. godine radi u Work and Travel Group agenciji.
Nikolini se prilika za zaposlenje otvorila nakon programa u agenciji preko koje je otišla u Ameriku. Odnos sa predstavnicima agencije bio je prijateljski, bili su otvoreni za odgovore na njena mnogobrojna pitanja, a po završetku programa su je pozvali da im se pridruži kao ravnopravni član tima, što je ona sa zadovoljstvom prihvatila.
Foto: Privatna arhiva/Nikolina Gvozdenović
Kao neko ko je bio “i sa jedne i sa druge strane”, Nikolina je rado podelila svoje utiske i savete studentima koji razmišljaju da idu na program. Zanimalo nas je koji je prvi korak na tom putu, kakve su satnice na poslovima i da li studenti imaju podršku agencije tokom boravka u Americi:
“Sam proces počinje u trenutku prijave na program. Prijave su otvorene od septembra pa do trenutka popunjavanja svih pozicija. Obično se prijave zatvore u februaru/martu. Što pre se studenti prijave, to imaju veću i širu sliku o pozicijama i mogućnost izbora lokacije i ponuda poslova koje žele da rade.
Što se tiče satnica, one dosta variraju, kako minimalne tako i prosečne. Zaista, zavise prvenstveno od države do države. Svaka država u Americi ima zakonski određene minimalne satnice. Pored toga satnice variraju i od vrste poslova.
Studenti naravno imaju podršku agencije tokom celog boravka u Americi. S vremena na vreme proveravamo da li su se snašli, kako im je na poslu, kako im je u smeštaju, kako su zadovoljni programom do sada. Najviše komunikacije bude početkom juna, dok se ne slegnu utisci, dok studenti ne počnu da rade, dok se ne smeste, nakon toga sve teče svojim tokom, te nema puno „posla“. Sponzor programa je takođe dostupan tokom celog leta u bilo kom trenutku”.
Foto: Privatna arhiva/Nikolina Gvozdenović
Kako Nikolina kaže, studenti ne moraju da brinu o poslodavcima u smislu sigurnosti – svaki poslodavac je proveren od strane organizatora/sponzora programa. U svakom poslu može da dođe do nesuglasica, ali, govori Nikolina, agencija teži da pažljivo bira poslodavce kako nijedan student ne bi bio oštećen, već ispoštovan i bezbedan.
Svaki student je individua za sebe, pa je i iskustvo kod svakog studenta drugačije. Nikolina govori:
„Verujem da svako kreira svoje iskustvo i da je odgovoran za pravac u kom će teći ceo program. Od lepih iskustava bih izdvojila veoma zanimljiva putovanja koja su iskusili studenti. Momak iz Novog Sada je prespavao u putinjama Arizone i Jute u kući plemena Navaho, devojka iz Zagreba je posetila Antarktik, imamo mnogo primera gde su se studenti zaljubili, pa tako momak iz Zagreba dolazi stalno kod nas u Novi Sad, kod svoje devojke koju je upoznao na programu. Sa druge strane, ponekad studenti shvate da ne mogu biti udaljeni od porodice ili se ne snađu najbolje u Americi i odluče da se vrate kući, što je u potpunosti u redu. Ne treba siliti ništa ukoliko osećaji govore drugačije. Srećom, ovakve stvari se dešavaju vrlo retko, a nekad prođe i sezona bez ovakvih slučajeva“.
Foto: Privatna arhiva/Nikolina Gvozdenović
Kao podcrtani savet studentima koji žele da idu na program, Nikolina govori:
„Meni je odlazak na program zaista promenio život, na bolje. Na programu imate mogućnost da spoznate sebe, da se pronađete u nekim stvarima, da mnogo naučite o međuljudskim odnosima, što poslovnim, što privatnim. Većini studenata je ovo i prva prilika da osete samostalnost, odgovornost, prvu poslovnu prilika. Jako širok spektar mogućnosti nudi program i samo je pitanje odluke koliko će ko da iskoristi te prilike. Nemojte se optererećivati oko zarade, to je neminovno! Možda zvuči kao kliše, ali zaista se trudite da uživate u svakom trenutku, da budete otvoreni da se družite sa ljudima iz različitih zemalja. Putujte što više jer su to uspomene koje ćete prepričavati godinama i inspirisati i ohrabriti i druge ljude da iskuse ovakvu mogućnost“.
Marta Marić: “Svaki odlazak u Ameriku bio je drugačiji i poseban!”
Marta Marić je dvadesetšestogodišnja Novosađanka koja je iskusila čari Work & Travela više puta tokom svojih studija, a danas je master menadžer gastronomije.
