Koliko god to na momente delovalo neverovatno, svaki čovek je sposoban da razmišlja kreativno. Neke od narednih saveta možete da iskoristite ukoliko želite na pravilan način da upravljate svojim idejama, bilo da spremate ispit iz matematike, pomažete roditeljima u renoviranju kuće ili pišete budući bestseler.
Jedan od korisnih, skoro neophodnih načina da stvorimo dobre i konstruktivne ideje jeste popularni brainstorming (bujica ideja – prevod sa engleskog). Termin brejnstorming zapravo podrazumeva tehniku pravljenja planova, pronalaženja rešenja i otkrivanje novih ideja. Njega možete praktikovati čak i kada su u pitanju svakodnevni životni plaovi. Na primer: Redovno ostajete bez džeparca dva dana pre priliva nove količine novca. Primenom brejnstorminga možete doći do mogućeg rešenja kako da isplanirate troškove i rešite problem besparice. To isto pokušajte i prilikom spremanja obimnih ispita. Takođe možete da napravite plan i kako da pronađete posao koji ćete uskladiti sa studentskim obavezama i tako sebi omogućiti dodatne prihode.
Cilj brejnstorminga je da sami sebi ponudite što više mogućnosti kako biste došli do željenog cilja ili rešenja problema. Popišite sve svoje ideje, čak i one koje deluju smešno. Ponekad će vas ona najluđa ideja dovesti do pravog rešenja. Proces brejnstorminga podrazumeva različite faze, ali i različito vremensko trajanje u zavisnosti od toga šta planiramo i šta osmišljavamo. Evo nekoliko korisnih saveta za zabavan i ispravan brejnstorming.
1. Usredsredite se na jedan plan - U procesu učenja kako da stvarate kreativne ideje najbolje je da se fokusirate na jednu. Postavite sebi konstruktivna pitanja: kako?, kada?, zašto?, ko?, gde? i počnite na njih da odgovarate. Postupno i što detaljnije ponudite što više mogućnosti.
2. Opustite se – Nervozni, napeti i pod stresom nećete doći ni do kakve ideje. Kreativnost je uslovljena opuštenošću.
3. Postavite jasan cilj – Pre nego što pobrojite sve ideje koje će vas dovesti do ostvarenja cilja, prvo morate jasno da definišete svoj cilj. Brejnstorming tehnika vas vrlo lako može navesti da odlutate u razmišljanjima ukoliko nemate jasan fokus.
4. Postavite vremenski limit - Jedan od korisnih saveta da postignete što bolji efekat i produktivnost jeste da se vremenski ograničite. Merite vreme koje vam je potrebno da dođete do rešenja. Treba imati u vidu da različiti planovi i ideje iziskuju različito vreme. Nemojte sebi postavljati nemoguća vremenska ograničenja.
5. Grupni brejnstorming – Ovo je možda najvažniji metod stvaranja ideja. Pored toga što može da bude izuzetno zabavna ovo je i jedna od najdelotvornijih tehnika. U okviru grupe, izdvojte jednog ko će zapisivati ideje ostalih. Važno je da tokom brejnstorminga ne komentarišete ideje koje se pobrojavaju. To ostavite za kasniju fazu. Luckaste ideje odbacite tek ako zajedno zaključite da od njih zaista nema nikakve koristi. Ovu vrstu brejnstorminga možete praktikovati i kao vid zabave sa društvom u slobodno vreme. Nema nikakvih ograničenja, korisno je za „razigravanje moždanih vijuga”, može da bude beskrajno zabavno i izvor zdravog smeha.
Probajte! Brejnstormingujte i kad rešavate probleme i kad se zabavljate. Počnite da radite na svojoj kreativnosti što pre, biće vam od velike pomoći za sve buduće obaveze koje vas očekuju na fakultetu i van njega.
Preuzeto sa sajta www.prijemniispiti.com
