Saveti za traženje posla

Ugovor o delu: Koja su tvoja prava i obaveze

24.04.2023.
10 min

Radni odnos je osnovni vid radnog angažovanja. Međutim, pored radnog angažovanja kroz radni odnos, Zakon o radu sadrži i odredbe o radu van radnog odnosa.

Ugovor o delu: Koja su tvoja prava i obaveze

Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)

U rad koji se obavlja van radnog odnosa spadaju sledeće vrste angažovanja:

  • Privremeni i povremeni poslovi
  • Ugovor o delu
  • Ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju
  • Dopunski rad

U ovom tekstu govorimo o ugovoru o delu.

I Kako Zakon o radu uređuje ugovor o delu?

Odredbe Zakona o radu koje se bave ugovorom o delu uređuju sledeća pitanja:

  1. preciziraju koje vrste poslova se mogu obavljati po osnovu ugovora o delu:
    Poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, ili samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla.
  2. uređuje način kako se zaključuje ugovor o delu u umetnosti ili drugoj oblasti kulture:
    Ugovor o delu može da se zaključi i sa licem koje obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture. Takav ugovor mora da bude u saglasnosti sa posebnim kolektivnim ugovorom za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti i kulture, ako je takav kolektivni ugovor zaključen.
  3. određuje obaveznu formu ugovora o delu
    Ugovor o delu obavezno se zaključuje u pisanom obliku.

II Koje su osnovne karakteristike ugovora o delu?

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe može se zaključiti da je zakonodavac odredio da svaki ugovor o delu obavezno ima sledeća bitna obeležja:

  • najpre, ugovor o delu predstavlja radno angažovanje van radnog odnosa
  • ugovor o delu zaključuje sa samo radi obavljanja poslova koji su van osnovne ili pretežne delatnosti poslodavca (ne sme radi poslova koji spadaju u osnovnu ili pretežnu delatnost poslodavca)
  • poslovi radi kojih se zaključuje ugovor o delu imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku stvari, odnosno samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla.
  • forma ugovora o delu je obavezna i isti se mora zaključiti u pisanom obliku.

Najzad, u slučaju zaključivanja ovakvog ugovora u oblasti umetnosti, ili druge kulturne delatnosti, takav ugovor mora da bude u saglasnosti sa posebnim kolektivnim ugovorom za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti i kulture.

III Šta u praksi znače zakonske karakteristike ugovora o delu?

Imajući u vidu citirane zakonske osobine ugovora o delu može se zaključiti da iz svega gore navedenog proizilaze sledeće posledice:

  • Svako lice koje potpisuje ugovor o delu treba da ima svest o tome da se takvim ugovorom ne zasniva radni odnos. To znači da lica angažovana po ugovoru o delu nemaju status zaposlenih lica, pa samim tim nemaju ni prava na godišnji odmor, nemaju definisano radno vreme ni pauzu tokom rada, ne pripada im pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora, nemaju pravo na bolovanje, kao ni na ostala prava koja su rezervisana samo za lica u radnom odnosu.
  • Kada se radi o licu sa kojim može da se sklopi ugovor o delu, nije propisan nijedan uslov za zaključivanje ugovora. Ovo znači da poslodavac može da ga zaključi sa bilo kojim licem - zaposlenim, nezaposlenim, studentom, penzionerom (čak i invalidskim penzionerom). Lice koje je u radnom odnosu kod drugog poslodavca nema ni obavezu obaveštavanja poslodavca sa kojim ima zaključen ugovor o radu da će kod drugog poslodavca obavljati poslove po ugovoru o delu. Naravno, zaposleni je dužan da uskladi svoje obaveze koje proističi iz ugovora o delu sa obavezama koje ima iz već postojećeg radnog odnosa.
  • Zakon u određenom smislu definiše delatnosti u kojima se može zaključiti ugovor o delu, pre svega jer izričito zabranjuje da se takav ugovor potpiše radi obavljanja poslova koji su osnovna ili pretežna delatnost poslodavca. Prema tome, poslodavac može da angažuje određeno lice po ugovoru o delu samo radi obavljanja vanrednih poslova (bilo fizičke ili intelektualne prirode), to jest poslova koji ne spadaju u one radi kojih je taj poslodavac registrovan. Primera radi, preduzeće koje se bavi proizvodnjom ne može da potpiše ugovor o delu radi obavljanja poslova vezanih za samu proizvodnju - ne može se na proizvodnoj traci raditi po ugovoru o delu. Sledeći primer: proizvođač pekarskih proizvoda ne može biti angažovan po ugovoru o delu u pekari. Međutim, vlasnik pekare može da potpiše ugovor o delu kojim će određeno lice angažovati da mu okreči prodajni objekat. Firma koja se bavi proizvodnjom odeće ne može da sklopi ugovor o delu radi obavljanja krojačkih poslova, ali može radi obavljanja prevodilačkih usluga (na primer u slučaju kratkotrajne poslovne korespondencije sa inostranim poslovnim partnerom). Prema tome, jasno je da se po osnovu ugovora o delu kod poslodavca ne mogu obavljati poslovi koji su sistematizovani i određeni organizacijom radnih mesta, već se radi o angažovanju radi obavljanja jednokratnih poslova koji inače ne spadaju u redovnu delatnost poslodavca.

