Sastavljeno i rastavljeno pisanje reči predstavlja polje velikih nedoumica kada su pravila u pitanju. Često se nađemo u situaciji da se na reči slične zvučnosti primenjuju različita pravila sastavljanja odnosno rastavljanja prilikom pisanja. Ovim tekstom želimo da vam pomognemo da se tih nedoumica rešite. Takođe, osim toga, rešićemo i nedoumice oko pisanja skraćenica.
Foto: Pixabay
Sastavljeno se pišu:
a) Složenice koje imaju samo jedan akcenat i u kojima se prvi deo ne menja, na primer: Beograd (Beograda, Beogradu), goloruk, parobrod, pismonoša, bezdušan, jugozapadni, prepoloviti, izvući;
b) Nazivi stanovnika naselja i ako se imena tih naselja sastoje od dve akcentovane reči i pišu se odvojeno; na primer: Novosađanin (prema Novi Sad), Belocrkvanka (prema Bela Crkva), Bjelopoljac (prema Bjelo Polje);
v) Prisvojni prodevi izvedeni od naziva mesta i ako se naziv mesta sastoji od dve akcentovane reči, npr. gornjomilanovački (prema Gornji Milanovac), južnoamerički (prema Južna Amerika), krivopalanački (prema Kriva Palanka)
g) Rečca ne uz imenice, prideve i priloge s kojima srasta u složenice:
- neznanje, nečovek, nezahvalnost, neznalica, nebriga, neprijatelj;
- nepoznat, neprirodan, nezreo, nepismen, nevelik, nevidljiv;
- nerado, nevoljno, nezdravo, nespretno, nezainteresovano, nekorektno, neorganizovano;
d) Imenice prepodne i popodne kad označavaju u celini vreme dana pre 12 sati ili posle 12 sati, na primer: Celo popodne/prepodne smo te čekali. Ali, kad se ovim izrazom označava neki trenutak pre ili posle 12 časova, piše se rastavljeno, npr.: Doći ću sutra pre podne, odmah posle doručka.;
đ) Rečca naj - u superlativu opisnih prideva, na primer: najlepši, najlakši, najbolji, najjači, najjednostavniji.
e) Složeni prilozi kao: malopre, pokadšto, gdekad, gdegde, najednom, napamet, otprilike, sneruke i predlozi: povrh, namesto, ukraj, uoči, podno;
Sa crticom između prvog i drugog dela pišu se polusloženice, ako svaki od sastavnih delova čuva svoj akcenat i ako se prvi deo ne menja po padežima. Tako se pišu:
- Višečlani nazivi mesta mogu se pisati s crticom, s tim što se prednost daje odvojenom pisanju, na primer može: Herceg-Novi (iz Herceg-Novog, u Herceg-Novom), Ivanić-Grad; ali bolje je Herceg Novi, Ivanić Grad.
- Dve imenice od kojih jedna određuje drugu, a zajedno označavaju jedan pojam, na primer: baš-čaršija (i baščaršija), radio-aparat, rak-rana, general-major, general-potpukovnik;
Foto: Pixabay
Rastavljeno se pišu:
a) Rečca ne u odričnim oblicima glagola, na primer: ne znam, ne veruju, ne dolazimo, ne pitaj, ne može; izuzetak su odrični glagoli neću, nemam, nemoj, nisam;
b) Rečca li uz glagole u upitnim rečenicama, npr. Hoćeš li doći? Veruješ li mi? Znaš li to? i u upitnim rečenicama sa da, na primer: Da li bi mi pomogla? Da li imaš novca?
v) Odrične zamenice niko, ništa, nikoji, ničiji, nikakav kad se upotrebljavaju s predlogom, na primer: ni za koga, ni sa kim, ni u čijem, ni pred kakvim, ni za kojim;
Skraćenice
U srpskom jeziku postoje dve vrste skraćenica:
1) Skraćenice koje nastaju skraćivanjem reči u čitanju se izgovaraju potpuno, kao da nisu skraćene. I one se međusobno razlikuju, a najčešće se upotrebljavaju sledeće:
a) skraćenice kod kojih se skraćivanje označava tačkom:
- br. (broj)
- tzv. (tako zvani)
- ž.r. (ženski rod)
- uč. (učenik)
- i sl. (i slično)
- v.d. (vršilac dužnosti)
- str. (strana)
- tj. (to jest)
- o.g. (ove godine)
b) skraćenice za mere, veličine, novčane jedinice koje se pišu bez tačke:
- m (metar)
- cm (centimetar)
- km (kilometar)
- kg (kilogram)
- mg (miligram)
- g (gram)
- t (tona)
- l (litar)
- dcl (decilitar)
- hl (hektolitar)
- USD (američki dolar)
- EUR (evro)
- JPY (japanski jen)
- GBP (britanska funta)
- SIT (slovenački tolar)
*Pošto su to međunarodne skraćenice uvek se pišu latinicom.
c) Bez tačke se pišu i sledeće skraćenice: dr (doktor), gđa (gospođa), gđica (gospođica).
2) Skraćenice koje su nastale od prvog slova ili sloga svake reči u višesložnim izrazima (složene skraćenice) čitaju se različito:
a) neke se čitaju potpuno kao da su svi delivi reči napisani, a pišu se bez tačke, npr.:
- VPŠ - Viša poslovna škola
- UN - Ujedinjene nacije
- PTT - Pošta, telefon, telegraf
b) neke postaju reči pa se čitaju kao skraćenice i menjaju po padežima, npr.:
- Bila sam u SAD-u. Iz SAD-a sam donela kompakt diskove sa operskom muzikom.
c) skraćenice preuzete iz stranih jezika pišu se kako se izgovaraju i menjaju se po padežima, npr.:
- Uneskova pomoć zemljama u razvoju je dragocena. Pomoć u hrani i lekovima je stigla od Unicefa.
Izvor: pravopis.tripod.com
