Obrazovanje

10 važnih lekcija kojima nas uči fakultet, a koje se ne ocenjuju

03.11.2023.
9 min

Veoma često, kada se povede diskusija o fakultetu, pojavi se i pitanje - da li je diploma važna? Da li se isplati studirati i da li nam je uopšte potreban fakultet da bismo se zaposlili?

10 važnih lekcija kojima nas uči fakultet, a koje se ne ocenjuju

Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)

Sigurno poznajete ljude koji su svoje diplome lepo “unovčili” i lako pronašli svoje mesto u branši, ali i one koji imaju istu tu diplomu, ali to nisu uspeli. Postoje oni koji imaju diplomu, ali danas rade nešto sasvim drugo i oni koji rade na određenim pozicijama, a nemaju nikakvu fakultetsku diplomu. U čemu je štos?

Kada je reč o fakultetima i diplomama, svaka osoba će, iz svog iskustva, reći da li se isplate ili ne isplate. I nijedno od dva odgovora nije ni tačno ni pogrešno. Ali, posmatrati isplativost fakulteta samo kroz prizmu finansija i budućeg zaposlenja je površno. Nekome je diploma otvorila mnoga vrata, nekome nije nijedna. Zbog čega? Zato što diploma sama po sebi ne otvara vrata, ali pomaže u tome.

Nećemo da ti rušimo Sneška, ali većinu gradiva sa fakulteta nećeš nikada iskoristiti. Zapravo, nešto ćeš vrlo brzo i zaboraviti, iako si proveo sate i sate iznad knjige nadajući se da će se to nekada isplatiti. Ipak, glavu gore: fakultet nas uči mnogim životnim lekcijama koje će sutra biti presudne za “otvaranje vrata” i snalaženje u vremenu i prostoru. I upravo je to razlika između onih kojima se fakultet isplati i onih kojima se ne isplati. Najčešće, najvrednije stvari koje učimo na fakultetu se ne ocenjuju, a ovo su neke od njih:

1. OBAVEZE I ODGOVORNOST: osećaj za stvari koje moraš da završiš iako te niko ne vuče za rukav.

Možda i najizazovnija stvar kada iz srednje škole dođeš na fakultet je to što te profesor neće vući za rukav da popraviš keca. Biće ga baš briga. Fakultetsko obrazovanje u Srbiji nije obavezno - tvoja je odluka da li ćeš da radiš za svoju budućnost ili nećeš. I upravo taj drajv koji ćeš svakodnevno u sebi potpaljivati razvija ti osećaj da si ti u potpunosti odgovoran za sve učinjeno i neučinjeno. Što bi naš narod rekao: “Kako seješ, tako žanješ”. I na fakultetu i kasnije u životu, kroz posao i međuljudske veze, tj. odnose koje ćeš stvarati.

2. DISCIPLINA: osećaj za kontinuitet i doslednost u radu.

Navike u kontinuiranom učenju koje ćeš steći tokom studija, kasnije prerastaju u radne navike. Da li odustaješ kada je teško, kako organizuješ učenje gradiva, da li poštuješ rokove koje si sebi postavio ili ti je postavio profesor… Sve to je odlična vežba za ono sa čim ćeš se susresti kada počneš da radiš.

3. ODRICANJE: osećaj za prioritete i razlikovanje važnog od manje važnog.

Kada uletiš u mašinu sa učenjem, shvatićeš da ne može(š) sve. Ne možeš u isto vreme biti na predavanju i u kafiću. Uglavnom ne možeš da kupiš i knjigu i krpice (ovo znaju oni koji su okusili čari studentskog džeparca). Moraćeš da naučiš da postaviš prioritete, a vreme i novac odvajaš za stvari koje su važnije od nekih drugih, manje važnih.

Ovaj segment je možda jedan od najvažnijih u kasnijim godinama. Ukoliko budeš radio posao od 9 do 5, vrlo je verovatno da će nešto morati da trpi - da li je to svakodnevni trening, izlasci, osmočasovni san, redovno pripremanje zdravih obroka… Svejedno. Fakultetski život te uči šta su odricanja i šta su izbori, odnosno čemu je najvažnije da posvetiš najveći deo svog vremena i energije.

4. KOOPERACIJA: osećaj za druge i za timski rad.

Jednom davno, Ivo Andrić je rekao: “Ništa ljude ne vezuje tako kao zajednički i srećno proživljena nesreća”. Studentske muke su specifične, vrlo su izazovne i stresne i upravo u tom periodu se stvaraju najveća prijateljstva (više nego na nižim nivoima školovanja, jer na fakultetu upoznajemo ljude slične nama, u smislu interesovanja i planova za budućnost).

Na fakultetu ćeš naučiti da deliš, da prihvataš pomoć i da (g)radiš zajedno. Kada počneš da radiš, uvidećeš koliko su timski odnosi značajni za zadovoljstvo na poslu. Zdravi timski odnosi kreiraju zdravo radno okruženje, a ono zauzima peto od dvadeset najvažnijih aspekata posla.

