Nešto manje od mesec dana je ostalo do početka nove akademske godine. Dok sadašnji studenti muku muče sa letnjim ispitnim rokovima i love „uslove“, brucoše muče neke druge brige. Ukoliko i ti krećeš na fakultet ovog oktobra, sigurno ti je glava puna briga - kako ćeš se snaći, da li ćeš se uklopiti u novo društvo, koliko ćeš morati da učiš...
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Tokom osnovne i srednje škole navikao si se na jedan ustaljeni ritam. Tromesečje, polugodište, kraj godine - i tako u krug. Neki nastavnici ispituju redovno, neki pred kraj tromesečja, neki ispituju usmeno, neki daju pismene... Uglavnom, sve to si za četiri godine srednje škole dobro upamtio i već ti je jasno kako treba da organizuješ svoje vreme. Sada, treba ponovo da kreneš od nule i prilagodiš se novom sistemu i novim obavezama koje te čekaju. Ipak, budi siguran da ništa nije toliko strašno, koliko to može delovati pred početak faksa. Zato ću ti u ovom tekstu predstaviti neke od osnovnih razlika između učenja u školi i na fakultetu.
Što više odlažeš, sve je teže
Za razliku od srednje škole, gde predmete slušaš tokom čitave godine, na fakultetu je gradivo podeljeno u semestre, nakon kojih polažeš ispite. Iako se neki predmeti slušaju dva ili više semestra, većina njih traje svega jedan semestar. Potrudi se da ispite polažeš u roku, kako ti se gradivo ne bi nagomilalo. Brzo ćeš shvatiti da svaki novi smestar donosi novo gradivo i nove brige i sam ćeš sebi učiniti uslugu ukoliko ih se što pre rešiš.
Ne kalkuliši
Kad položiš neki predmet, jednostavno si završio sa njim. Možeš da ga precrtaš i u indeks upišeš još jednu dobru ocenu. Iako nisi zadovoljan ocenom, ne očajavaj, jer ona neće uticati na tvoj uspeh u sledećem semestru. I sam znaš da se u srednjoj školi gledaju sve ocene tokom školske godine, ali ovde nemaš tu vrstu pritiska. Ne treba da kalkulišeš u glavi sa ocenama, već da polažeš ispite!
Redovno učenje, manje briga
Koliko puta si u srednjoj školi čuo od nastavnika da ne treba biti kampanjac? Moraš da shvatiš da su to govorili za tvoje dobro. Gradivo na faksu je dosta obimnije od onoga koje si imao u srednjoj školi, bez obzira da li si išao u gimnaziju ili neku stručnu školu. Učinićeš sebi uslugu ukoliko nakon svakog predavanja ili vežbi još jednom ponoviš sve. Kada dođe vreme za kolokvijum ili ispit, tada ćeš se suočiti sa gomilom činjenica koje treba da držiš u glavi, ako kreneš da ih učiš par dana pred ispit, samo ćeš sebi otežati polaganje.
Budi sam sebi razredni
Tokom osnovne i srednje škole si sigurno navikao da razredni pazi na vas - gleda izostanke, ocene, jednostavno pokušava da od tebe izvuče maksimum. Ovde si sam svoj razredni - na tebi je da realno postaviš svoje ciljeve, ne izostaješ sa vežbi i predavanja i na kraju godine ostvariš što bolji uspeh.
Ovde nema dobrih, vrlo dobrih i odličnih - ovde imaš studente koji su položili ispit i one koje nisu. Ono što treba da te motiviše kako bi imao što bolji prosek jeste lakše upisivanje mastera, pa kasnije i doktorskih studija, ali i brojne stipendije koje možeš da koristiš tokom studija. Tu je naravno i studentski dom, za one sa „jačim“ prosekom. To će ti dosta olakšati studiranje i biti dovoljna motivacija da u indeksu ređaš samo devetke i desetke!
Kolokvijum nije bauk
Prvi kolokvijum u godini ja možda najveći izazov za novog brucoša. Normalno je da imaš strah od nepoznatog i da misliš da će od uspeha ili neuspeha na tvom „najtežem ikada“ kolokvijumu da zavise naredne četiri godine koje ćeš provesti na osnovnim studijama. U stvarnosti, naravno, nije tako. Kolokvijum je ona ocena koja se u dnevnik upisuje običnom olovkom, u većini slučajeva ćeš moći da popraviš rezultat i sve nadoknadiš na ispitu.
Gledaj na to kao na proveru znanja, da bi znao kom delu gradiva treba više da se posvetiš. Ono što treba da ti bude primarni cilj je da ispuniš uslov za izlazak na ispit. Da li će to biti sa većim ili manjim brojem bodova, to ne bi trebalo puno da te zamara. Ispit je mesto na kom treba da zablistaš i pokažeš da vladaš gradivom! Naravno, ukoliko si pokidao na kolokvijumima, ovo neće biti problem za tebe.
Iako prelaz iz srednje škole na fakultet može biti veoma stresan, potrudi se da ne bude tako. Nisi ni prvi ni poslednji koji je prošao kroz to, a sve što treba jeste da se prilagodiš. Do januara i prvih ispita imaćeš sasvim dovoljno vremena za to. Zato uživaj u toj laskavoj titulu brucoša!
