Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Dok jedni traže način da obezbede dodatne prihode i budu finansijski nezavisniji, drugi žele da što pre steknu iskustvo i započnu karijeru koja će im pomoći nakon diplomiranja. Zbog toga se studenti danas mogu pronaći na različitim pozicijama – od prodavaca, konobara i promotera, do administratora, programera, dizajnera i saradnika u marketingu.
Najčešći „studentski poslovi“ su:
- Ugostiteljstvo – konobari, šankeri, pomoćni radnici u kuhinji, radnici u restoranima i kafićima
- Trgovina i maloprodaja – radnici u supermarketima, buticima, na kasama, dopuna rafova i prodaja
- Magacinski poslovi i logistika – prijem robe, pakovanje, sortiranje, deklarisanje i priprema pošiljaka
- Administrativni poslovi – unos podataka, arhiviranje dokumentacije, pomoć u administraciji
- Promocije – promocije proizvoda u tržnim centrima, na sajmovima i događajima
- Pakovanje i deklarisanje proizvoda – rad u proizvodnim pogonima, pakovanje proizvoda i kontrola kvaliteta
- Dostava hrane i paketa – angažmani preko platformi poput Wolta i Glova ili kurirskih službi
- Call centri i korisnička podrška – telefonska ili onlajn komunikacija sa korisnicima, često uz mogućnost rada od kuće
- Digitalni poslovi – vođenje društvenih mreža, community management, digitalni marketing, unos sadržaja i drugi remote angažmani
- Privatni časovi i freelance angažmani – držanje časova, prevođenje, pisanje tekstova, grafički dizajn, video montaža i slični honorarni poslovi
„Najtraženiji poslovi su oni koji su dobro plaćeni“
Šta mlade motiviše da rade tokom studiranja i kako ih omladinske zadruge povezuju sa poslodavcima o tome za naš portal govorila je Breda Milić, direktorka Omladinske zadruge “Bulevar”.
“Najtraženiji poslovi su poslovi koji su dobro plaćeni, dnevnice koje traju kraće, a dobro su plaćene i administrativni poslovi koji traju do četiri sata dnevno”, rekla je Milić.
Kako navodi Milić, interesovanje studenata za određene vrste poslova ostalo je uglavnom nepromenjeno tokom prethodnih godina.
“Izbor studentskih poslova u odnosu na prethodne godine se nije menjao, osim što je iz godine u godinu veća zaintresovanost omladinaca za onlajn poslove i sve veći broj zainteresovanih maloletnih lica za rad”, rekla je naša sagovornica.
„Studenti odmah imaju ponudu za posao“
Prema njenim rečima, studenti u trenutku učlanjenja odmah imaju ponudu poslova, tako da vreme čekanja za prvi posao ne postoji. Milić nam je otkrila i da poslovi za mlade uglavnom ne zahtevaju određene veštine.
“Najčešći poslovi za studente su uglavnom poslovi koji ne zahtevaju određene veštine. Ukoliko postoje veštine, uglavnom se odnosi na poznavanje određenog stranog jezika ili programskog jezika”, navela je Milić.
Sve veći broj poslodavaca, kako Milić navodi, prilagođava raspored angažovanja prema potrebama angažovanog studenta.
„Ne odbijaj ponuđeni posao“
Govoreći o najčešćim greškama mladih, Milić je istakla da mnogi olako odbijaju ponuđene poslove.
“Naše zapažanje je da je greška odbiti ponudu za rad, čekajući bolju ili drugačiju priliku, jer na svakom poslu se nauče nove veštine i stekne novo iskustvo koje, sigurni smo, koristi ceo život”, rekla je Milić.
Milić je imala i savet za sve mlade koji žele da se zaposle preko omladinske zadruge.
“Student ili učenik koji nikad nije radio, a želi da stekne prvo iskustvo, želimo da poručimo da ne čekaju, dakle od 15 godine da počnu da rade preko omladinske zadruge. U tom slučaju stiču veliko iskustvo u različitim veštinama, a i oblikuju sebe za budući životni poziv kojim će se baviti”, zaključila je Milić.
Mogućnosti za zaradu danas su veće nego ikada
Od rada u kafićima i dostave hrane, preko deljenja flajera, do remote angažmana i freelance poslova – mogućnosti za „studentsku zaradu“ danas su veće nego ikada. Među studentima koji su odlučili da još tokom studija zakorače na tržište rada jeste i Antonina Ivanović, studentkinja druge godine novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
"Još u prvoj godini sam razmišljala da se zaposlim, ali sam se ipak više posvetila fakultetu i obavezama kako bih se navikla što pre. Međutim, i pre nego što sam upisala drugu godinu prijavila sam se u jednu studentsku zadrugu i ubrzo sam dobila poziv za posao", započela je svoju priču Ivanović.
