Tokom studija ćeš često dobijati pregršt saveta o tome kada treba krenuti u potragu za praksom, od toga da ne treba žuriti, jer ćeš raditi celog života, do toga da treba što pre krenuti, da bi bio korak ispred i ugrabio najbolje prilike u trenutku kada tvoji vršnjaci završavaju fakultet bez u međuvremenu stečenog radnog iskustva.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Ovakav dijapazon saveta te može baciti u velike dileme, a istina obično bude negde u sredini. Dakle, kada je pravo vreme za prvu praksu?
Savet 1: Šta te motiviše da obavljaš praksu?
Praksa može biti dosta toga, od napornog i vrlo često prekovremenog radnog vremena u nekoj koorporaciji, sa učestalim putovanjima ili sa druge strane, niskodimačno radno okruženje, bez ikakvih očekivanja od početnika i sa malo prilika za upijanje znanja.
Pre nego što se prijaviš za svoju prvu praksu, bitno je zapitaš sebe šta je tvoj motiv za obavljanje te prakse – da li te intrigira neka posebna oblast i nestrpljiv si da kreneš nešto opipljivo da radiš i jednostavno želiš sigurnost koja dolazi kao posledica stečenog znanja ili prosto želiš referencu u svom CV-ju kao bržu ulaznicu za dalje karijerne korake.
U zavisnosti od toga šta je tvoj odgovor, na osnovu toga ćeš i moći da znaš u kom smeru ide tvoja odluka o tome koju vrstu prakse i u kom periodu školovanja ćeš je tražiti.
Savet 2: Koliko imaš vremena na raspolaganju?
Kao što smo već pomenuli, postoje različiti programi praksi — letnje tromesečne prakse, prakse koje vode ka stalnom zaposlenju, projektne prakse u nekom trenutku u godini, itd.
Imaj na umu da u odlučivanje uvrstiš pored vrste prakse koju želiš, a na osnovu motiva koji si identifikovao, i vreme koje imaš na raspolaganju.
Da li ti je leto potpuno slobodno ili je pretrpano ispitima? Da li su ti obavezna uživo predavanja i sebi ne možeš da priuštiš da u toku godine obavljaš praksu? Postavi neke od tih opipljivih činilaca na papir i imaćeš odgovor na osnovu kojeg ćeš moći jasno da se usmeriš ka potrazi odgovarajuće prakse.
Dodatno, uvek budi otvoren da dobiješ sve potrebne informacije od poslodavca. Ukoliko si prva ili druga godina fakulteta, izvesno je da bi ti prakse koje vode ka stalnom zaposlenju bile prevelika obaveza. Te informacije potraži na samom početku komunikacije sa firmom.
Savet 3: Kada se osećaš dovoljno zrelim za praksu?
Jasno je da nikada nečega neće biti dovoljno ako to koristimo kao izgovor da izbegnemo neprijatnost kojoj ćemo sebe izložiti. Tako ćemo sebe često zapitati da li imamo dovoljno znanja ili smo dovoljno spremni za prvi intervju. U ovom kontekstu dovoljna zrelost se ne odnosi ni na znanje, ni na pripremljenost, već na taj unutrašnji osećaj da je sada vreme da iskoračimo iz knjiga i osetimo kako izgleda realan poslovni svet.
Ukoliko ne osećaš da je taj trenutak, nemoj prisiljavati sebe na preuranjen korak i eventualno napraviti neku traumu od prvog radnog iskustva, ali sa druge strane, poslušaj svoj unutrašnji osećaj, ukoliko ti govori da je vreme da pošalješ prijavu.
Savet 4: Petražuj oglase čak i kada ne nameravaš da se prijaviš
Dobro je biti informisan i u toku, zato pretražuj oglase i gledaj šta se traži na tržištu rada, možda će ti nešto privući pažnju i zainteresuje te u kojem bi smeru mogao sebe da vidiš. Takođe, možda te to isprovocira da uočiš na kojim poljima možeš dodatno da radiš i gradiš znanja i budeš svoj na svome u trenutku kada odlučiš da napraviš taj korak prvog slanja CV-ja.
Pravi trenutak za prvu praksu je za svakoga individualan i za nekoga će to biti već prva godina, dok će drugi jednostavno naći posao bez obavljanja bilo koje prakse. Zato razmisli o svim ovim činiocima kao što su motivi, resursi kojima raspolažeš u vidu vremena i unutrašnji osećaj i napravi pravu odluku za sebe.
