Prvi maj, poznat i kao praznik rada, obeležava se širom sveta kao dan borbe radnika za svoja prava i bolji položaj u društvu.
Ovaj praznik nije samo prilika za slavlje, već i za podsećanje na dugu i tešku borbu koja je trajala decenijama, kako bi radnici širom sveta postigli bolje radne uslove, veće plate i sigurnost na radu.
Prvi maj se u svetu obeležava masovnim manifestacijama, vojnim paradama, okupljanjem radničkih kolektiva i studenata, nastupima kulturnih društava.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Istorijat Prvog maja
Poreklo Prvog maja kao praznika vezano je za radničke proteste u Sjedinjenim američkim državama krajem 19. veka.
Kako navodi BBC, američki sindikati započeli su 1886. masovne štrajkove pod parolom „tri osmice". Tražili su da svakog dana ljudi osam sati rade, osam sati odmaraju i imaju osam sati za kulturno uzdizanje.
Najveći štrajk organizovan je u Čikagu 1. maja 1886 - okupilo se, prema procenama, više od 40.000 radnika koji su u fabrikama obavljali teške fizičke poslove bez radnog vremena i dana za odmor. U to vreme, Čikago je bio srce američke industrije i centar sindikalnog organizovanja.
Sledećih dana, protestima se pridružuje desetine hiljada nezadovoljnih radnika. Iako su najavljene kao mirne šetnje kojima je prisustvovao čak i tadašnji gradonačelnik Čikaga, atmosfera se zakuvala.
Kada se ispred jedne fabrike policija umešala u sukobe između sindikalaca i štrajkbrekhera, jedna osoba je poginula, a više njih je ranjeno, piše enciklopedija Britanika. Ogorčeni policijskom brutalnošću, radnici, levičari, ali i anarhisti su sledećeg dana, 4. maja, organizovali demonstracije na čikaškom trgu Hejmarket.
Osoba čiji identitet nije utvrđen bacila je bombu, na šta je policija reagovala pucnjavom. Tog dana je ubijeno sedam policajaca i najmanje četvoro civila, a povređeno oko 100 ljudi.
Zbog tog događaja, koji se naziva i "Haymarket incident"- osam anarhista je uhapšeno, optuženo za ubistvo i neki od njih su osuđeni na smrt, iako njihova krivica nije dokazana, a i suđenje se smatra spornim.
U sećanje na te događaje, tri godine kasnije, na Prvom kongresu Druge internacionale 1889. godine, ustanovljeno je obeležavanje Prvog maja. Od tada je ovaj dan postao simbol solidarnosti radničke klase i borbe za socijalnu pravdu širom sveta.
Ipak, iako se sve ovo dogodilo u Americi - Sjedinjene američke države nikad nisu prihvatile ovaj datum za Dan rada - u ovoj zemlji se taj praznik obeležava prvog ponedeljka u septembru.
Prvi maj u Jugoslaviji
Prvi maj bio je jedan od tri najvažnija državna praznika zato što je ideologija tadašnje Jugoslavije bila socijalizam, smatra istoričar Milivoj Bešlin.
Prvi maj je simbolično obeležavao prava radnika.
„Tadašnja Jugoslavija je bila zasnovana na ideologiji socijalizma koja je u temelju imala radničku klasu i njihova prava", kaže Bešlin za BBC na srpskom.
Zvanično je proglašen državnim praznikom 1945. godine, za vreme Demokratske Federativne Republike Jugoslavije.
„To je ukazivalo kakav će biti vrednosni sistem koji će ta država, pod vođstvom Komunističke partije Jugoslavije, da baštini", navodi Bešlin.
Đokica Jovanović, profesor sociologije kulture i masovne kulture u penziji, kaže da je Prvi maj bio simbol „nastupajućeg novog vremena koje će biti pravednije".
Prva prvomajska parada organizovana je dve godine kasnije, 1947.
Sindikati
Sindikalni pokret je nastao kao odgovor na teške radne uslove koje su radnici trpeli tokom industrijske revolucije u 19. veku. Industrijalizacija je donela ogromne promene u društvu, a radnici su često bili eksploatisani, radili su po 12 ili više sati dnevno, u lošim uslovima, sa minimalnim platama.
Prvi sindikati su formirani kako bi zaštitili radnička prava i organizovali proteste i štrajkove u cilju postizanja boljih uslova rada.
Sindikati su na našim prostorima počeli da se formiraju krajem 19. i početkom 20. veka, a najpoznatija sindikalna organizacija bila je "Savez sindikata Jugoslavije", koji je nastao u periodu između dva svetska rata.
U međuratnom periodu, sindikati su se borili za poboljšanje prava radnika, borbu protiv eksploatacije, i za bolje socijalne uslove.
U socialističkoj Jugoslaviji sindikati su postojali, ali su uglavnom delovali pod kontrolom partije i države, što je ograničavalo njihovu slobodu delovanja. Međutim, čak i tada su sindikati organizovali velike demonstracije i štrajkove u cilju boljih prava i poboljšanja radnih uslova.