Kako je navela naša sagovornica, oduvek je želela da se bavi novinarstvom, a trenutno radi kao promoterka na događajima i pomaže u vođenju društvenih mreža za jedan manji brend.
„To nije direktno novinarski posao, ali mi pomaže da razvijem komunikacione veštine i naučim kako funkcioniše rad sa ljudima i publikom. Smatram da će mi svako iskustvo značiti kada jednom konkurišem za posao u struci“, rekla je Ivanović.
Najveća prednost - fleksibilnost
Kako je istakla Ivanović, najveća prednost ove vrste poslova jeste fleksibilnost.
„Kada imam kolokvijume ili ispite, mogu da prilagodim raspored i posvetim se učenju. Naravno, dešava se da bude naporno, ali uz dobru organizaciju sve može da se postigne", objasnila je Ivanović.
Pored finansijske sigurnosti, ističe da joj posao donosi i mnogo više od plate.
„Naučila sam kako izgleda rad u timu, komunikacija sa klijentima i organizacija obaveza. Mislim da su to veštine koje se ne stiču samo kroz studije, a biće mi veoma korisne kada završim fakultet“, objasnila je Ivanović.
Naša sagovornica poručuje mladima koji razmišljaju o prvom poslu da se ne plaše da pokušaju.
„Ne mora prvi posao da bude idealan niti u struci. Važno je steći iskustvo, upoznati način na koji funkcioniše radno okruženje i razvijati veštine koje će kasnije otvoriti vrata nekim boljim prilikama“, zaključila je Ivanović.
Pored fakulteta, dva posla
Dok pojedini studenti rade poslove povezane sa budućom profesijom, ima i onih koji biraju poslove koji im omogućavaju da brzo zarade, steknu radne navike i postanu finansijski samostalniji. Među njima je i Svetlana Voštić, studentkinja završne godine Ekonomskog fakulteta u Beogradu, koja vikendom radi u jednom kafiću, dok radnim danima, kada nema predavanja, radi nokte u salonu.
"Još na prvoj godini fakulteta shvatila sam da želim sama da pokrivam svoje troškove, iako prvo nisam planirala da radim dva posla ali sam se vremenom navikla na takav tempo. Konobarisanje je bio prvi posao koji sam pronašla, a kako moja mama ima salon, vremenom sam naučila i da radim nokte. Danas uspevam da uklopim oba posla sa fakultetom, iako nekada nije nimalo lako", rekla je za naš portal Voštić.
Vikendi su, kaže Voštić, rezervisani za rad u kafiću, dok tokom nedelje zakazuje mušterije u salonu kada joj to obaveze dozvole.
"Najteže je kada se spoje ispitni rokovi i gužva na poslu, tada praktično nemam slobodan dan. Međutim, naučila sam da unapred organizujem obaveze, jer drugačije ne bih mogla sve da postignem. Konobarisanje me je naučilo kako da radim pod pritiskom i komuniciram sa različitim ljudima, dok sam kroz rad u salonu razvila preciznost, strpljenje i osećaj odgovornosti prema mušterijama. To su veštine koje će mi koristiti bez obzira na to čime ću se baviti nakon fakulteta", objasnila je Voštić.
„Ne treba se plašiti izazova“
Studentima koji razmišljaju da pronađu prvi posao savetuje da se ne plaše izazova.
"Ne postoji idealan trenutak da počneš da radiš. Uvek će biti obaveza i izgovora, ali kroz posao naučiš stvari koje nijedno predavanje ne može da ti pruži. Verujem da je svako iskustvo vredno, čak i ako nije direktno povezano sa profesijom kojom želiš da se baviš", zaključila je naša sagovornica.
Radne navike, odgovornost, komunikacija i organizacija često se uče upravo na "studentskim poslovima", zbog čega oni predstavljaju mnogo više od načina da se zaradi džeparac. I dok jedni prve poslovne korake prave u ugostiteljstvu, trgovini ili promocijama, a drugi u kancelariji ili digitalnom okruženju, zajedničko im je to što kroz rad postaju spremniji za izazove koji ih čekaju nakon završetka studija.
