Obrazovanje

Šta su kognitivne sposobnosti i kako mogu pomoći pri učenju

27.08.2021.
4 min

Kognitivne sposobnosti nisu nov termin i najčešće ih čujemo da se spominju kada se govori o učenju, đacima i studentima, ali šta one tačno predstavljaju u našem misaonom procesu?

Učenje

Foto: Startuj.infostud.com (AdobeStock)

Kognitivne sposobnosti su zapravo osnovne veštine koje vaš mozak koristi za razmišljanje, učenje, zaključivanje, čitanje, pamćenje i generalno obraćanje pažnje na stvari oko sebe. Sve ove veštine kombinovane zajedno preuzimaju informacije koje dolaze do vašeg mozga i premeštaju ih u takozvanu „banku znjanja“ koju kasnije koristite u svakodnevnom životu – na poslu, na fakultetu i drugde. 

Važno je znati da svaka od vaših kognitivnih sposobnosti igra važnu ulogu u obradi novih informacija koje ranije niste imali. Takođe, ako vam je samo jedna od ovih sposobnosti slaba, vaša celokupna sposobnost upijanja, razumevanja, pamćenja i korišćenja novog znanja može biti ugrožena. Zbog toga je ključno da se sve ove sposobnosti neguju i da se na njih obraća pažnja. 

U nastavku ćemo dati kratak pregled svih kognitivnih sposobnosti kao i posledica koje možete osećati ako vam je neka od njih slabije razvijena.

Zadržana pažnja:

Razvijena vam omogućava da ostanete fokusirani na jedan zadatak u dužem vremenskom periodu. Kada je nerazvijena dovodi do toga da imate gomilu nezavršenih projekata i da brzo skačete sa jednog projekta na drugi.

Selektivna pažnja:

Kada je razvijena, omogućava vam da ne izgubite fokus koji imate na jednu temu čak ni uz razne distrakcije. Nerazvijena znači da vam je lako skrenuti pažnju kada nešto radite.

Podeljena pažnja:

Omogućava vam da pamtite informacije čak i kada radite dve ili više stvari u isto vreme. A ako nije razvijena, multitasking vam predstavlja problem i dešavaju se česte greške u onome što radite. 

Dugotrajno pamćenje:

Kada brinete o ovoj sposobnosti možete da se setite i davno prošlih događaja i naučenog gradiva sa odličnom preciznošću, i očekivano, kad ona izostane teško se prisećate ranije upamćenih informacija.

Kratkotrajno pamćenje (radna memorija):

Kada razvijete ovu sposobnost u mogućnosti ste da prikupljate i pamtite informacije dok ih u isto vreme koristite. Tačnije da odmah implementirate ono što ste sad naučili. Nedostatak ovakve sposobnosti dovodi do toga da morate više puta da čitate uputstva za zadatke koji su vam dodeljeni i da imate teškoće sa pamćenjem složenijih uputstava. 

Logika i rasuđivanje:

Sa razvijenom logikom brzo rasuđujete, dobijate ideje i rešavate probleme. Sa nemanjem ove sposobnosti često ćete se pronaći u situaciji da nešto ne razumete ili da se osećate zasuti sa previše informacija. 

Slušna obrada:

Ako radite na ovoj sposobnosti bićete u mogućnosti da analizirate audio sadržaje na brži i bolji način. U nedostatku, mogu se očekivati poteškoće sa učenjem čitanja, i razumevanja onoga pročitanog. 

Vizuelna obrada:

Fotografsko pamćenje i vizualizacija onoga o čemu mislite su posledice ove dobro razvijene sposobnosti. Kada je ne razvijate možete imati teškoće sa razumevanjem i pamćenjem onoga što ste pročitali kao i sa snalaženjem u prostoru. 

Brzina razumevanja:

Kao što i sam naziv kaže, ova veština dozvoljava brzo i tačno obavljanje zadataka. U suprotnom, sporo rešavanje svakodnevnih zadataka i teže snalaženje sa velikim delom obaveza.

Ovo je bio brz pregled kognitivnih sposobnosti i njihovog konkretnog uticaja na nas. Ukoliko ste zainteresovani da saznate još o njima i tome kako nam utiču na život, ohrabrujemo vas da sami potražite dodatne informacije na internetu i proširite svoja znanja. Ova oblast je izuzetno popularna u današnjem svetu, tako da vam izvora znanja za nju neće manjkati!

Kopiraj link

Đorđe Ivanović

Ðorđe je diplomirani novinar čije interesovanje seže i u ostale društveno-humanistčke nauke. Smatra da se savršeno uklapa u sintagmu "sveznajuća neznalica" i svoju budućnost vidi u pisanju.