Više slobodnih mesta nego brucoša: Kako je protekao upis budućih akademaca

Trend smanjenja broja mesta i interesovanja za studiranje na državnim fakultetima u Srbiji nastavlja se i ove godine. Dok je prošle godine bilo ukupno 33.583 mesta i 32.816 prijavljenih, ove godine mesta ima nešto manje – 33.408, ali je broj prijavljenih značajno pao, na 29.007. To znači da je više od 3.000 maturanata manje konkurisalo u odnosu na prethodnu godinu.

Razloge za ovakve brojke treba tražiti u činjenici da je iz godine u godinu sve manji broj srednjoškolaca, kao i najverovatnije to što je jedan deo odlučio da se upiše na privatne univerzitete ili na one u inostranstvu. Na sve to se nadovezuje i društveno-politička kriza koja traje već deset meseci, a koju su obeležili događaji od pada nadstrešnice u Novom Sadu, koji je za posledicu doveo do studentskih blokada i protesta širom zemlje.

Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)

Psihologija i dalje najtraženija

Kada je reč o najtraženijim studijskim programima, trendovi se i dalje ne menjaju mnogo.

Psihologija je i dalje najtraženiji smer, ali u odnosu na prošlu godinu kada je prosek prijavljenih bio skoro 4 na prema 1, sada je taj prosek nešto manji, 3,27 kandidata konkurišu na jedno mesto.

Takođe, postoji i velika zainteresovanost za smerove poput stomatologije, medicine, IT smerova i arhitekture. Ovi studijski programi našli su se i prethodne godine u vrhu najpopularnijih smerova.

Medicinski i Saobraćajni fakultet beleže rast

U odnosu na prošlu godinu, veliki broj fakulteta univerziteta u Beogradu beleži pad u broju zainteresovanih. Tu se pre svega izdvaja FON koji ima drastičan pad broja prijavljenih u odnosu na prošlu godinu kada je taj broj iznosio 2.053, u odnosu na ovogodišnjih 1.679 prijava.

Konstatnu, ali i vrlo mali pad u zainteresovanosti drže EKOF i Arhitektonski fakultet u Beogradu sa procentualnim padom od 4,16% za ekonomiju, odnosno 6,15% za arhitekturu. Veći pad u broju zainteresovanih beleži Fakultet političkih nauka od 20,7%, kao i Pravni fakulteti u Beogradu i Novom sadu, od po preko 100 kandidata manje u odnosu na 2024.

Jedan od retkih fakulteta koji ove godine beleži rast jeste Medicinski fakultet u Beogradu, gde u odnosu na prošlu godinu i 994 prijavljenih kandidata, ove godine ima 1.081 zainteresovanih, kao i Kragujevcu, a veliki skok je zabeležio i Medicinski u Nišu, čak 50% više. Takođe, tu je i Saobraćajni fakultet u Beogradu, koji beleži rast od 16% u broju prijavljenih nego lane.

Puno slobodnih mesta

Na Beogradskom univerzitetu smerovi poput arhitekture, informacioni sistemi i tehnologije, menadžment i organizacija, elektrotehnika i računarstvo, pejzažna arhitektura, ekonomija, poslovno upravljavanje i statistika, međunarodne studije, psihologija, pedagogija, andragogija, logopedija, medicina, stomatologija, zubni tehničar i protetičar, farmacija – medicinska biohemija, molekularna biologija i fiziologija – popunili su sva mesta u prvom upisnom roku.

Što se tiče slobodnih mesta, ima ih skoro na svim fakultetima. Jedino su FON i Arhitektonski faklutet popunili svoja mesta, za razliku od prošle godine, kada su u prvom upisnom roku pored ova dva koja su i ove godine, sva mesta popunili i Elektrotehnički fakultet, Fakultet bezbednosti i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja. Mali broj mesta za drugi upisni rok ostao je na ETF-u (30), Mašinskom fakultetu (13), Saobraćajnom (22), Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja (18), Fasper (9), Stomatološkom (20) i na Farmaceutskom (34). Na svim ostalim fakultetima ostalo je značajno više upražnjenih mesta, a ukupno 4.325 mesta, od čega 2.210 na budžetu i 2.115 samofinansirajućih, što je brojka od 544 mesta više u odnosu na prethodnu godinu kada je za drugi krug upisa ostalo 3.781 slobodnih mesta.

Na fakultetima koji pripadaju Niškom univerzitetu, popunjeni su sledeći smerovi: filozofija, nemački jezik, novinarstvo, ruski jezik, sociologija, socijalna politika i socijalni rad, strukovne studije za medicinske sestre, arhitektura, računarske nauke. Najviše slobodnih mesta za drugi upisni rok ostalo je na Elektronskom fakultetu (250), zatim Fakultetu za zaštitu na radu (195), onda na Prirodno-matematičkom fakultetu (190) i to na smerovima matematika, geografija i biologija. Dosta slobodnih mesta ima i na Ekonomskom fakultetu (169), zatim na Filozofskom (119), Mašinskom (118) i Pravnom (109).

