Jezik se stalno menja iz različitih razloga, usvajaju se nova pravila, a baš zbog toga nastaju jezičke nedoumice. I pored različitih priručnika, gramatika i pravopisa, često se možemo naći u situaciji da nismo sigurni da li se neka reč piše spojeno ili odvojeno i da tako pogrešimo u pisanju.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Sa stanovišta „Pravopisa srpskog jezika“, problem oko nedoumice da li se reč piše spojeno ili odvojeno se uglavnom svodi na razlikovanje složenica, koje se pišu spojeno, od polusloženica koje se pišu sa crticom, kao i izraza ili sintagme koje se pišu ili odvojeno ili spojeno.
Reči koje se pišu spojeno
Do viđenja ili doviđenja?
Na različitim sajtovima, ovo je najčešća nedoumica. Ovo je tradicionalno odjavljivanje, odnosno pozdravljanje pri odlasku, rastanku i pravilno se piše sastavljeno – doviđenja.
S toga ili stoga?
Spoj predloga za zamenicom piše se zajedno, pa će tako i spoj reči s i tog biti stoga, pa će se uvek i pisati zajedno. Na primer, “Nisam bio na predavanju, pa sam stoga propustio dosta gradiva”.
Nebitno ili ne bitno?
Piše se nebitno, jer se ne piše spojeno sa pridevima, kao na primer neograničen, neodgovoran, nebitan, neopisiv, nevažan, nevažeći, nevaljao, neverovatan, neozbiljan, neplaćen, nepoznat, nepismen, neradni…
Ponekad ili po nekad?
Prema “Pravopisu srpskog jezika” pravilno je pisati sastavljeno, jer se složeni prilozi pišu spojeno.
Reči koje se pišu odvojeno
Nemogu ili ne mogu?
Rečca NE piše se odvojeno od glagola, osim kod oblika: nisam, neću, nemoj, nemam.
Ustvari ili u stvari?
Piše se odvojeno, jedini ispravan oblik je u stvari.
Ićićemo ili ići ćemo?
Kod glagola na ći, kao što su doći, reći, peći, seći, delovi futura I pišu se rastavljeno. Na primer: ja ću ići i ići ću, ti ćeš ići i ići ćeš, on će ići i ići će, mi ćemo ići i ići ćemo, vi ćete ići i ići ćete, oni će ići i ići će.
Ni jedan ili nijedan?
Odvojeno se piše ni jedan u izrazima sa pojačanim značenjem, kao na primer “Nije se pojavio ni jedan jedini”.
I te kako ili itekako?
I te, koje služi za isticanje, treba pisati odvojeno od kako, na primer “i te kako”, a ne “itekako”.
Isto važi i za i te kakav, i te kakva, i te koliki, i te koliko itd.
U redu ili uredu?
Prema Pravopisu srpskog jezika piše se u redu, zato što je “u” predlog sa lokativom, a “redu” je imenica red u lokativu.
Zakad ili za kad?
Priloški spojevi za+kad, za+onda i za+tada pišu se uvek odvojeno, jer imaju značenje vremenske namene: za koje vreme, za koji momenat.
Reči koje se pišu spojeno ili odvojeno
Posle podne ili poslepodne?
Ukoliko je reč o odredbi, piše se odvojeno, na primer doći ćemo posle podne, odnosno priloški izrazi imenice podne sa do, po, posle, pre, pred pišu se odvojeno: do podne, po podne, posle podne, pre podne, pred podne.
Međutim, ako je reč o imeničkoj složenici, piše se sastavljeno, na primer “Bilo je to zabavno poslepodne”. Isto važi i za pre podne i prepodne i po podne i popodne.
Niodkoga ili ni od koga?
Kada se ove zamenice upotrebe sa predlogom on razdvaja sastavnice, na primer ni od koga, ni u što, ni u kojoj meri i slično. Izuzetak je sa predlogom „bez“ koji ih ne razdvaja, bez ikakvih sredstava, bez ikoga, bez ičega.
Iako ili i ako?
Sastavljeno se pišu veznici „mada“ i „iako“ u dopusnom značenju, kao npr „Položio je iako se nije nadao“, ali u spoju veznika i i uslovnog veznika „ako“ odvojeno, kao na primer „I ako sam učio, nisam položio“.
Malo pre ili malopre?
Prilog malopre može da se piše i odvojeno i spojeno. Ako se misli na neposredni trenutak pre tog, odnosno maločas, treba pisati spojeno.
Dok kada je pre priloga predlog treba pisati odvojeno, na primer “Došao sam malo pre tebe na rođendan”.
Na pamet ili napamet?
Može i spojeno i odvojeno, jer na pamet i napamet nije isto. Napamet je prilog koji znači učiti odjednom, od reči do reči, na primer izreći nešto bez podsećanja i čitanja; takođe može značiti i učenje bez razumevanja.
Međutim, u značenju "pasti na pamet", pisaćemo odvojeno.
Zasad ili za sad?
Za i sad mogu se pisati ili odvojeno ili spojeno, u zavisnosti od značenja. Spojeno se piše kada zasad(a) znači u ovo vreme, u ovom trenutku, ovog časa, sad, na primer “Zasad(a) se dobro snalazimo”.
Međutim, odvojeno se piše kada je naglašena vremenska namena, u smislu za ovaj momenat, za izvesno vreme, na primer “Nešto za sad(a), a nešto za kasnije”.
Dobrodošli ili dobro došli?
Izraz dobrodošlice pišemo odvojeno, na primer “Dobro došli, dragi gosti!”, a u slučajevima kada se koristi da izrazimo da nam je nešto potrebno i da bismo ga drage volje prihvatili, piše se spojeno, na primer: “Prilozi su dobrodošli”.
