Kako da znam da li sam upisala dobar fakultet? Šta da radim ako sam pogrešila?

Srednja škola je period kada smo svi mi radoznalo želeli da probamo ovo ili ono, idemo tamo ili ’vamo i nije bilo većih problema ako bismo pogrešili, jer mi smo ipak bili samo deca u pubertetu, a deci se, ipak, lakše prašta.

Ko je onda odlučio da ta ista deca u tom uzrastu donesu konačnu odluku čime će se u životu baviti? Ne baš veliki broj srednjoškolaca u tom momentu može da proceni šta je njihov životni poziv, pa pod pritiskom društva, okruženja i porodice, dešava se da upišemo fakultet koji je neostvarena želja naših roditelja, fakultet posle kojeg „ima posla“, ali nema nikakve veze sa našim interesovanjima, da upišemo ono što nam savetuju drugi ili što je rekao test profesionalne orijentacije.

Foto: NajStudent (AdobeStock)

Ubrzo po upisu shvatamo da nije to baš kao što smo mi mislili da će biti... Počinjemo da se preispitujemo. Šta sad da radim? Teško mi je, ali ne mogu da razočaram porodicu, puno ulažu u mene... Ne želim da odustanem, pa da kasnim za svojom generacijom... Ali, sa druge strane, ne vidim sebe u ovome... Kako da znam da li sam pogrešila?

Ruku na srce, retko ko može da se pohvali da je u svoju odluku krajem srednje škole bio 100% siguran. Koliko je loše kada se porodica potpuno umeša u odluku budućeg studenta, toliko je loše i kada se ne umeša uopšte, a kada budući student nema pojma šta želi od svog života.

Neperspektivan fakultet

Kada premotam film, sećam se da nisam znala ni koju srednju školu hoću da upišem, pa sam upisala gimnaziju jer je to, kao, „univerzalno“. I tada sam čula komentare da je možda bolje da upišem srednju stručnu školu, jer teška su vremena, ko zna da li ću ići na fakultet, pa bar da imam neko zvanje. Odlučila sam da se vodim svojim mladim instiktom i dam sebi vremena da takve odluke donosim kasnije. Vreme za tu odluku je došlo brže nego što sam očekivala i ja opet nisam znala šta želim. I opet su naišli komentari, upiši nešto gde ima posla... Za jedan „perspektivan“ fakultet sam se spremala nešto jače od pola godine i pala sam na prijemnom. Razočarana i demoralisana, priznala sam sebi da sam ja jednostavno društvenjak, ma koliko se to posmatralo kao neperspektivno. Odlučila sam da upišem neperspektivan fakultet, sa još neperspektivnijim smerom koji me zanima, pa makar udarila glavom o zid.

Ukoliko studirate nešto što volite, što vas zanima i u čemu ste dobri, a što važe okruženje ne klasifikuje kao perspektivno ili dobro plaćeno, pa u vama budi lično preispitivanje – niste pogrešili u izboru. Sve je perspektivno! Zavisi samo iz koje percepcije gledate...

Druga opcija

Veoma često studenti ne upišu ono što su prvobitno želeli, pa poneseni željom da se spase što se spasiti da, upišu nešto drugo „gde ima mesta“, „gde mogu biti na budžetu“ i „što je lakše upisati“. Moram da priznam da sam se lično i ja suočila sa ovom dilemom, nakon što nisam upisala ono što sam prvobitno htela.

Da li možete da doživite neuspeh ovakvim izborom? Da.

Da li možete da doživite uspeh ovakvim izborom? Da.

Ako je to nešto što ste upisali kao drugu opciju upisano iz gorepomenutih razloga, a potpuno je u suprotnosti sa vašim ličnim interesovanjima, onda da, možete u nekom momentu shvatiti da ste se zeznuli. Ukoliko ste 100% sigurni u odluku šta želite da studirate, ali niste uspeli to da upišete iz prvog puta, onda bolje pokušajte sledeće godine ponovo, pre nego da upisujete nešto što vas ne zanima i trošite svoju energiju, vreme i novac uzaludno.

Ukoliko je druga opcija nešto gde možda vidite sebe, što vam je na bilo koji način blisko i interesantno, dajte tome šansu. Ja sam kroz studije shvatila da je moj prvobitni neuspeh na prijemnom bila najbolja stvar koja mi se desila, a druga opcija (u koju sam na početku sumnjala) je danas postala jedina opcija u koju sam sigurna.

Ovo je mač sa dve oštrice i odluku morate da donesete sami. A za to treba da budete samosvesni i iskreni prema sebi.

Teško je

Svaki student je, kada je zapao u obaveze i ispite koji su se nagomilali, u nekom trenutku pomislio – Bože, koliko je ovo teško. Možda ja jednostavno nisam za fakultet...

Jako je važno da razgraničite da li vam je teško jer imate puno obaveza, što se ispiti bliže, a vi niste spremni ili što ne možete da ispratite normalnim tempom materiju koju morate da naučite. Ako je u pitanju prva situacija, onda možete da odahnete – vi ste samo normalan student sa normalnim studentskim problemima. Svi smo se mi preispitivali, plakali, razmišljali da li možda nismo dovoljno pametni pa ne možemo nešto da naučimo... Sve su to normalne studentske muke koje se mogu prevazići.

Međutim, ukoliko ste upisali nešto što ne razumete, ako nemate „kliker“ za to (npr. želeli ste da upišete psihologiju, a završili ste na nuklearnoj fizici) i ako vidno kaskate za kolegama, onda postoji mogućnost da ste zalutali.

A šta raditi ako 100% shvatite da ste zalutali?

Ovo je velika odluka koju treba da donesete sami. Procenite.

Ako ste shvatili da ste pogrešili u prvoj godini studija, najbezbolnije je odustati tada. U pitanju je početak, još uvek niste dali toliko svoje energije, vremena i novca na školovanje za nešto što vas ne zanima. Imaćete više vremena da se pripremite za prijemni sledeće godine za ono što vas zanima.

Ako ste shvatili da ste pogrešili na pola studija, razmislite da li vam je žao da dosadašnji trud bacite u vodu. S druge strane, ako u drugoj godini idete na fakultet i razmišljate kako ste bacili dve godine života, onda realno gledano – ako ostanete do kraja, bacićete četiri. Bez obzira što ste to vreme utrošili „uzaludno“, barem ste naučili šta ne želite i više ćete uživati u studijama kada budete učili ono što volite.

Ako ste shvatili da ste pogrešili na kraju studija, izdržite još malo. Neka vas vaša diploma svakodnevno podseća na veliki trud koji ste uložili i na životnu lekciju koju ste poneli sa sobom.

Konačno, fakultet su najmanje ispiti i učenje. Mnogo više je tu upoznavanja sebe, svojih granica, emocionalne i socijalne inteligencije, ličnih osobina, snaga i slabosti... Ukoliko ste vi ti koji ste napustili fakultet ili razmišljate o tome – nemojte to doživljavati kao lični neuspeh. Ako ste bilo šta naučili iz te odluke, onda ona nije pogrešna. Imate pravo da radite ono što volite i odustanete ako osećate da nešto nije za vas. A prave odluke su iza ćoška. Morate samo da se osmelite da zavirite...