Posao, voleli ga ili ne voleli, bio onaj iz snova ili onaj da se “premosti”, dugoočekivani ili spontani - mesto je na kojem provodimo 40 sati nedeljno (a često i više) i samo retki imaju taj luksuz da im do njega nije stalo, odnosno da im je svejedno da li će ga dobiti ili ne ili da li će ga imati ili neće. A kada nam je do nečega stalo, i emocije su pojačane, pogotovo kada je ishod crno-beli: ili ću dobiti posao ili neću dobiti posao. Pa, sasvim legitiman razlog da nas obuzme nervoza.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Pre nego što vidimo kako možemo da ublažimo nervozu pre razgovora za posao, hajde prvo da vidimo zašto se ona ustvari javlja?
1. Stalo nam je.
Prvi i osnovni razlog je da nam je stalo, prosto - važno je. Ako pogledamo i ostalih 128 sati u nedelji, koje ne provodimo na poslu, shvatićemo da je nervoza sastavni deo stvari do kojih nam je stalo. Nervozni smo ako poljuljamo svoje dnevne rutine, ako ne spavamo onoliko koliko smo navikli, ako stvari na kojima smo radili dugo ne ispadnu kako treba (i isto tako dok iščekujemo da vidimo kako će one ispasti)… Nervoza nam pomaže da razdvojimo bitne od nebitnih stvari i zbog toga, ona ne mora nužno biti loša.
2. Razgovor za posao je javni nastup u kojem prezentujemo sebe.
Javni nastup može biti izvor nervoze jer će sve oči biti usmerene ka nama (što nije baš uvek prijatno). Ipak, javni nastup je, voleli ga ili ne voleli, presudan i svedočimo mu svi i to na dnevnom nivou, čak i onda kada toga nismo svesni. Small talks u prolazu, dok objašnjavamo svoje potrebe klijentu, kolegi, prijatelju, porodici ili partneru i gotovo sve je na nama. Dobra vest je da, baš zato što je sve na nama, u našim rukama je moć da proizvedemo najbolji mogući ishod.
3. Ne znamo kakvi su drugi kandidati.
Takmičenje je uvek izazovno. Dodatni izazov je kada apsolutno nemamo pojma sa kim se takmičimo. Da li su drugi kandidati bolji? Da li su gori? Šta ako nešto kažem pogrešno? Kako da budem najbolji kada ne znam kakvi su ostali? Stop!
Verovatnoća da su drugi kandidati bolji je ista kao i da su drugi kandidati gori, dakle, 50% - 50%. Činjenica da smo dobili priliku za razgovor, znači da smo već ispunili minimalne kriterijume za posao. S druge strane, mi ne znamo šta je ono što regruter zaista želi da prepozna u nama. Jedina ispravna taktika je da budemo ono što zaista jesmo. Kao što smo spomenuli u jednom od ranijih tekstova - stavljanje maske idealnog kandidata samo da bismo dobili posao koji nije za nas, je činjenje medveđe usluge i pogrešna odluka. I za kompaniju i za nas.
4. Ne znamo ko je sa druge strane ekrana / stola.
Ne smemo da zapostavimo aspekt susretanja i predstavljanja pred ljudima koje ne poznajemo. Ukoliko smo introvertni, to može da predstavlja dodatno opterećenje. Međutim, uvek treba da zapamtimo da, bez obzira kakav je regruter, mlađi ili stariji, iskusniji ili manje iskusan, ovakav ili onakav - i regruter je čovek od krvi i mesa koji isto tako ne zna ko je sa njegove suprotne strane. I još jedna stvar - i regruteri su nekada bili na našem mestu i znaju da prepoznaju (i ublaže) nervozu kod kandidata.