IV Da li imaš pravo na penzijsko i zdravstveno osiguranje?

Sve što se isplaćuje licu angažovanom po osnovu ugovora o delu ima karakter ugovorene naknade na koju se plaćaju porezi i doprinosi za socijalno osiguranje.

Porez i doprinosi se plaćaju na teret fizičkog lica koje ostvari ugovorenu naknadu (iz bruto iznosa naknade). Oporezivi prihod je bruto prihod umanjen za 20%. Dakle od bruto (ukupnog) prihoda oduzme se 20% i tako se dobija osnovica na koju se obračunavaju porez i doprinosi. Stopa poreza na tako utvrđenu osnovicu iznosi 20%.

Kada je reč o doprinosima za socijalno osiguranje, lice koje ostvaruje ugovorenu naknadu po osnovu ugovora o delu uvek ima pravo na uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 26% na iznos koji predstavlja osnovicu za uplatu poreza.

Lice koje ostvaruje ugovorenu naknadu po osnovu ugovora o delu ima pravo na uplatu doprinosa za zdravstveno osiguranje, samo ako već prethodno nije zdravstveno osigurano, jer se doprinosi za zdravstveno osiguranje plaćaju samo po jednom, prioritetnom osnovu. Ukoliko se ugovor potpiše sa licem za koje se već plaćaju doprinosi za zdravstveno osiguranje, jer se radi o penzioneru, zaposlenom i slično, za takvo lice postoji samo obaveza uplate poreza i doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, ali ne i doprinosa za zdravstveno osiguranje. S druge strane, kada poslodavac ugovor o delu potpiše sa licem bez radnog angažovanja (nezaposlenim licem) ima obavezu uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje po stopi od 10,3% od osnovice na koju se plaća i porez i doprinosi.

V Ko ima dužnost da izvrši obračun i uplatu poreza i doprinosa?

Sve što se isplaćuje licu angažovanom po osnovu ugovora o delu ima karakter ugovorene naknade na koju se:

  1. Ukoliko je naručilac posla preduzetnik ili pravno lice koje ima zaposlene, porez i doprinose obračunava i plaća poslodavac. U tom slučaju poslodavac (naručilac posla) je dužan da prilikom svake isplate ugovorene naknade obračuna porez i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje (i zdravstveno osiguranje, ukoliko postoji obaveza uplate i ovog doprinosa). Porez i doprinose tada uplati na propisane račune istovremeno sa isplatom prihoda angažovanom licu na njegov račun.
  2. Ako se pak radi o naručiocu posla koji je fizičko lice koje nema zaposlenih, obavezu uplate dažbina imaš ti kao izvršilac posla, o čemu moraš da vodiš računa - kako u pogledu kalkulacije sa ugovorenom naknadom, jer iz nje moraš da platiš dažbine, tako i u pogledu prijave i plaćanja obaveza državi.

