„Diplomirao sam!“, rečenica čije izgovaranje donosi veliku radost za tebe i tvoje bližnje. Nakon stišavanja euforije, kao sistematičan mlad čovek, sigurno razmišljaš o narednim koracima za profilisanje svoje karijere kroz izbor prvog poslodavca i željenog posla, upravo zato želimo da ti približimo i raščlanimo pojmove kao što je pripravnički staž, stručna praksa i prava i obaveze koje su vezane za ovaj vid-formu radnog angažovanja koji predstavlja prvi korak u tvojoj karijeri.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Pripravnički staž u Zakonu o radu
Pripravnički staž je regulisan čl. 47. Zakona o radu, gde se definiše da je pripravnik lice koje prvi put zasniva radni odnos za zanimanje za koje je steklo određenu vrstu ili stepen stručne spreme radi obavljanja pripravničke prakse, kada je pripravnički staž kao uslov za rad na određenim poslovima utvrđen zakonom ili pravilnikom. Radi se, dakle o osobi koja ili nema nikakvog radnog iskustva ili ima radno iskustvo van struke, a prvi put zasniva radni odnos za zanimanje stečeno školovanjem. Bitno je, dakle, da u zanimanju za koje se školovalo prvi put zasniva radni odnos, a u cilju sticanja pripravničkog staža.
Za pojedina zanimanja zakon ili podzakonski akt određuju da za zasnivanje radnog odnosa nije dovoljno imati odgovarajuće obrazovanje, to jest određenu vrstu i stepen stručne spreme, već je neophodno nakon školovanja kroz pripravnički staž steći određeno radno iskustvo. Pripravnički staž predstavlja praktičnu nadgradnju znanja stečenog školovanjem, čime se postiže puna spremnost za rad na poslovima u okviru određene vrste i stepena stručne spreme. U cilju obavljanja pripravničkog staža, poslodavci sa licima koja su završila školovanje zasnivaju radni odnos u svojstvu pripravnika. Kako se ovaj ugovor potpisuje radi sticanja neophodnog pripravničkog staža, moguće ga je sklopiti sa licem bez radnog iskustva u okviru stečene stručne spreme, kao i sa licem koje je radilo u konkretnoj struci kraće od vremena utvrđenog za pripravnički staž.
Razlike između statusa pripravnika i pripravnika volontera
Dakle, najbolje ćemo ti ilustrovati kroz praktične primere razlike između ova dva pojma, jer verovatno često čuješ od svojih vršnjaka „ja sam pripravnik ali ne primam platu”, što je dosta zbunjujuće jer sa druge strane postoje i pripravnici koji primaju naknadu za svoj rad. Prvi korak je da odvojimo državni i privatni sektor, gde u obe grane postoje određene specifičnosti, kako bi ti detaljnije izložili status pripravnika u oba sektora.
Status pripravnika u državnom sektoru je regulisan Zakonom o radnim odnosima u državnim organima, gde se navodi da se lica koja prvi put zasnivaju radni odnos mogu primiti u radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika. Pripravnički staž za pripravnike sa srednjom školskom spremom traje šest meseci, a za pripravnike sa završenom višom ili visokom stručnom spremom pripravnički staž traje 12 meseci ako zakonom nije drugačije određeno (npr. Zakon o uređenju sudova koji reguliše položaj sudskih pripravnika predviđa da pripravnički staž traje 24 meseca). Za vreme pripravničkog staža pripravnik se osposobljava za vršenje određenih poslova kroz praktičan rad, da bi po isteku pripravničkog staža pripravnik imao obavezu da u roku od šest meseci položi pripravnički ispit, a ukoliko ga ne položi u roku - prestaje mu radni odnos. Važno je da naglasimo da za vreme pripravničkog staža pripravnik imaš pravo na zaradu i sva druga prava iz radnog odnosa, jer se radi o vrsti radnog odnosa na određeno vreme. Naravno, plaćaju ti se i doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Kao što smo napomenuli, ono što unosi konfuziju je rečenica koja se koristi u praksi „ja sam pripravnik, nemam