AI više nije budućnost: Zašto kompanije u Srbiji sve više traže stručnjake za veštačku inteligenciju
Dok se širom sveta vodi debata o tome da li će veštačka inteligencija zameniti ljude, tržište rada u Srbiji šalje potpuno drugačiju poruku — AI stručnjaci postaju jedni od najtraženijih profila u IT industriji. Potražnja za ovim pozicijama tokom 2025. godine porasla je za više od 80 odsto u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju podaci platforme HelloWorld.rs.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
O tome šta stoji iza ovog rasta, kako izgleda tržište AI poslova i šta to znači za mlade koji žele da uđu u ovu industriju, razgovarali smo sa Dejanom Pavlukovićem, Senior Product Manager u Infostudu.
Potražnja za AI stručnjacima porasla više od 80 odsto za godinu dana
Iako apsolutne brojke još uvek nisu ogromne, dinamika rasta jasno pokazuje u kom smeru se tržište kreće. Tokom 2025. godine objavljeno je 347 oglasa za AI pozicije, dok ih je godinu ranije bilo 192. Pavluković smatra da se nekoliko važnih promena dogodilo gotovo istovremeno.
„AI je iz faze zanimljive tehnologije prešao u fazu veoma upotrebljive tehnologije”, objašnjava on. Kompanije danas ne razmišljaju samo o tome šta je AI, već gde konkretno može da im pomogne — od korisničke podrške i marketinga, preko analitike i HR-a, pa sve do automatizacije internih procesa. Dodatno, AI alati postali su znatno dostupniji nego ranije, pa i manje kompanije danas mogu relativno brzo da razviju prototip ili testiraju konkretno rešenje bez ogromnih ulaganja.
Od „zanimljive tehnologije” do konkretnog poslovnog alata
Jedan od razloga ubrzanog razvoja AI tržišta jeste i pritisak konkurencije. Kompanije ne žele da zaostanu dok se poslovni modeli i načini rada menjaju.
Kako Pavluković objašnjava, mnoge firme možda još uvek nemaju potpuno definisanu AI strategiju, ali žele ljude koji mogu da naprave prvi korak — da prepoznaju problem, testiraju rešenje i procene da li AI zaista donosi vrednost. Zbog toga danas raste potreba ne samo za „AI naučnicima”, već za ljudima koji umeju da povežu tehnologiju sa realnim poslovnim potrebama.
Zašto kompanije najviše traže mediore i seniore?
Podaci pokazuju da najveći deo AI oglasa u Srbiji pripada medior pozicijama — čak 57 odsto, dok seniori čine oko 32 procenta tržišta. Junior oglasi zastupljeni su sa svega 6,6 odsto.
Razlog za to, prema rečima Pavlukovića, jeste činjenica da kompanije trenutno žele ljude koji mogu brzo da donesu konkretan rezultat.
„Mediori i seniori već imaju iskustvo u rešavanju problema, radu sa podacima, komunikaciji sa biznisom i razumevanju sistema. Kada takva osoba nauči AI alate i koncepte, kompanija mnogo brže dolazi do konkretnog rezultata”, kaže on. Dodaje i da mnoge firme od AI-ja očekuju brz povrat investicije, pa nisu spremne da ulažu mnogo vremena u obuku početnika.
Ipak, Dejan naglašava da to ne znači da juniori nisu potrebni — već da je danas put do prve AI pozicije nešto zahtevniji nego ranije.
Šta danas znači biti „AI stručnjak”?
Kako kaže naš sagovornik, problem je i u tome što kompanije često nemaju potpuno isto razumevanje pojma „AI stručnjak”.
Za neke je to osoba koja ume brzo da napravi prototip koristeći postojeće AI alate, za druge machine learning inženjer ili data scientist, dok pojedine kompanije traže developera koji zna da integriše AI modele u postojeći proizvod.
Upravo zato tehničko znanje više nije jedina stvar koja pravi razliku među kandidatima.
„Razliku prave kandidati koji umeju da razmišljaju”, kaže Pavluković. „AI može da napiše deo koda, napravi analizu ili generiše ideje, ali neko mora da zna šta je dobar rezultat, šta je rizično i kako se sve to uklapa u realan sistem.”
Pored tehničkih veština, danas su posebno važni logika, analitičko razmišljanje, komunikacija, razumevanje biznisa i sposobnost rešavanja problema.
AI više nije rezervisan samo za IT sektor
Iako IT kompanije i dalje prednjače kada je reč o AI zapošljavanju, sve više drugih industrija počinje da uvodi veštačku inteligenciju u svoje poslovanje.
Finansije, telekomunikacije i e-commerce beleže veliki rast broja AI oglasa, dok se AI koristi za analizu rizika, personalizaciju sadržaja, obradu dokumenata, preporuke proizvoda i unapređenje korisničke podrške.
„IT pravi infrastrukturu, ali prava vrednost AI-ja nastaje kada rešava konkretan poslovni problem”, objašnjava Pavluković i dodaje da će u budućnosti najviše vredeti ljudi koji razumeju i tehnologiju i industriju u kojoj je primenjuju.
Da li AI zaista oduzima poslove ili ih samo menja?
Pitanje koje se najčešće postavlja jeste da li će AI zameniti ljude.
Pavluković smatra da je realnije govoriti o transformaciji poslova nego o njihovom potpunom nestanku.
„AI neće odjednom zameniti cela zanimanja, ali će zameniti veliki broj zadataka unutar tih zanimanja”, kaže on. Rutinski poslovi će se sigurno menjati, ali će istovremeno rasti potreba za ljudima koji umeju da procene rezultate, razumeju kontekst i donose odluke.
Kako objašnjava, AI često skida manuelni deo posla, ali povećava potrebu za razmišljanjem, procenom i razumevanjem šire slike.
Šta studenti i početnici treba da rade ako žele karijeru u AI industriji?
Iako junior pozicija nema mnogo, to ne znači da početnici nemaju šansu. Naprotiv — samo je potrebno drugačije pristupiti učenju i građenju iskustva.
Pavluković savetuje studentima da ne čekaju „idealnu praksu” ili „idealni kurs”, već da što pre počnu da rade na konkretnim projektima. „Nemojte samo gledati tutorijale i YouTube klipove. Pravi napredak počinje tek kada sami pokušate da rešite problem, pogrešite i završite nešto konkretno”, kaže on.
Kao primere projekata navodi chatbotove, analizu CV-jeva, preporuke proizvoda, automatizaciju procesa ili alate za pretragu dokumenata. Važno je, dodaje, pokazati ne samo rezultat, već i proces — kako je problem rešen, gde sistem greši i šta bi moglo dodatno da se unapredi.
„Nemojte samo učiti o AI-ju — radite sa AI-jem”
Za kraj, Dejan poručuje da je najvažnije biti uporan i spreman na stalno učenje. „Nemojte samo učiti o AI-ju, nego radite sa AI-jem. Krenite, pravite, grešite, popravljajte i budite uporni”, zaključuje on.
