Pravni institut prekovremenog rada je regulisan članom 53. Zakona o radu i sa ovim institutom ćeš se tokom svoje karijere vrlo često susretati, moramo da naglasimo da se prekovremeni rad ne podrazumeva, niti te poslodavac može naterati na ovu vrstu rada pod bilo kojim uslovima.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Upravo iz navedenog razloga želimo da ti detaljnije pojasnimo i približimo koja su tvoja prava kod prekovremenog rada.
Prekovremeni rad i uslovi za njegovo određivanje
Puno radno vreme u našoj zemlji iznosi 40 časova nedeljno, osim ako zakonom nije drugačije određeno, a opštim aktom može da se odredi da puno radno vreme bude kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno. Zakonodavac praktično određuje ovom odredbom da je okvir u kojem se kreće puno radno vreme između 36 i 40 časova nedeljno. Dakle, u skladu sa prethodno navedenim, po logici stvari, rad duži od opisanog punog radnog vremena smatra se prekovremenim radom.
U cilju zaštite osnovnih prava, ti kao zaposleno lice imaš Ustavom zagarantovano pravo na ograničeno radno vreme. Zakon u tom smislu restriktivno određuje prekovremeni rad kao izuzetak. Zakon predviđa da poslodavac može da zahteva da ostaneš prekovremeno, odnosno duže od punog radnog vremena, samo u slučajevima više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je potrebno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran.
Prema tome, moraš da znaš činjenicu da prekovremeni rad predstavlja izuzetak isključivo u zakonom propisanim, izuzetnim slučajevima i ne sme da postane redovna praksa. Okolnosti pod kojima se uvodi prekovremeni rad moraju da imaju „faktor iznenađenja“.
Maksimalni period trajanja prekovremenog rada
U situacijama kada nastupe uslovi koji su zakonom predviđeni za uvođenje prekovremenog rada, mora da postoji i odluka poslodavca da se uvede prekovremeni rad. Poslodavac ima obavezu da te obavesti o uvođenju prekovremenog rada u roku ne kraćem od 48 časova. Zakon strogo propisuje da prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno, ako to preračunamo na dnevni osnov, to znači da poslodavac ne sme da te prisiljava da radiš duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad (dakle 8 časova redovnog radnog vremena i 4 časa prekovremenog rada na dnevnom nivou). Navedeno u praksi znači da radna nedelja, ako povežemo redovan i prekovremeni rad, ne sme da traje duže od 48 sati.
Koliko se plaća prekovremeni rad?
U slučaju prekovremenog rada imaš pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu i to uvećanje mora da bude minimum 26 odsto od osnovice. Konkretno to znači da se kao osnovica za tvoj prekovremeni sat uzima tvoja lična osnovna zarada u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Osnovnu zaradu podeliš sa brojem radnih sati koje imaš za taj mesec, kako bi dobio iznos svoje osnovne satnice, koju zatim množiš sa 26 odsto i na taj način matematički dobijaš iznos svog prekovremenog sata.
Dakle, veoma bitno je da zapamtiš da poslodavac, u skladu sa zakonom, ima obavezu da ti plati prekovremeni rad u uvećanom iznosu i to najmanje 26 odsto ali samo na jedan deo zarade, tačnije na osnovnu zaradu. Uvećanje se ne računa na deo zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade i bonusi), kao ni na deo zarade za radni učinak niti na uvećanje zarade. Zakon predviđa samo minimum uvećanja od 26 odsto za prekovremeni rad, što znači u praksi da ti možeš i da pregovaraš sa poslodavcem da se u tvom ugovoru o radu predvidi veći procenat od zakonski određenog minimuma kao neka vrsta benefita.
Godišnji odmor i prekovremeni rad
Bitna činjenica je da u slučaju da koristiš svoje pravo na godišnji odmor, poslodavac ne bi smeo da te pozove radi obavljanja prekovremenog rada. Prema Zakonu o radu se ne možeš odreći prava na godišnji odmor, niti ti to pravo može biti uskraćeno od strane poslodavca.
Poslodavac prema potrebama posla rešenjem odlučuje o vremenu kada možeš koristiti godišnji odmor, uz prethodnu konsultaciju sa tobom. Rešenje ti se mora dostaviti najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. S obzirom da se prava na godišnji odmor ne možeš odreći, a nakon što poslodavac donese rešenje o tvom godišnjem odmoru, ti si dužan da postupiš po istom. To znači da u periodu korišćenja godišnjeg odmora koji je određen rešenjem poslodavca ne smeš da dolaziš na posao, niti ti poslodavac može u tom periodu naložiti da izvršavaš radne zadatke.
Ukoliko si na godišnjem, poslodavac ne može da od tebe zahteva prekovremeni rad, čak ni kada se pojave okolnosti koje predstavljaju osnov za uvođenje prekovremenog rada (viša sila, iznenadno povećanja obima posla i u drugim slučajevima). Jedini način da te poslodavac na zakonit način obaveže na prekovremeni rad u slučaju godišnjeg odmora je da ti izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, ali najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.
Oprečna mišljenja o funkciji prekovremenog rada
Videćeš kroz praksu da o prekovremenom radu mnoge tvoje kolege imaju veoma različito mišljenje, u toj meri da odlaze u dve potpune krajnosti. Mnogi smatraju da je uvođenje prekovremenog rada potpuno nepotrebno, jer bi se prekovremeni rad tumačio kao da nisu sposobni da svoje radne zadatke završe na vreme, da je to sredstvo izrabljivanja radnika i mogućnost zloupotrebe, dok će drugi u ovom institutu videti mogućnost za postizanje dodatnog radnog učinka, boljih rezultata rada i konačno, bolje zarade. U koju grupu ti spadaš, odlučićeš sam kroz praksu koju budeš stekao radeći prekovremeno.
