Kada pomisliš na „umrežavanje“ ili networking, možda ti prva asocijacija bude kancelarija, ozbiljna poslovna konferencija, ljudi sa imejl vizitkartama, poslovni interesi i osećaj neprijatnosti. Ako si ikada stao pred vrata događaja i osetio tremu, ako si oklevao da pošalješ prvu poruku nepoznatoj osobi ili si se zapitao da li ćeš reći „pogrešnu stvar“, to je potpuno normalno. Mnogi mladi osećaju da je umrežavanje komplikovano i neprirodno ili čak.
Ali istina je da umrežavanje nije rezervisano samo za poslovne sastanke ili LinkedIn profile, to je veština koja ti može otvoriti vrata do stipendija, prvih poslova, mentora, saradnji, čak i prijateljstava. Uz prav pristup i razumevanje, umrežavanje može biti prirodno, prijatno i korisno iskustvo. U nastavku ćemo zajedno proći kroz to zašto umrežavanje ponekad deluje teško, koje koristi ima i kako ga uspešno praktikuješ bez neprijatnih osećaja.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Zašto umrežavanje kod mladih izaziva neprijatnost?
Istraživanja pokazuju da se kod mladih često javlja anksioznost u socijalnim situacijama, posebno kada se radi o strancima ili ljudima visokog statusa, što direktno utiče na osećaj neprijatnosti u umrežavanju.
Pogledaj nekoliko konkretnih primere situacija koje ti mogu zvučati poznato i razloge zašto se osećaš nelagodno u njima:
“Prići nepoznatoj osobi na događaju”
Stojiš na konferenciji, predavanje je završeno i svi se razilaze. Želiš da razgovaraš sa studentom koji ima isti projekat kao, ali ne znaš na koji način da priđeš i šta da kažeš prvo. Ovakvi momenti aktiviraju strah od odbacivanja i samoprocenu, što često čini da odlažeš kontakt, iako bi razgovor mogao biti prijatan i koristan.
“Slanje poruke nepoznatoj osobi na LinkedIn‑u”
Na LinkedIn‑u vidiš osobu koja radi u firmi gde bi voleo da radiš praksu. Pišeš poruku, ali brišeš je hiljadu puta pre nego što je pošalješ. Tvoj mozak uvećava moguće negativne ishode. To je poznato kao anticipatorna anksioznost, strah koji se javlja pre samog susreta, i koji je često veći od realnog iskustva.
“Razgovor sa mentorom ili profesorom”
Na času ili radionici, želiš da postaviš pitanje profesoru, ali ćutiš jer misliš da će pitanje biti glupo. Često se fokusiraš na mogućnost da pogrešiš, a ne na mogućnost da naučiš nešto novo. Ali profesor/mentori uglavnom žele da pomognu — i retko procenjuju mladog čoveka negativno zbog pitanja.
“Uključivanje u grupni razgovor”
Dođeš na radionicu i vidiš grupu ljudi kako razgovaraju intenzivno. Želiš da se uključiš, ali ne znaš kako da prekineš njihov tok. Osećaj „izopštenosti“ javlja se jer tvoj mozak procesuira grupnu dinamiku kao kompleksniju nego što jeste. Ipak, većina ljudi pozitivno reaguje kada se neko pristojno uključi, smatraju to znakom zainteresovanosti.
Benefiti mreže kontakata
Mreža kontakata nije samo lista imena u telefonu ili na LinkedIn‑u, to je zbir ljudi sa kojima možeš razmenjivati znanje, iskustva, prilike za rast i podršku.
1. Pristup novim znanjima i resursima
Ljudi sa različitim iskustvima mogu ti pružiti uvide koje ne bi sam/a mogao/la da dobiješ. Na primer, student bioinženjeringa možda ti može pokazati kako se pripremiti za intervju u medicinskoj firmi.
2. Prilike za praksu i posao
Mnogi poslovi i prakse nikada nisu javno oglašeni. Često se rade kroz preporuke, zato što neko koga poznaješ smatra da si pravi kandidat.
3. Razvoj veština komunikacije i samopouzdanja
Svaki put kada razgovaraš sa nekim novim, vežbaš prezentovanje sebe, ali i slušanje, empatiju i prilagođavanje poruke sagovorniku.
4. Emocionalna podrška i mentorski odnosi
Kontakt sa mentorom ili više iskusnim kolegom može ti pomoći da izbegneš neke greške koje bi sam napravio.
Kako da prevaziđeš neprijatnost i pravilno gradiš mrežu kontakata
Iako se umrežavanje može činiti zastrašujuće, to je zapravo niz malih koraka koje možeš da savladaš postepeno. Evo kako:
1. Počni od onoga što ti je prirodno
Ne moraš odmah postati majstor socijalnih veština. Ako si introvertan, to je okej, fokusiraj se na duboke (ne mnogobrojne) razgovore. Ako si ekstrovertan, iskoristi svoju energiju da upoznaš više ljudi.
2. Postavi cilj pre kontakta
Umesto da razmišljaš „moram da steknem kontakte“, postavi sebi jasnu nameru: Danas ću da porazgovaram sa dve nove osobe i saznam šta one najviše vole u svojoj oblasti.
3. Usmeri pažnju na drugu osobu
Ljudi vole da govore o svojim iskustvima. Pitanja poput: „Kako si došao do ove ideje?“ ili „Šta ti je najviše pomoglo u studijama?“ otvaraju prijatne razgovore.
4. Vežbaj male socijalne interakcije
Ako ti je neprijatno da odmah priđeš potpunim strancima, počni od sitnica: pozdravi osobu iz druge grupe, komentariši prezentaciju pre početka pauze, zahvali predavaču posle predavanja.
5. Prati učenje iz svake situacije
Posle svakog događaja, zapiši šta je prošlo dobro i šta bi mogao da uradiš drugačije. To ti gradi samopouzdanje.
Umrežavanje nije nikakva misteriozna veština ili tajna forma komunikacije koju samo „odabrani“ imaju. To je niz malih koraka, pažljivo slušanje, jasno pričanje o sebi i interesovanju za druge, koji ti omogućavaju da se povežeš sa ljudima koji mogu da ti pomognu, motivišu te i uvedu te u svet prilika.
Neprijatnost koju osećaš nije znak da nešto ne možeš; to je normalna reakcija, i ona prolazi. Uz praktične tehnike, malo planiranja i pravo razumevanje svojih ciljeva, umrežavanje može da postane jedna od tvojih najjačih veština na putu ka ličnom i profesionalnom uspehu.