VI Pazi na moguće zloupotrebe ugovora o delu

U praksi postoje zloupotrebe ugovora o delu od strane poslodavaca. Klasičan primer zloupotrebe je angažovanje lica po ugovoru o delu radi obavljanja poslova koji se svrstavaju u osnovnu ili pretežnu delatnost poslodavca (što nije dozvoljeno, kao što smo naglasili). Usled činjenice da često ne postoji obaveza uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje, da nema isplate regresa, bolovanja za prvih 30 dana i ostalih obaveza koje proističu za poslodavca iz radnog odnosa, postoji uverenje da je finansijski isplativije sa nekim licem zaključiti ugovor o delu, nego ugovor o radu. Takvim postupanjem angažovanom radniku se uskraćuju prava i privilegije koje bi imao u radnom odnosu (pravo na pauzu, pravo na godišnji odmor, na naknadu zarade za vreme sprečenosti za rad i drugo). Ovakve pojave najbolje je preduprediti detaljnim informisanjem o sopstvenim pravima i obavezama, odnosno o razlikama koje postoje između angažovanja po osnovu radnog odnosa s jedne strane, i ugovora o delu s druge strane. U situacijama kada je neophodno zasnovati radni odnos važno je nesavesnom poslodavcu dati do znanja da si upoznat sa svojim pravima i da ne želiš da pristaneš na ugovor o delu, ukoliko za to nema pravnog osnova, odnosno ukoliko bi to značilo uskraćivanje prava koja ti po zakonu pripadaju shodno prirodi radnog angažovanja.

Lice koje smatra da su mu zloupotrebom ugovora o delu uskraćena određena prava može da se obrati Inspekciji rada ili da pokrene sudski postupak jer pravna praksa i stanovište sudova je takvo da u slučaju zloupotrebe, ugovori o delu ne proizvode pravno dejstvo, odnosno takvi ugovori su ništavni i sud će ih u slučaju spora tretirati kao ugovore o radu.

VII O čemu moraš da vodiš računa kada potpisuješ ugovor o delu?

Ukoliko se na kraju odlučiš da potpišeš ugovor o delu, moraš da vodiš računa da sve detaljno urediš sa onim ko te angažuje. Pošto sam zakon ne sadrži gotovo nikakve odredbe o obaveznoj sadržini ugovora o delu, neophodno je što više stvari uneti u sam ugovor, kako bi sebi obezbedio neka prava koja postoje u radnom odnosu, a koja ne ulaze obavezno u ugovor o delu (npr putni tošak, troškove svojih sredstava koje koristiš za rad, bonus za posao urašen u kraćem roku i slično).

Prema svemu iznetom, sadržinu ugovora o delu sačinjenog uvek u pisanoj formi moraju da čine podaci o ugovornim stranama, koje se obično označavaju kao naručilac posla (poslodavac-pojedinac ili pravno lice) i izvršilac posla, kao i opis poslova koje je potrebno obaviti (pri čemu je potrebno jedino voditi računa o tome da se ne radi o poslovima koji spadaju u osnovnu ili pretežnu delatnost naručioca posla). Uobičajene su i odredbe o visini novčane naknade koju naručilac posla plaća izvršiocu za obavljeni rad. Što se tiče drugih pitanja koja se uređuju ugovorom, radi se uglavnom o drugim primanjima koja se osim novčane naknade isplaćuju (npr naknada troškova), koja takođe imaju karakter ugovorene naknade u smislu obračuna poreza i doprinosa. Vreme rada nije predmet zaključivanja ugovora o delu jer obavljanje poslova po ugovoru o delu nije vremenski ograničeno. Naravno, moguće je i uobičajeno da se odredi vremenski okvir za obavljanje ovih poslova, kao i eventualne pauze i druga slična pitanja.

Kopiraj link

Milan Predojević

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja.

Slični tekstovi

Koji su mogući ugovori o radnom angažovanju?
03.10.2022.
9 min

Koji su mogući ugovori o radnom angažovanju?

Saveti za traženje posla
O čemu treba da vodiš računa kada počinješ da radiš?
21.11.2022.
9 min

O čemu treba da vodiš računa kada počinješ da radiš?

Saveti za traženje posla
Koja su tvoja prava kao pripravnika?
25.08.2023.
7 min

Koja su tvoja prava kao pripravnika?

Saveti za traženje posla