Foto: Privatna arhiva/Marta Marić
Njen prvi odlazak na Work & Travel bio je lep i koristan – na fakultetu je imala obaveznu praksu u trajanju od dva meseca, te se odlučila da praksu odradi u Americi preko Work & Travel programa, za koji je prethodno čula od starije sestre, koja je takođe bila na programu.
2018. godine Marta odlazi prvi put na Work & Travel u grad Geneva on the Lake u državi Ohio gde je radila kao konobar u vinariji Old Farehouse winery, gde se vratila i sledeće “sezone”, 2019. godine. Marta ističe da nije isto otići prvi put i vratiti se na to mesto sledeće godine – lakše je kada poznajete mesto, poslodavca, znate gde je dobar, a gde loš smeštaj, kako i gde pronaći drugi posao, poslodavac vam daje bolje uslove ako se dobro pokažete, sve to utiče da naredne godine imate bolje iskustvo u globalu.
Foto: Privatna arhiva/Marta Marić
Iako se mnogim studentima Ohio nije dopao, Marti je ostao u lepom sećanju. U pitanju je ruralna i, u odnosu na druge američke države, siromašnija zemlja gde nije bilo mnogo turista, za razliku od Aljaske gde se uputila 2020. godine. Na Aljasci je bila u gradu Achorage i radila je kao server u hotelu Lakefront, međutim, za razliku od ostale dve sagovornice, njoj Aljaska nije toliko prijala.
S obzirom da je Marta više puta išla na program, zanimalo nas je kakvo je njeno iskustvo sa agencijama, za koju bi studenti trebalo da se odluče i na šta bi trebalo da obrate pažnju.
“Postoji veliki broj agencija i većina posluje po istom principu sa istim ponudama sa posao, a po cenama se razlikuju vrlo malo. Ja sam odabrala Work and Travel agenciju jer su u tom momentu bili najveći i imali najveću ponudu.
Studentima koji idu prvi put na program bih savetovala da se odluče za neku od većih agencija, što zbog veće ponude poslova i većeg broja studenata koji će upoznati tokom samog procesa odlaska, što zbog mogućnosti prevara koje, nažalost, postoje. One za koje ja znam su: Work and Travel, Experience i American dream, s tim da se prva fokusira na summer program a druge dve na intership program (program po završetku studija)“.
U oktobru 2023. godine, Marta odlazi na internship program u Naples na Floridi, gde je ostala do oktobra 2024. godine. Radila je kao konobar u odmaralištu Naples Bay Resort i, kako sama kaže, na ovom mestu je najviše uživala. Mesto je bilo malo, mirno i lepo uređeno.
Foto: Privatna arhiva/Marta Marić
Vrlo često se govori o novcu koji može da se zaradi i uštedi u Americi. Koliko su priče tačne, rekla nam je Marta iz prve ruke:
„Život u Americi jeste skup ali nije drastično skuplji, svakako sa platom koju imate, možete da živite pristojno. Naravno, to sve zavisi od osobe do osobe, ko koliko troši i/ili putuje. Zavisi i da li radite dva posla ili jedan, kao i u kom ste mestu – nije isto ako ste u većem gradu ili manjem mestu. Najveća zabluda vezana za Ameriku je da će studenti vratiti veliki novac sa programa. Ovo je program razmene, na njega se ide zbog iskustva i upoznavanja drugih kultura i putovanja, a veća zarada je samo bonus iliti, kako bi mi rekli, “šlag na torti”. Ja sam svake godine uspevala da uštedim novac i pored putovanja i šopinga nekih vrednijih stvari koje sam sebi želela da kupim“.
Iskustvo na Work & Travel-u će, govori Marta, najviše zavisiti od ličnih preferencija i motiva studenta koji je došao na program. Zarada je veća u Anchorage-u (Aljaska), dok je bolji provod u Ocean city-ju (Florida). Svaki student pre polaska treba da se raspita, spram onoga šta je njemu važno, za preporuke mesta gde može da ispuni svoja očekivanja.
Konačno, Marta govori da joj je Work & Travel pozitivno uticao na studiranje jer je motivisala sebe da završi ispite u roku, kako bi rasterećeno otišla na program. Savet koji daje studentima jeste: „Potrudite se da očistite godinu pre odlaska na program, jer u suprotnom vas čeka mnogo kraći rok za ispite, bićete željni kuće, porodice, prijatelja i druženja i poslednja stvar koju ćete želeti, nakon celog leta rada, je učenje“.
Upustite se u iskustvo, naoružajte se informacijama, budite otvorenog uma i bez velikih očekivanja, naročito kada je reč o zaradi i imaćete iskustvo koje ćete pamtiti do kraja života – zaključuje Marta.
