Kako sam dobio svoj prvi posao – tri iskrene priče koje će te motivisati

Prvi posao je za većinu mladih jedna od najvećih prekretnica – trenutak kada teorija prelazi u praksu, a snovi počinju da dobijaju konkretan oblik. Ipak, ono što retko ko kaže jeste da taj put gotovo nikada nije pravolinijski.

Neki do posla dolaze slučajno, neki zahvaljujući upornosti, a neki jer su se usudili da pokušaju onda kada su mislili da nisu dovoljno spremni. Upravo zato smo razgovarali sa troje mladih ljudi koji danas rade potpuno različite poslove – i zamolili ih da se vrate na početak.

Njihove priče možda nisu savršene, ali su stvarne. I baš zato – vredne da ih čuješ.

Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)

Kada se prijaviš iako misliš da nemaš šanse

Luka Petrović danas radi kao junior projektni menadžer u jednoj IT kompaniji, ali njegov početak, kako kaže, nije bio ni približno siguran ni planiran.

Kako nam priča, dugo je odlagao prijave za posao jer je imao osećaj da mu “uvek još nešto fali”.

“Stalno sam gledao oglase i mislio – traže iskustvo, traže znanje, traže sigurnost… a ja sam imao samo želju da naučim,” kaže Luka.

Prelomni trenutak desio se kada je, gotovo impulsivno, odlučio da pošalje prijavu za praksu u firmi koja mu se dopadala. Umesto klasičnog, formalnog motivacionog pisma, odlučio je da napiše iskren mejl.

Objašnjava da je tada prvi put sebi dozvolio da ne glumi “idealnog kandidata”.

Nije krio da nema iskustvo, ali je naglasio koliko želi da uči i zašto ga baš ta oblast zanima. “Napisao sam bukvalno – znam da nisam najkvalifikovaniji, ali znam da bih dao maksimum.”

Na razgovoru za posao, kako kaže, nije briljirao u svakom odgovoru. Neke stvari jednostavno nije znao – i to je i priznao.

Ipak, nekoliko dana kasnije stigao je poziv.

Kasnije su mu, kako prepričava, rekli da ih je upravo ta iskrenost izdvojila. “Rekli su mi da su tražili nekoga ko će rasti, a ne nekoga ko već sve zna.”

Danas, nekoliko godina kasnije, Luka vodi manje projekte i radi sa timovima, ali i dalje pamti taj prvi klik – trenutak kada je odlučio da pokuša.

Hobi koji je prerastao u posao

Za razliku od Luke, Jovana Marković nije aktivno tražila posao kada je dobila svoju prvu priliku. Danas radi kao social media manager i vodi naloge za nekoliko brendova, ali sve je počelo – iz hobija.

Kako nam objašnjava, još tokom studija je otvorila Instagram profil na kojem je delila preporuke za knjige i serije.

“U početku je to bilo bukvalno za mene. Nisam razmišljala o algoritmu, strategiji, klijentima… samo sam želela da imam svoj kutak,” kaže Jovana.

Vremenom, njen profil je počeo da raste. Ljudi su reagovali na njen stil pisanja, estetiku i način na koji komunicira.

Ipak, kako ističe, nikada nije planirala da to pretvori u posao.

Prekretnica se desila kada joj se javila mala firma koja je slučajno naišla na njen profil. Tražili su nekoga ko bi vodio njihove društvene mreže – i pitali su je da li bi bila zainteresovana.

“Sećam se da sam mislila – čekajte, ja nisam ‘stručnjak’. Nemam kurs, nemam sertifikat… ali onda sam shvatila da imam konkretan primer svog rada,” prepričava.

Prihvatila je saradnju, uz dozu straha i mnogo učenja u hodu.

Prvi klijent joj je, kako kaže, bio najvažniji. Ne samo zbog iskustva, već i zbog samopouzdanja koje je tada počela da gradi.

Danas radi sa više klijenata i razvija strategije za njihove brendove, ali i dalje veruje da je ključ bio u tome što je krenula bez pritiska.

“Da sam čekala da budem ‘spremna’, verovatno nikad ne bih počela.”

Jedan razgovor koji je promenio sve

Nikola Ilić danas radi u sektoru prodaje u jednoj međunarodnoj kompaniji, ali njegov prvi posao nije došao kroz oglase, CV-jeve i standardne prijave.

Kako nam priča, sve je počelo na jednom rođendanu.

“Bio sam tamo bez ikakvog plana, upoznao sam čoveka koji radi u firmi koja me je zanimala i krenuli smo da pričamo potpuno opušteno,” kaže Nikola.

U tom razgovoru, spontano je spomenuo da traži posao i da bi voleo da radi u toj industriji. Nije, kako naglašava, imao velika očekivanja od tog susreta.

Razmenili su kontakte – i tu se priča privremeno završila.

Međutim, nekoliko nedelja kasnije, stigla mu je poruka.

“Pisalo je nešto slično kao: ‘Otvorila se pozicija kod nas, setio sam se tebe – javi ako si zainteresovan.’”

Nikola priznaje da tada prvi put ozbiljno shvata koliko su kontakti važni.

Prošao je kroz standardan selekcioni proces, ali mu je taj prvi kontakt otvorio vrata.

Danas radi u prodaji, komunicira sa klijentima i razvija poslovne odnose – i često se vraća na taj trenutak.

“Shvatio sam da networking nije neka veštačka stvar, nego samo – razgovor. I da nikad ne znaš ko može da te se seti u pravom trenutku.”

Možda nemaš plan, ali imaš početak

Tri različite priče, tri potpuno različita puta – i jedna zajednička stvar: niko od njih nije čekao savršen trenutak.

Neko je poslao prijavu iako nije bio siguran, neko je radio nešto iz ljubavi bez očekivanja, a neko je samo bio otvoren za razgovor.

Ako si trenutno u fazi traženja prvog posla, možda ti upravo to i treba da čuješ – ne moraš imati sve odgovore.

Dovoljno je da napraviš prvi korak.