5. Previše razmišljamo o ishodu.
Čim smo tu, znači da prokleto želimo to mesto. I to je okej, ali… Previše razmišljanja o budućnosti ume da skloni fokus sa sadašnjosti. Ako smo skloni “overthinkovanju”, razgovor za posao je prosto nepresušan izvor misli koje naviru. Kao što smo spomenuli na početku, on može biti pozitivan i negativan. Bilo kako bilo - svet ne staje bez obzira na njega. Posle nekog vremena, ako je ishod i bio negativan, shvatićemo da je ipak iz nekog razloga bio pozitivan za nas. On je neminovan i doći će, ali pre toga, hajde da uložimo svu energiju u proces i sadašnjost.
Kao neko ko radi posao regrutera i priča sa mnogo kandidata na dnevnom nivou, mogu da kažem da je samo mali procenat onih koji nemaju tremu. Zapravo, gotovo da ni nema takvih kandidata, razlika je samo u tome ko koliko uspešno ume da zamaskira svoju nervozu.
Dok nisam počela da se bavim ovim poslom, nisam uzimala u obzir jednu vrlo važnu stvar - koliko god nama trebao taj posao, i kompaniji isto, možda čak i više, treba čovek na toj poziciji. Budite sigurni da je nervoza, u kojem god obliku bila, obostrana.
Konačno, kada dođemo do razgovora za posao, šta je ono što možemo da uradimo kako bismo svoju nervozu minimizirali?
1. Spremi se tako da ništa ne može da te iznenadi.
Svaki kandidat je individua za sebe, ali sa druge strane - postoje neke opšte stvari i pitanja koja su nepromenjiva (zašto si se prijavio za posao, šta znaš o kompaniji, argumentovanje potencijalnih “rupa” u biografiji, argumentovanje bukvalno svake reči napisane u biografiji itd…). Istraži koja su opšta pitanja koja možeš da očekuješ na intervjuu i pripremi odgovor na svako od njih.
2. Izvežbaj predstavljanje sebe u 5 minuta.
U 99.99% slučajeva, dobićeš prostor da sebe ukratko predstaviš. Pripremi “mini govor” u kojem ćeš sebe predstaviti u najboljem svetlu. Povedi računa o tome da tok tvog predstavljanja bude povezan (možda je najbolje da kreneš od obrazovanja, od prvog zaposlenja/prakse do poslednjeg ili ukoliko je prvo zaposlenje u pitanju, od razloga upisivanja fakulteta, preko angažovanja na određenim projektima, organizacijama, do momenta kada si shvatio/la da želiš da se baviš poslom za koji konkurišeš). Fokusiraj se na segmente koji su najrelevantniji za posao na koji si konkurisao/la.
3. Budi pripremljen/a za intervju 15 minuta pre početka intervjua.
Ukoliko je razgovor za posao online, pozicioniraj se ispred računara 15 minuta ranije. Proveri konekciju i slušalice i kada se uveriš da je sve spremno, ostavi telefon i posveti 15 minuta koncentraciji. Pripremi vodu, beleške, papir, olovku i pitanja pored računara, smiri otkucaje srca i smeškaj se (fun fact: naš mozak ne zna da li je nešto istinski smešno ili se pravimo da jeste, ali nekim čudom stvarno deluje na raspoloženje). Ukoliko je razgovor za posao uživo, 5 minuta ranije biće sasvim dovoljno, sve preko toga je previše.
4. Drži se one stare “pametan piše - budala pamti”.
Zlu ne trebalo, zapiši na papir teze i pitanja. Ukoliko se zbuniš, uvek imaš backup.
5. Obuci omiljenu odeću i stavi omiljeni parfem.
Možda ti zvuči banalno, ali ovo će ti pomoći da podigneš svoje samopouzdanje. Naravno da te regruter “ne oseti” preko ekrana, ali ćeš se ti osećati lepše i poletnije u svom najboljem izdanju.
Na kraju, koliko god stresno bilo, jedno je izvesno - proći će. I da zablistaš i da zabrljaš. Ipak, ovo su sitni koraci koji će ti pomoći da se opustiš. Ideš na razgovor za posao iz svojih snova! Ne želiš da ga se sećaš po lošoj emociji, zar ne?