platu”, istina je da u zakonu postoji kategorija koja se stručno naziva pripravnik-volonter gde ne postoji obaveza poslodavca da isplati naknadu za rad. Naime, čl. 13. Zakona o radnim odnosima u državnim organima je predviđeno da se pripravnik može primiti radi stručnog usavršavanja u svojstvu volontera. U toku stručnog osposobljavanja pripravnik volonter ne prima platu, niti su mu plaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje jer to nije vrsta rada na određeno vreme. U toku stručnog osposobljavanja pripravniku volonteru obezbeđuju se prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja u slučaju invalidnosti i nastanka telesnog oštećenja prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom bolešću, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Mere podrške za pripravnički staž u privatnom sektoru
Potrebno je naglasiti da se u privatnom sektoru u najvećem broju slučajeva zaključuje Ugovor o stručnom osposobljavanju radi obavljanja pripravničkog staža. Ključna razlika u odnosu na ugovor sa pripravnikom je u tome što lice koje ima potpisan ugovor o stručnom osposobljavanju nije u radnom odnosu, te nema pravo na zaradu. Poslodavac mu može obezbediti određenu naknadu koja se neće smatrati zaradom u smislu Zakona o radu, baš kao i licu na stručnom usavršavanju, ali nije na to dužan po zakonu. Dakle, obzirom da u privatnom sektoru ne postoji Zakonom regulisan status pripravnika (kao kategorije koja prima naknadu koja će se smatrati zaradom), zato je Nacionalna služba za zapošljavanje (u daljem tekstu:NSZ) uvela značanje mere podrške za odrađivanje pripravničkog staža u privatnom sektoru (zato ti savetujemo da prijava na evidenciju nezaposlenih bude tvoj prvi korak nakon sticanja diplome).
Naime, Nacionalna služba za zapošljavanje može da finansira meru pripravništva u dužini propisanoj zakonom, ali ne duže od 12 meseci. NSZ finansira realizaciju pripravničkog staža u dužini od 9 meseci za lica sa šestim nivoom kvalifikacije i/ili 180 ESPB, odnosno 12 meseci za lica sa najmanje šestim nivoom kvalifikacije i 240 ESPB. Ova mera pripravništva kao što je navedeno na zvaničnom sajtu NSZ namenjena je za mlade sa visokim obrazovanjem kod poslodavca koji priprada privatnom sektoru, koji redovno izmiruje doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, ima kadrovske, prostorne i tehničke kapacitete za realizaciju ove mere. Nezaposleno lice mora imati najmanje šesti nivo kvalifikacije i prosečnu ocenu najmanje 8,0 na završenim studijama, do 30 godina starosti i da nema radnog iskustva u struci za koju je stečena kvalifikacija. Nadalje, za lica sa završenom srednjom stručnom spremom finansiranje ove mere gde se prima naknada za obavljanje pripravničkog staža može da traje najduže 6 meseci.
Visina pripravničke zarade
Visina pripravničke zarade u državnom sektoru se uglavnom određuje za svaku oblast podzakonskim aktima koji su vezani za konkretan sektor, ali po pravilu pripravnička zarada iznosi 80 % od iznosa pune zarade koja se ostvaruje u tom konkretnom sektoru.
Što se tiče visine naknade koju daje NSZ, koja se isplaćuje u sklopu realizacije mera preduzetništva u privatnom sektoru po osnovu zaključivanja ugovora o stručnom osposobljavanju, ona pre svega zavisi od konkretno donete mere ali da ne ostanemo nedorečeni što se tiče konkretne visine naknade, u okviru programa „Moja prva plata” za 2023. godinu je bila predviđena visina naknade za mlade sa srednjom školom u iznosu od 25.000,00 dinara, dok je za lica sa završenom visokom stručnom spremom bila predviđena naknada u iznosu od 30.000,00 dinara.
Prilikom izbora poslodavca, uvek se rukovodi, ne samo sa visinom pripravničke zarade, odnosno naknade, već i znanjem i perspektivom koju ti nudi konkretan poslodavac.
