Lako je reći - nemojte lagati. Svi znaju da je to loše još od vrtića. Na prvi pogled začuđujuće, ali kada se uđe u listu razloga i spisak svih „sitnica" koje odstupaju od istine, postaje jasno da, kao i u oglašavanju, ne samo da se ne sme tvrditi neistina, već se korisnik (u ovom slučaju, onaj koji čita CV) ne sme ni - dovesti u zabludu oko proizvoda (onoga ko konkuriše za posao).
Svet su odavno obišle priče o čuvenim korporativnim skandalima vezanim za članove upravnih odbora i direktore koji su tvrdili da su stekli diplome na fakultetima na kojima nikada nisu ni studirali. Osim ovih „masnih" laži, značajan postotak sastoji se u prikrivanju i iskrivljavanju činjenica. Psiholozi kažu da je potreba da se dopadnemo svima data, ali da se, kada je reč o trošku laganja potencijalnog poslodavca, u ovom slučaju mimikrija ne isplati - više se gubi nego što se dobija.
Neke od najčešćih grešaka u radnoj biografiji odnosi se na pogrešno predstavljanje činjenica: ukoliko je neko bio postavljen na određenu poziciju od kraja jedne godine do proleća druge godine, prikazivanje toga kao „menadžer kol centra: 2007-2008" je ono što, nakon provere, može da kod poslodavaca postavi pitanje iz kog razloga i u kojoj meri ste „šminkali„ podatke o sebi. Takođe, titula i pozicija na kojoj se radi često se kreira tako da „zvuči dobro", a sve s ciljem da se famozni prvi utisak poboljša, i da se prođe u naredni krug. Pripisivanje zasluga sebi, umesto timu, se takođe uzima kao ozbiljna greška, a zatrpavanje radne biografije funkcijama koje je kandidat radio i brojem ljudi kojima je bio nadređen, čak i kad je zaista imao veliku odgovornost, smatraju se „racionalizacijom" odnosno psihološkim mehanizmom koji radi u korist ličnog zadovoljstva.
Ono što je najkritičnije kada je reč o velikoj konkurenciji na tržištu rada je da tragaoci za poslom, budući da su nekoliko puta odbijeni kao „previše kvalifikovani" za željene pozicije, počinju da skrivaju svoja akademska i ostala dostignuća, prećutkuju postdiplomske studije, prethodno menadžersko iskustvo, volonterski rad u neprofitnom sektoru odakle su poneli značajna organizaciona i druga iskustva...
Kako „zvuči" vaš CV?
Na pojedincu je da donese odluku o tome. Najčešće nismo svesni koliko naša šminkanja CV-ja deluju na ljude koji ga čitaju. Zapošljavajući ljude, iskustvo koje su stekli tom prilikom, dozvoljava im da čitaju između redova i da prozru sva vaša precenjivanja određene činjenice. Jedan dobar savet je - uđite u cipele onoga ko čita CV i probajte da steknete sliku o utisku koji CV može izazvati.
Druga, možda efikasnija, stvar je - probajte da zamislite prvu stranu svog CV-ja objavljenu na naslovnoj strani nekih novina ili u internom biltenu kompanije za koju ste prethodno radili. Ovako bi više ljudi imalo pristup informacijama za koje vi smatrate da mogu biti istinite. Ukoliko ste bili iskreni i sve činjenice koje ste naveli su tačne, neće naići na neki odjek. Međutim ukoliko je sve „naduvano", ljudi koji vas poznaju i koji su imali način da provere te podatke imaće priliku slatko da se nasmeju.
Kakve su posledice?
Ok...Napisali ste CV, našminkali ga svim onim podacima koji bi mogli biti činjenice (ali to ipak
nisu) i poslali ste ga na adresu svog potencijalnog poslodavca. Čekanje se isplatilo i vi ste pozvani na intervju. Šta sad? Da li nastaviti sa laganjem ili usporiti i početi sa istinom....Ali kako posle toliko neistine? Dakle još laganja. I posle sjajnog intervjua, dobili ste posao! Ono što predstavlja sledeću prepreku je - kako raditi posao koji ne znaš? Kada to vaš poslodavac sazna, otkaz će biti logičan sled stvari. Ali vašim „mukama" ni tu nije kraj, jer postoji mogućnost da se vaš prošli i budući poslodavac poznaju i vaše ime može slučajno da iskrsne. I tako svaki potencijalni poslodavac može saznati vašu "malu" tajnu.
Druga opcija je da ste se opametili i da izbegavate laganje na sledećim intervjuima. Sve je prošlo dobro dok vas nisu pitali razlog zbog čega ste napustili prethodni posao i onda opet sledi pitanje: "Da li da lažem"? Ako slažete idete opet ispočetka a ako kažete istinu postoji mogućnost da ne dobijete posao. Zato je najbolje ne pribegavati lažima uopšte!
Ništa nije nemoguće saznati niti postoji bilo šta što možete dovoljno dobro sakriti. Ono što se praktikuje u velikim kompanijama i što sve češće postaje praksa je provera biografije. Time se izbegava mogućnost da neko ko je lagao u svojoj biografiji dobije posao. Što dodatno osigurava tu kompaniju da ne troši napor ni resurse u nekoga ko ne ume da radi posao za koji je konkurisao. Iako zvuči zanemarljivo, sve te laži mogu da vas obeleže i da vam zagorčaju potragu za poslom.
Šta je poželjno da uradite!
Pravi savet bi bio - zadržati radnu biografiju na profesionalnom nivou, gledati da ne bude predugačka, i da se ne dogodi da se oko bilo koje stavke generiše sumnja. Ukoliko pozicija koja je bila prvo navedena ne podrazumevala širi opseg posla od onog koji se uobičajeno podrazumeva, a konkurišete za slično radno mesto, logično je pretpostaviti da to poslodavac već zna. Samim tim nema potrebe da to posebno ističete, nego detalje treba da sačuvate za usmeni razgovor. Na primer, ako ste radili u administraciji i obavljali knjigovodstvene poslove, nema potrebe da nabrajate koji su sve to poslovi u pitanju, vaš poslodavac ih dovoljno dobro poznaje. Ukoliko ste pak radili u inovativnom sektoru u koji je ulagano dosta novca te je i vaš razvoj kompetencija išao inovativnim i netipičnim putem sa proširenjem zaduženja i odgovornosti, budite spremni da ga objasnite kada dođete do intervjua.
U svoju biografiju uključite sve ono što može da vam pomogne da ukažete na svoju stručnost i prednosti nad kvalifikacijama drugih kandidata. Šminkanje ne podrazumeva isticanje svih onih sitnica koje dokazuju da znate i volite posao za koji ste konkurisali. Propratno pismo će vam poslužiti da objasnite sve ono što ne može da stoji u CV-ju ili da, eventualno, objasnite svoje nedostatke.
Nije loše imati u vidu da oni koji ove savete pišu ne žive živote nećaka Donalda Trampa niti su im oduvek cvetale ruže, a možda nije loše znati i to da su takođe imali ista iskušenja. I, na sreću, menjali su problematične delove. To je zaista jedini ispravan put.
