Anglicizmi su reči preuzete iz engleskog jezika koje su vremenom postale deo srpskog jezika. Njihova pojava najčešće je povezana sa razvojem tehnologije, nauke, kulture, sporta i savremenog načina života. Dok su neki strani izrazi privremeni i lako zamenjivi, drugi se toliko ustale u upotrebi da postanu jedini prirodni naziv za određeni pojam. U nastavku će biti prikazani primeri anglicizama koji su zbog svoje rasprostranjenosti, preciznosti i praktičnosti opravdano prihvaćeni u srpskom jeziku.
Kompjuter – ova reč je opšteprihvaćena i široko rasprostranjena u savremenom jeziku. Iako postoji domaća zamena računar, u mnogim situacijama, naročito u oblasti informatike, češće se upotrebljava reč kompjuter, pa nema potrebe da se ovaj anglicizam po svaku cenu izbegava. Pored toga, domaća reč nije dovoljna zbog izvedenica – kompjuterizovati, kompjuterizacija.
- Internet – ova reč označava globalnu računarsku mrežu i predstavlja međunarodno prihvaćen naziv koji se koristi u gotovo svim jezicima. Budući da u srpskom jeziku ne postoji odgovarajuća domaća reč koja bi ga u potpunosti mogla zameniti, internet je opravdan i potreban anglicizam.
- Softver – ne postoji domaća reč koja bi u potpunosti zamenila ovaj termin. Predložene zamene „programska podrška” ili „računarski programi” nisu jednako precizne niti praktične, pa je softver opravdan i široko prihvaćen anglicizam u savremenom srpskom jeziku.
- Hardver – izrazi kao što su „računarska oprema” ili „fizički delovi računara” ne mogu uvek da zamene ovu reč. „Hardver” je kratak, precizan i međunarodno prihvaćen termin.
- Laptop – iako je „prenosivi računar” odgovarajuća domaća zamena, ona je duža i manje praktična u svakodnevnoj komunikaciji. Reč laptop je kratka, jasno prepoznatljiva i široko prihvaćena, zbog čega se smatra potrebnim anglicizmom.
- Vikend – za ovu reč ne postoji odgovarajuća domaća zamena koja je jednako kratka, prirodna i široko prihvaćena. Predložene zamene, poput „kraj nedelje” ili „dvodan”, ne označavaju uvek isto značenje i retko se koriste u svakodnevnom govoru. Zato se vikend smatra potrebnim anglicizmom.
- Fudbal – naziv ovog sporta međunarodno je prihvaćen i prepoznatljiv širom sveta. Budući da u srpskom jeziku ne postoji odgovarajuća domaća zamena koja bi bila jednako prirodna i opšteprihvaćena, fudbal se smatra opravdanim i odomaćenim anglicizmom.
- Sendvič – ne postoji odgovarajuća domaća reč koja označava baš ovu vrstu obroka. Svaki pokušaj zamene bio bi više opis nego pravi naziv, pa se sendvič smatra potrebnim anglicizmom.
- Onlajn – za ovu reč ne postoji domaća zamena koja bi uvek prenosila isto značenje. Izrazi poput „preko interneta” ili „na daljinu” duži su i ne mogu u svim situacijama da zamene reč onlajn. Zbog svoje sažetosti, preciznosti i široke upotrebe u svakodnevnom i stručnom jeziku, onlajn se smatra opravdanim anglicizmom.
- Selfi – predlozi poput „samofotografija” ili „fotografija samog sebe” zvuče neprirodno i nisu zaživeli u svakodnevnoj upotrebi. Reč selfi je kratka, jasna i opšteprihvaćena, a svoju rasprostranjenost duguje razvoju mobilnih telefona i društvenih mreža. Zbog toga se selfi smatra potrebnim anglicizmom.
Jezik se neprestano menja i prilagođava potrebama svojih govornika. Zato nije cilj izbegavati svaki anglicizam, već razlikovati one koji su zaista potrebni od onih koji bez razloga potiskuju dobre domaće reči. Opravdani anglicizmi obogaćuju jezik, dok nepotrebne pozajmljenice treba zamenjivati kada za njih postoje odgovarajući srpski izrazi.