Što se tiče Kragujevačkog univerziteta, smerovi koji su popunili sva mesta u prvom upisnom roku: Inženjerski menadžment na Fakultetu tehničkih nauka u Čačku, zatim Integrisane akademske studije medicine i Integrisane akademske studije stomatologije na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu, nekoliko smerova na Filološko umetničkom fakultetu, gde su popunjeni smerovi Izvođačke umetnosti violončelo, kontrabas, oboa, tambura, kao i smerovi Grafički dizajn: Vizuelne komunikacije i umetnost knjige i smer Unutrašnja arhitektura. Popunjen je i smer Gastronomski menadžment na Fakultetu za hotelijerstvo i turizam. Na Fakultet medicinskih nauka ostalo je 15 slobodnih mesta za drugi upisni rok, dok na svim ostalim zajedno ima još 1.673 upražnjena mesta za buduće brucoše.

Na Novosadskom univerzitetu osnovne i integrisane studije zajedno upisalo je 5.310 studenata, a slobodnih mesta ostalo je 4.194. Slobodnih mesta ima na svim fakultetima, a najmanje ih je na Akademiji umetnosti (56) i Medicinskom fakultetu (81). Na svim ostalima broj upražnjenih mesta je preko 100, a najviše ih je na Fakultetu tehničkih nauka čak 745.

Takođe, i na univerzitetu u Novom Pazaru ostalo je dosta slobodnih mesta. Na departmanima za ekonomske i prirodno-matematičke nauke ima najviše slobodnih mesta, po 73. Treba naglasiti da je među ponuđenim studijskim programima i novoakreditovani program Turizam, koji ima 30 mesta na budžetu i 20 na samofinansiranju.Na filološkim naukama, gde se izučavaju Engleski jezik i književnost i Srpska književnost i jezik, mogu da se upišu 42 brucoša, a na filološkim naukama (SP Vaspitač u predškolskim ustanovama) 14 studenata.Na departmanu za tehničko-tehnološke nauke (u čijem sastavu su Arhitektura, Građevinarstvo i Softversko inženjerstvo) ostalo je 59 mesta.Drugu šansu za upis na Departmanu za biomedicinske nauke, na Rehabilitaciji mogu da ostvare 3 kandidata, a na Sportu i fizičkom vaspitanju njih 11.Što se osnovnih strukovnih studija tiče, studijski program Zdravstvena nega ima 21 slobodno mesto.

Kako brucoši vide upis?

Iako brojke jasno pokazuju pad interesovanja, iskustva novih studenata otkrivaju i drugu stranu priče.

Maša Matković, brucoškinja na Italijanskom jeziku Filološkog fakulteta u Beogradu, ističe da je njen proces upisa bio „jednostavan i bez komplikacija“, jer se sve odvijalo online uz detaljna objašnjenja na sajtu fakulteta. „Na dan polaganja sam imala malu tremu, ali je organizacija bila korektna i sve je prošlo u najboljem redu“, kaže Maša i dodaje da blokade, nisu uticale na njenu odluku da se upiše na državni fakultet.

S druge strane, Vukašin Vučković, koji je ove godine upisao privatni univerzitet Singidunum na smeru Turizam, hotelijerstvo i ekonomija hrane, objašnjava da je razmišljao i o državnom Ekonomskom fakultetu, ali da se na kraju odlučio za privatni. „Prijava je trajala svega par minuta pošto se sve obavlja online. Organizacija je bila dobra, bez čekanja i gužvi. Blokade nisu presudno uticale na moju odluku da upišem privatni fakultet, već lični razlozi, ali mi je u ovom trenutku upis na Singidunum izgledao kao sigurnija opcija sobzirom na celokupnu društvenu situaciju“, kaže on i dodaje da planira da ostane u ugostiteljstvu i jednog dana vodi sopstveni lokal.

I dalje veoma malo interesovanje za nastavničke studijske programe

Prema podacima BU, nastavnički studijski programi ostaju među najmanje traženim. Posebno zabrinjava podatak da je za nastavnika fizike ove godine upisan samo jedan student, za nastavnika hemije šest, a za nastavnika geografije devet. Ni prethodne godine situacija nije bila značajno bolja – tada je na smeru za nastavnika hemije bio upisan jedan student, za fiziku tri, a za geografiju 14.

Iako su i dalje na dnu po broju prijavljenih brucoša, pojedini fakulteti beleže blagi pomak. Fakultet za fizičku hemiju, Rudarsko-geološki fakultet i Tehnički fakultet u Boru imaju nešto veće interesovanje nego prošle godine, dok je Geografski fakultet ostao na istom nivou.

Na Novosadskom univerzitetu najmanje interesovanje među budućim brucošima vlada za Poljoprivrednim, Građevinskim i Tehnološkim fakultetom.

Sve je očiglednije da se problem ne svodi samo na broj mesta, već i na širu društvenu i ekonomsku situaciju, koja ipak utiče na odluke maturanata gde, kako i da li žele da studiraju. Međutim, pad interesovanja nije svuda isti – pojedini fakulteti i dalje privlače kandidate, pa čak beleže i rast. Sledeći izazov za univerzitete biće prilagođavanje novim generacijama, a pojedini državni fakulteti će morati ozbiljno da preispitaju svoju ponudu i da pronađu nove načine da privuku brucoše.