5. SAMOPOUZDANJE: osećaj za važnost sebe kako se predstavljaš svetu.

Ukoliko studiraš nešto što te baš jako zanima, svaki mali i veliki uspeh na fakultetu, direktno će uticati na tvoje samopouzdanje. Ono što je interesantno i značajno jeste da ćeš na fakultetu naučiti i da “foliraš” samopouzdanje, na ispitima, kada nisi baš u potpunosti spreman (a realno, niko nije uvek baš sto posto spreman). Kasnije će ti ova veština biti od presudnog značaja, jer je u poslu sve i uvek kako prodaš sebe i/ili svoje ideje. Jer, ako ti nisi samopouzdan i ne veruješ u sebe i svoje ideje, zašto bi ti verovao bilo ko drugi?

6. VIZIJA: osećaj za cilj, dugoročno viđenje sebe u nečemu.

Kada je reč o snovima i ciljevima, obično imamo dva tabora. Prvi tabor je: “Nije važan cilj, nego put”. Drugi tabor je: “Cilj opravdava sredstvo”. Ovde nije reč o tome da li treba da “gaziš preko mrtvih” da bi došao do cilja, niti da ne juriš cilj jer je važno da se ne zameraš nikome tokom procesa… Radi se o tome da je važno da imaš viziju, da znaš koji ti je cilj, da znaš zašto radiš sve što radiš, čak i onda kada je teško i nepodnošljivo i čini ti se kao da je cilj dalek.

Kasnije ćeš naučiti da, bez vizije, možeš samo da bauljaš kroz život i trošiš godinu za godinom. Istinskim imanjem vizije u glavi, mnogo ćeš lakše i smislenije krčiti put koji je pred tobom i trezvenije glave preskakati prepreke. Zato što ćeš prosto znati gde ideš. Ako ne znaš gde ideš, kako ćeš znati da li si stigao?

7. RIZIK: osećaj da moraš nekad da se baciš i u vatru i da probaš.

Na faksu, realno, nikad nećeš biti u potpunosti spreman za ispit. Da li je to objektivna ili subjektivna realnost, nije ni bitno, ali ćeš na fakultetu razviti onaj drajv, inat, glas koji će ti govoriti: “Probaj!” kada apsolutno nisi siguran šta znaš ili ne znaš.

Kroz život ćeš videti koliko je to važno. Možda i najveći apsurd koji postoji je taj da što više učiš, sve manje ćeš znati, zato što će ti se sa svakim odgovorom pojaviti novo pitanje. Koliko god zvučalo kliše - ako čekaš da budeš spreman, nećeš nikad krenuti. Moraš da probaš. Najgore što može da se desi uglavnom nije toliko loše i nerešivo.

8. NEPRAVDA: osećaj da nije sve i uvek u potpunosti fer.

Zagovornik sam toga da je većinski sve do nas. Ipak, da se ne lažemo, postoji nešto veće od nas samih, postoje eksterni faktori, faktor sreće itd… I samo zato što si bio odličan student, ne znači da ćeš odmah po završetku posla raditi ono što želiš i imati odličnu platu. Znam da si radio naporno i da nije fer. Ali, život nije uvek u potpunosti fer.

Vrlo je važno da stojički i racionalno posmatraš nepravdu, zato što će je biti, posebno u svetu odraslih. Nažalost.

9. NOVAC: osećaj da je deterdžent skup, kada ga kupuješ sam.

Studentski život naučiće te da raspolažeš novcem, da praviš kalkulacije i određuješ prioritete (o čemu je već bilo reči). Kada si student, to ćeš raditi sa svojim džeparcem, a kada se zaposliš, sa svojom platom.

10. BALANS DOBROG I LOŠEG: osećaj da samo zato što je danas teško, ne znači da sutra neće biti bolje.

Odlazak na fakultet je možda i najveća promena koja može da zadesi mladu osobu. Ona je stresna, može biti izazovna, na fakultetu će biti i suza i preispitivanja, padanja i sumnje u sebe. Ali, biće i smeha, bodrenja, uspeha, naučenih lekcija i jedinstvenih uspomena.

Iako će ti se nekada činiti da je nerešivo, apsolutno je rešivo sve. I negativne emocije su emocije koje moramo da osetimo, one nisu pogrešne. Glavu gore. Sunce uvek izlazi sa novim jutrom.

Tako da, odgovor na pitanje da li se fakultet isplati je - da, isplati se. Diploma nikada nije samo diploma. Studiranje je jedan proces koji u potpunosti menja čoveka. Retko ćete čuti da je neko nekog zaposlio zato što je bolje znao teoriju relativiteta od kolege do njega, ali sigurno hoćete da je neko nekog zaposlio zato što je taj neko sjajan u rešavanju svojih obaveza, disciplinovan i organizovan, timski igrač, pun samopouzdanja, sa jasnom vizijom i bez straha da pokuša i pogreši.

Mnoge stvari se na fakultetu ne ocenjuju. A najčešće su to one koje su kasnije najpraktičnije, najvažnije i ostavljaju najveći trag. I zato… Vivat academia! Vivat professores!

Kopiraj link

Kristina Dorić

Kristina je diplomirana sociološkinja, student generacije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i HR menadžer u jednom startup-u. Zaljubljenik je u umetnost, mačke i Netflix.

Slični tekstovi

Da li je studiranje za tebe?
15.04.2024.
5 min

Da li je studiranje za tebe?

Obrazovanje
Šta ako ovaj fakultet ipak nije za mene?
17.05.2022.
5 min

Šta ako ovaj fakultet ipak nije za mene?

Obrazovanje
Brucoši, ovo je važno da znate na početku
06.10.2023.
6 min

Brucoši, ovo je važno da znate na početku

Obrazovanje