Svima se dešava da u toku dana ponešto zaborave. To što povremeno zaboravljamo sitnice, može vremenom postati problem, ali pre toga može i da se rešava ili makar ublaži.
Kratkotrajno gubljenje pamćenja, odnosno zaboravljanje može biti posledica umora, manjka koncentracije ili nečeg sličnog.
Pamćenje predstavlja kognitivnu sposobnost na kojoj se mora raditi, odnosno koju bi trebalo čuvati. Održavanje mentalnog zdravlja nije toliko težak posao koliko se čini.
Ukoliko želite da pospešite svoje pamćenje, dovoljno je da u toku dana imate malo vremena – i ništa više. Odredite sebi vreme kada ćete se posvetiti sebi, tj. svom pamćenju.
Za poboljšanje pamćenja dovoljna je kratka popodnevna dremka, za koju najčešće imamo vremena vikendom, ali bi bilo dobro odvajati za nju vreme svakog dana.
Kratak san u toku dana ima blagotvorno dejstvo na memoriju i pomaže da trajno zabeležimo u mozgu informacije koje smo prethodno prikupili.
Stručnjaci iz Švajcarske koji su se bavili uticajem popodnevne dremke na mozak, posmatrali su reakcije 31 volontera koji su bili podeljeni u dve grupe.
Prva grupa je spavala 90 minuta u toku dana, dok je druga morala da ostane budna. Kasnije je urađen test memorije.
Volonteri koji su dremali u toku dana pokazali su bolje rezultate od onih koji nisu spavali uopšte, a osim toga – bili su i mnogo sigurniji u davanju odgovora.
Kada su naučnici skenirali mozak tokom dremke, ustanovili su značajne promene i aktivnosti u hipokampusu – strukturi duboko u mozgu, gde se kratkoročna memorija pretvara u dugoročnu.
Pročitaj više www.edukacija.rs
