Ako tražiš posao i stalno nailaziš na iste oglase, iste zahteve i isti osećaj da „nema mesta za početnike“, vrlo je verovatno da se pitaš da li nešto propuštaš. Možda si već poslala desetine prijava i dobila malo ili nimalo odgovora. To ume da poljulja samopouzdanje i stvori utisak da prilike jednostavno ne postoje ili da postoje samo za neke druge, studente ili mlade sa dosta više iskustva ili snalažljivosti.
Foto: Startuj.infostud.com (Canva)
Ono što ti se retko kaže jeste da jedan broj poslova nikada ne završi na oglasima. Ne zato što kompanije žele da ih sakriju, već zato što zapošljavanje često ne počinje konkursom, već potrebom, razgovorom ili pravim trenutkom. Upravo tu se otvara prostor za tebe, čak i ako si na početku karijere.
Gde se poslovi najčešće oglašavaju (i zašto tu nisu svi)
Većina mladih započinje potragu na portalima za zapošljavanje, LinkedIn-u ili društvenim mrežama. To su važni kanali, ali oni prikazuju samo vidljivi deo tržišta rada. Kompanije se odlučuju da objave oglas kada već imaju jasno definisanu potrebu, budžet i vreme za selekciju. Međutim, u praksi se često dešava da tim raste postepeno, da se traži „još jedna osoba ako se pojavi prava“, ili da se posao popuni preporukom pre nego što oglas uopšte ugleda svetlo dana.
To znači da, ako se oslanjaš isključivo na oglase, ti zapravo konkurišeš samo na jedan deo dostupnih prilika, koje su isto tako dostupne i svim ostalim koji ih traže. Dobra vest je da postoje načini da dopreš i do onog manje vidljivog dela.
Kako dopreti do kompanije koja nigde ne oglašava posao
Direktno javljanje kompaniji
Jedan od najpotcenjenijih, a najefikasnijih načina je direktno obraćanje kompaniji za koju želiš da radiš, čak i ako nema otvoren konkurs. Kada se javiš sa jasnom porukom ko si, šta znaš i kako možeš da doprineseš, ti ne tražiš uslugu, ti nudiš rešenje. Potencijalno si u tom trenutku uštedeo sate i dane pripreme i rada HR-u, menadžmentu, finansijama i agencijama, a u najmanju ruku ćete imati u bazi kandidata kada im se potreba otvori.
Na primer, ako te zanima marketing, možeš poslati mejl u kojem kratko objašnjavaš da pratiš njihov rad, da vidiš prostor za unapređenje prisustva na društvenim mrežama i da bi volela da doprineseš kao junior ili praktikant. Mnoge kompanije upravo na taj način prvi put razmisle o zapošljavanju. Za one koji se bave pisanjem sadržaja i copywritingom, direktno javljanje može da krene od analize postojećih tekstova, blogova, newslettera ili opisa proizvoda. Možeš primetiti da su informacije tačne, ali da tekst nema emociju, jasnu poruku ili povezanost sa publikom. Predlog kako bi se sadržaj mogao prilagoditi mlađoj publici ili kupcima pokazuje razumevanje psihologije čitanja i komunikacije, a ne samo tehničke veštine pisanja.
LinkedIn kao alat za razgovor, ne samo za prijavu
LinkedIn nije samo mesto gde se klikne „Apply“. To je prostor gde možeš započeti razgovor. Ako vidiš da neka kompanija ima mali tim, rastuće projekte ili zaposlene čije uloge te zanimaju, možeš im se javiti sa smislenom porukom.
Na primer, možeš pisati nekome ko radi posao koji te zanima i pitati ga kako izgleda njihov radni dan ili koji su izazovi u timu. Takvi razgovori često vode do rečenica poput: „Trenutno nemamo otvorenu poziciju, ali pošalji CV, javiću se kad se nešto otvori.“
Preporuke
Često su to ljudi koje već poznaješ: bivši kolega sa prakse, asistent sa fakulteta, prijatelj koji radi u firmi koja te zanima. Ako jasno kažeš da tražiš priliku i objasniš kakvu ulogu želiš, ljudi će češće razmisliti o tome da te spoje sa nekim.
Na primer, ako znaš nekoga ko radi u IT firmi, možeš pitati da li njihov tim planira širenje ili da li bi mogao da prosledi tvoj CV HR-u kada se ukaže prilika.
Prakse, projekti i honorarni rad kao ulazna tačka
Mnoge kompanije ne zapošljavaju „za stalno“ odmah, ali su otvorene za kraće angažmane. Prakse, probni projekti ili honorarni rad često su način da se upoznate bez formalnog konkursa.
Na primer, dizajnerski studio možda nema oglas, ali će rado prihvatiti nekoga ko želi da radi na jednom projektu. Ako se pokažeš, vrlo često se takav angažman pretvori u stalnu poziciju.
Pokazivanje rada umesto čekanja poziva
Ako imaš konkretne veštine, možeš ih pokazati i pre nego što te neko pita. Portfolio, blog, GitHub, studije slučaja, sve to govori više od CV-ja. Kada se javiš kompaniji sa primerima svog rada, ti smanjuješ njihov rizik i olakšavaš odluku.
Strpljenje i praćenje
Jedna poruka retko donosi trenutni posao. Ali ostajanje u kontaktu, povremeno javljanje i praćenje kompanije može te staviti „na radar“. Kada se pojavi potreba, često će se setiti osobe koja se već pokazala zainteresovanom i proaktivnom.
Ako ne vidiš oglase, to ne znači da nema poslova. To znači da se mnoge prilike još nisu pretočile u formalne konkurse. Kada se javiš kompanijama, gradiš kontakte i pokazuješ inicijativu, ti ulaziš u onaj deo tržišta rada gde se odluke često donose pre nego što iko objavi oglas.
Na početku karijere možda nemaš iskustvo, ali imaš ono što je jednako važno: motivaciju, fleksibilnost i spremnost da učiš. To su stvari koje mnoge kompanije prepoznaju, čak i kada još nisu odlučile da traže novu osobu.