Prvi maj u svetu
Prvi maj se danas obeležava u mnogim zemljama širom sveta, ali na različite načine. U zemljama poput Francuske, Španije i Italije, Prvi maj je dan u kojem se održavaju protesti, marševi i okupljanja sindikata, a poziva se na veća prava radnika, kao i na zaštitu socijalnih prava.
U mnogim zemljama, Prvi maj je i državni praznik, što dodatno naglašava njegov značaj.
U Sjedinjenim američkim državama, iako nije zvaničan praznik, 1. maj se ipak obeležava u određenim radničkim sredinama, ali je obeležavanje ovog dana mnogo skromnije nego u Evropi.
U nekim zemljama Latinske Amerike, kao što su Argentina, Meksiko i Brazil, Prvi maj je jedan od najvećih praznika, sa velikim okupljanjima i političkim demonstracijama.
U Istanbulu, Prvi maj je dan velikih i često napetih demonstracija koje odražavaju političke tenzije u zemlji. Taksim trg, mesto istorijskog značaja za radnički pokret u Turskoj, često je centar okupljanja. Ove demonstracije su prilika za izražavanje političkih i socijalnih zahteva, često praćene velikom policijskom prisutnošću, piše Insajder.
U Berlinu, Prvi maj je poznat kao "Valpurgijska noć“, gde se pored tradicionalnih demonstracija održavaju i brojni festivali, koncerti i ulične zabave koje traju čitavu noć, simbolizujući borbu za prava uz festivalsku atmosferu. Ovaj jedinstveni spoj političkog protesta i kulturnog slavlja čini berlinski Prvi maj posebno značajnim.
U Parizu, Prvi maj je tradicionalno vreme za marševe i demonstracije koje organizuju različiti sindikati i političke grupe. Ovi događaji često privlače veliki broj ljudi i služe kao platforma za izražavanje širokog spektra društvenih i političkih pitanja, od radničkih prava do imigracijske politike.
Prvi maj u Srbiji
U Srbiji, Prvi maj je zvaničan praznik, ali obeležavanje se u poslednjim decenijama promenilo. Nekada su se na ovaj dan organizovali masovni protesti i demonstracije, gde su radnici zahtevali bolja prava, veće plate i bolji položaj u društvu.
Tokom socijalističkog perioda, Prvi maj je bio praznik solidarnosti i bratstva radnih ljudi, a najveći skupovi su se održavali u Beogradu i drugim većim gradovima.
Danas, u Srbiji, Prvi maj prepoznaje i koristi i sindikalni sektor, ali često i političari koji kroz paradu ili različite manifestacije pozivaju na bolji položaj radnika i veće poštovanje njihovih prava. Radnici i sindikati nastavljaju da se bore za prava koja su u prethodnim decenijama stečena, a koja su u poslednjim godinama dovedena u pitanje usled privatizacija i promena na tržištu rada.
Organizovan protest i ovog Prvog maja u Srbiji
Udruženi sindikati Srbije “Sloga”, Savez samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjeni granski sindikati “Nezavisnost”, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata i Konfederacija slobodnih sindikata, zajedno sa studentima u blokadi, organizovaće 1. maja 2025. godine protest u Beogradu, ispred zgrade Vlade Srbije, sa početkom u 14 časova.
Protest će biti posvećen obeležavanju Prvog maja – Međunarodnog dana borbe za prava radnika, uz poseban akcenat na loše stanje u oblasti radnog zakonodavstva u Srbiji i potrebu za donošenjem novog, pravednijeg Zakona o radu.
Ovaj protest predstavlja nastavak zajedničkog napora započetog 22. marta na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kada su studenti u blokadi i predstavnici pet najvećih sindikalnih centrala u Srbiji potpisali dogovor o saradnji s ciljem poboljšanja radnih prava, popravljanja odnosa između sindikata i jačanja poverenja građana u sindikate kao istinske zaštitnike radničkih interesa, naveli su u saopštenju.
Značaj Prvog maja danas
Iako su prava radnika u mnogim zemljama sveta postignuta tokom dugogodišnjih borbi, Prvi maj je i dalje važan podsetnik na to da se radnička prava ne smeju uzimati zdravo za gotovo.
Danas, u svetu globalizacije i neoliberalnih ekonomskih politika, radnici se suočavaju sa novim izazovima, poput nesigurnih radnih mesta, smanjenih prava, ugrožene radničke sigurnosti i smanjenja socijalnih beneficija. Zato je Prvi maj i dalje relevantan, jer podseća na važnost borbe za prava radnika, ali i na solidarnost među radnicima širom sveta.
Prvi maj danas nije samo dan kada se obeležavaju postignuća u borbi radnika, već i dan kada se podseća na to da borba još uvek traje.
