Iako bi trebalo da smo jezičke nedoumice savladali još u toku svog osnovnog obrazovanja, neretko se zapitamo kako je ispravnije napisati neku reč ili u kojoj rečeničnoj strukturi se koristi jedan ili drugi oblik reči.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Gugl nam se tu pokazao kao dobar prijatelj, međutim, ipak bi bilo lakše da sve najčešće pravopisne greške držimo u malom prstu, bez pomoći prijatelja.
Kada reči pišemo odvojeno, a kada spojeno?
Rečca ne
- Kada negiramo glagol, rečca ne se piše odvojeno (ne čujem, ne znam, itd.), osim u slučaju sledeća četiri glagola: neću, nemam, nisam, nemoj.
- Sa druge strane, rečca ne se uz imenice i prideve piše spojeno (neznanje, nepismen, itd.)
Zamenica ni
- Kada zamenicu ni koristimo bez predloga uz sebe, onda se ona piše spojeno (niko, nigde, nikakav, nijedan, itd.)
- Kada ova zamenica uz sebe ima i predlog, onda je pišemo odvojeno (ni sa čim, ni od koga, itd.)
Kako pišemo predlog i instrumental lične zamenice?
Pravilno je pisati odvojeno (sa mnom, za mnom, preda mnom, itd.), dok je nepravilno pisati spojeno (samnom, zamnom, predamnom, itd.).
Kako pišemo prideve koji se završavaju na -ski, -čki i -ški?
Ovi pridevi se pišu malim početnim slovom (novosadski, pančevački, njujorški, itd.). Odstupanje nastaje jedino kod vlastitih imenica kod kojih se u nazivu pojavljuju ovi pridevi (Karlovačka gimnazija, itd.).
Jer, je li, jel’, je l’ – kada i kako ih pravilno koristiti?
- Jer je uzročni veznik i koristimo ga da pokažemo vezu glavne i uzročno zavisne rečenice (Danas nisam radila jer sam se razbolela.)
- Je li (Je l’), Da li (Da l’), Bi li (Bi l’) – pravilno je koristiti i izvorni i skraćeni oblik kada ih koristimo u upitnim rečenicama, osim u slučaju kada se reč ispred li (l') završava samoglasnikom, nije moguće hoćeš l' ili jesam l'.
- Kada želimo da iskažemo uverenje u tačnost onoga što je rečeno (zar ne), koristimo Jel', Jelte, Jelda.
Kada koristimo crtice?
Spisak ovih pravila je jako dugačak, pa se u nastavku nalaze samo od neka od pravila:
- Pravopis propisuje da je bolje pisati pedesetak slovima, nego 50-ak.
- Kada se imeničke i pridevske izvedenice kombinuju s brojevima da bi se izbegle duge reči, deo pisan ciframa se s drugim delom povezuje crticom: 48-časovni, 30-satni.
- Pravilno je pisati zookultura, zoologija, ali zoo-vrt kao skraćenicu od zoološki vrt.
- Kada koristimo kombinaciju različitih boja, pišemo ih koristećicrticu (crno-žuta).
- Kada je reč o terminu e-mail / email / mail, pravilno je reći i pisati imejl ili mejl. Imejl-adresa se piše sa crticom.
- Kada prefiksoid auto znači samo ili sopstveni, piše se spojeno (autoportret, autobiografija, itd), ali kao skraćenica od automobil ili automobilski, piše se sa crticom: auto-trke, auto-put, auto-kamp.
Ovo su bila samo neka od najčešćih pravopisnih grešaka koje pravimo u svakodnevnom govoru. Lista je svakako duža i obimnija, a kako je jezik živa i promenljiva kategorija, ona je sklona da bude sve duža i sadržajnija.
