Jezik je moćno sredstvo izražavanja, ali i ogledalo naše pismenosti i kulture. U svakodnevnoj komunikaciji (usmenoj i pisanoj) često nesvesno koristimo izraze i konstrukcije koje nisu gramatički ispravne. Iako su se neke od njih odomaćile i postale deo govorne rutine, važno je prepoznati razliku između pravilnog i nepravilnog izražavanja.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
U ovom tekstu osvrnućemo se na devet pogrešnih jezičkih konstrukcija koje se često sreću kako u poslovnoj, tako i u svakodnevnoj komunikaciji.
1. Sve vreme ili svo vreme?
Srednji rod opšte zamenice sav je sve, ne svo. Oblik svo ne postoji u srpskom jeziku. Dakle, ispravno je reći sve vreme, sve vino, sve troje, sve smeće itd.
Napomena: Pravopis srpskog jezika Matice srpske priznaje i oblik celo vreme.
2. Za poneti ili da ponesem?
Verujem da su vas bar jednom pitali da li želite hranu „za ovde” ili „za poneti”. Izraz za poneti je nepravilan, jer posle predloga ne može da sledi infinitiv. Pravilno je da ponesem, za nošenje, koja se može poneti i sl.
3. Kontaktirati nekoga ili kontaktirati s nekim?
Pravilno je kontaktirati s nekim. Glagol kontaktirati nije prelazan. Zbog toga imenica koja ide uz ovaj glagol ne može da bude u akuzativu. Dakle, pravilno je upotrebiti imenicu u instrumentalu:
Oni su s njim kontaktirali.
Nije pravilno:
Oni su ga kontaktirali.
4. Obzirom na ili s obzirom na?
Jedna od najčešćih grešaka u poslovnoj i svakodnevnoj komunikaciji je pisanje ove jezičke konstrukcije bez veznika s. Pravilno je s obzirom na.
Nije pravilno pisati s’ obzirom na. Predlog s se nikada ne piše s apostrofom.
5. Predsedavati sastankom ili predsedavati sastanku?
Pravilno je predsedavati sastanku. Glagol predsedavati zahteva dativ, ne instrumental.
Predsednik je predsedavao sastanku na kome je trebalo doneti važne odluke.
6. Kod kuće sam ili kući sam?
Pravilno je kod kuće sam. Bespredloškim dativom (kući) se obeležava kretanje, a ne mirovanje. Zbog toga ćemo koristiti drugi padež (genitiv) i dodati odgovarajući predlog.
7. U vezi nečega ili u vezi s nečim?
Pravilno je u vezi s nečim. Dakle, uz imenicu veza treba upotrebiti instrumental s predlogom s(a):
Zanima me sve u vezi s pravopisom.
8. Na telefonu ili kraj telefona?
Ako razgovarate telefonom, reći ćete da ste na telefonu. Ako kažete da ste kraj telefona, ne mora da znači da telefonirate već da samo stojite pored telefona i čekate da neko pozove. Primer pravilne upotrebe:
Dobar dan! Ana na telefonu.
9. Ničim izazvan ili ničim neizazvan?
Kada je trpni pridev u odričnom obliku, važno je ispoštovati pravilo o dvostrukoj negaciji. Dakle, pravilno je ničim neizazvan.
Iako se u svakodnevnom govoru često tolerišu gramatičke greške, u pisanju i formalnoj komunikaciji važno je da težimo preciznoj i ispravnoj upotrebi jezika. Jezik ne samo da oblikuje naše mišljenje i način izražavanja, već i način na koji sebe predstavljamo drugima. Pravilna upotreba jezika ne ograničava slobodu govora − naprotiv, ona omogućava jasnije, smislenije i dublje razumevanje među ljudima. U vremenu kada su informacije lako dostupne, a komunikacija brza i često površna, pravilna upotreba pravopisnih i gramatičkih pravila postaje ključni alat za očuvanje bogatstva i jasnoće našeg jezika.
